Principi Pokreta nesvrstanih i novi međunarodni poredak: Šta je poručeno u Beogradu?

Uprkos dubokim geopolitičkim promenama tokom proteklih decenija, principi koji su pre 65 godina okupili članice Pokreta nesvrstanih relevantni su i danas – jedna je od ključnih poruka koju su juče u Beogradu izneli predstavnici zemalja članica ovog pokreta. Nesvrstavanje nikada ne sme da se shvati kao neutralnost pred nepravdom, sukobima ili urušavanjem međunarodnog prava, ukazali su oni, ističući da je za očuvanje mirnog međunarodnog poretka i dalje od suštinskog značaja poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ravnopravnosti država. Prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, potvrda privrženosti nesvrstanih osnovnim principima Povelje UN i međunarodnom pravu posebno je značajna za Srbiju.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Predstavnici država članica Pokreta nesvrstanih na jučerašnjem komemorativnom sastanku, posvećenom 65. godišnjici Prve konferencije Pokreta održane u Beogradu, mahom su ukazivali na značaj poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava.

Poručili su da je neophodno da se svi međunarodni principi primenjuju bez dvostrukih aršina, kao i da se ne sme dozvoliti da se druge države mešaju u interna pitanja članica. Snaga zemalja koje su u ovom pokretu je u tome što traže zajedničke interese uz poštovanje međusobnih razlika, istaklo je više zvaničnika sa različitih kontinenata.

Iako su države članice Pokreta nesvrstanih u različitim fazama razvoja, kako je rekao predsednik Somalije Hasan Šeik Mohamud, one ipak dele zajednički cilj – da na održiv način razvijaju svoje zemlje i narode kroz partnerstva, solidarnost i međusobno poštovanje.

Eduard Bizimana, ministar inostranih poslova Burundija, zemlje koja je 2018. godine povukla odluku o priznanju Kosova, naveo je juče da, 65 godina posle prvog sastanka Pokreta nesvrstanih u Beogradu, članice pokreta ponovo imaju priliku da se vrate principima poštovanja načela Ujedinjenih nacija, odbrane suvereniteta i nezavisnosti država.

Na činjenicu da članice Pokreta nesvrstanih zajedno predstavljaju više od polovine svetskog stanovništva i apsolutnu većinu u Ujedinjenim nacijama podsetila je predsednica Vlade Mozambika Marija Benvinda Levi.

Diplomata u penziji i bivši ambasador pri UN Branko Branković izjavio je za Kosovo onlajn da je izuzetno važno što je na jučerašnjem skupu u Beogradu, posvećenom 65. godišnjici Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, potvrđena privrženost osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu, što je, kako smatra, posebno značajno za Srbiju s obzirom na njen ugrožen teritorijalni integritet. 

Branković ocenjuje da su sam sastanak i njegova organizacija u Beogradu bitni, ne samo sa aspekta međunarodne pozicije Srbije već i sa aspekta svega onoga što se u ovom trenutku događa u svetu.

„Svedoci smo da je stari međunarodni poredak praktično gotov i da smo na putu izrade osnovnih principa novog međunarodnog poretka. U celom tom procesu izuzetno je važno i da se čuje glas nesvrstanih zemalja, pogotovo što ih je više od 120 u Ujedinjenim nacijama, gde ima 193 članice“, napominje Branković.

Priznanja Kosova protiv principa nesvrstanih 

S obzirom na to da među nesvrstanima ima zemalja koje ne priznaju Kosovo, onih koje ga priznaju, ali i onih koje su povukle odluku o priznanju, Branković kaže da će sve što je rečeno na jučerašnjem skupu podstaći razmišljanja o ovom pitanju u državama koje su priznale Kosovo.

„Nesvrstani se bore za primenu Povelje Ujedinjenih nacija koja govori o neprikosnovenosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta članica Ujedinjenih nacija i ovo će i te kako pokrenuti i pobuditi osnovna razmišljanja kod nesvrstanih zemalja koje su priznale takozvanu nezavisnost Kosova: šta, zašto i kako smo uradili pa priznali Kosovo i Metohiju, a znamo da je to protiv ovih osnovnih principa za koje se svi borimo“, kaže on.

Sastanak u Beogradu, kako smatra, bio je više nego simboličan, a sve što su rekle pojedine članice odnosi se na osnovne principe nesvrstanih koje su nesvrstane zemlje godinama zastupale i na osnovu kojih su se ponašale u okviru UN.

Skup održan u Srbiji, ukazuje, bio je i vremenski važan, jer se u novembru očekuje trilateralni sastanak tri velike sile – Putina, Trampa i Si Đinpinga.

„Oni su sigurno u želji da konačno celom svetu stave do znanja da su pitanja sile, pitanja bilo kakvih mogućih sukoba i nekog nuklearnog rata, van svake sumnje odbačeni. Ide se na stvaranje novog svetskog poretka koji će se bazirati na multipolarnosti. A te tri velike sile, već pošto su tri, pokazuju i dokazuju da su za multipolarnost. Ubeđen sam da će nesvrstane zemlje podržati taj trilateralni sastanak koji bi trebalo da na ovaj ili onaj način učvrsti osnovne postulate međunarodnih odnosa, a to je izbegavati rat, ići što više na moguće razoružanje i, naravno, ni po kom osnovu da se upotrebljava nuklearno ili drugo oružje, jer tu pobednika nema“, kaže ovaj diplomata.

Kada se sve ovo sabere, kako dodaje, živimo u jednom izuzetno važnom trenutku za budućnost sveta, u kojem će nesvrstani ponovo imati izuzetnu ulogu, kao što su je imali i ranije, svojom brojnošću i zastupanjem osnovnih principa Povelje UN.

Pokret nesvrstanih danas broji 120 članica, 53 sa afričkog kontinenta, 26 iz Latinske Amerike i Kariba, 39 iz Azije i regiona Pacifika i dve evropske države. Pokret ima 18 država posmatrača, među kojima je i Srbija.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Mitko Arnaudov ocenjuje da je održavanje komemorativnog skupa povodom 65 godina od Prvog samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu bilo pokazivanje u praksi pametne moći Srbije.

Kako navodi Arnaudov, meka moć ogleda se u tome što je Srbija već gajila dobre odnose sa državama članicama Pokreta nesvrstanih, dok je sada, kroz primenu pametne moći, odnosno efektivne diplomatije, dokazala da je Beograd i dalje uključen u dešavanja u međunarodnoj politici, bez obzira na to što Srbija nema kapacitet i veličinu kakvu je imala Jugoslavija, kao i uprkos tome što je svet ranije drugačije funkcionisao i bio drugačije podeljen.

„Upravo tu pronalazimo prednost Srbije u momentumu multilateralizma, kada postoji mnogo više centara moći nego što ih poznajemo tradicionalno ili u nekom klasičnom smislu i upravo tu male države poput Srbije sa efektivnom i snažnom spoljnom politikom i diplomatijom mogu da efektuiraju svoje spoljnopolitičke ciljeve i uspešno se spoljnopolitički pozicioniraju, a samim tim i da osiguraju i očuvaju i čine svoje nacionalne interese održivim. Iz tog ugla su značajne poruke koje se šalju iz Beograda nakon održavanja komemorativnog skupa Pokreta nesvrstanih, jer i velike sile redefinišu svoje spoljnopolitičko pozicioniranje u skladu sa svojim nacionalnim interesima“, rekao je Arnaudov za Kosovo onlajn. 

On naglašava da su nacionalni interesi trajna kategorija jer osiguravaju održivost jedne države i njenog društva, dok spoljnopolitički ciljevi mogu biti i te kako promenljiva kategorija i mogu se redefinisati u datim vremenskim okolnostima.

Govoreći o tome kako će poruke koje su se čule na skupu u Beogradu uticati na stavove članica Pokreta nesvrstanih po pitanju Kosova, naš sagovornik kaže da kosovsko-metohijski problem nije autentičan problem Srbije.

„Po Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija je deo teritorijalnog integriteta Srbije. Ali to jeste problem za međunarodnu zajednicu, pogotovo za onaj njen deo koji je pristao da prihvati projekcije Prištine za državotvornim ambicijama. U tom kontekstu su značajne poruke koje su se čule u Beogradu, zato što je državama priznavačima jasno sa brojnim porukama, kako pre ovog komemorativnog skupa, a tako i nakon njega, da je sve više glasnijih poruka koje govore da neki jednostrani principi koji krše međunarodno pravo urušavaju celu međunarodnu infrastrukturu“, navodi Arnaudov.

U multilateralnom momentumu, kako dodaje, rešenja suprotna pravilima i principima međunarodnog prava ne mogu da osiguraju dugoročnu stabilnost i održivost.

„Kada u jednom delu sveta prilike nisu stabilne i nisu održive, onda to nije u interesu ni velikih sila, niti njihovih spoljnopolitičkih ciljeva. U kontekstu naše pokrajine Kosova i Metohije, otvoreno i nerešeno pitanje kao takvo, suprotno međunarodnim principima i standardima, dugoročno projektuje nestabilnost celog regiona, što verujem da nije u interesu ni jednoj ni drugoj strani, a ni svim polovima moći u međunarodnim odnosima“, ocenjuje on.

Relativizovan uticaj ne znači odustajanje 

Kada je reč o uticaju Pokreta nesvrstanih danas u svetu, Arnaudov kaže da je on značajno relativizovan, zbog toga što je i uticaj organizacije Ujedinjenih nacija u značajnoj meri relativizovan.

„Poredak kakav je zamišljen formiranjem UN izgubio je svoj izvorni smisao, odnosno države koje su ga tada formirale, a koje su i sada članice Saveta bezbednosti UN kao najjačeg izvršnog tela te organizacije, često u svojim spoljnopolitičkim delovanjima krše principe koje su same postavile. U tom kontekstu moramo naglasiti da je formalnopravno uloga i uticaj Pokreta nesvrstanih relativizovan, ali to ne znači da je to nešto od čega treba da se odustane. Suprotno tome, jačanje tela i organizacije u celom tom okviru UN doprineće i jačanju Pokreta nesvrstanih, a u nekoj kasnijoj fazi i obnovi cele te infrastrukture organizacije UN koja je relativizovana u smislu moći, uticaja i sprovođenja odluka, baš zbog pogrešnih spoljnopolitičkih odluka vođenih sebičnošću država osnivača UN“, zaključuje naš sagovornik.

Pokret nesvrstanih formalno je osnovan na Prvom samitu, održanom od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu. Dvadeset pet zemalja koje su prisustvovale Prvom samitu bile su: Avganistan, Alžir, Burma (Mjanmar), Kambodža, Cejlon (Šri Lanka), Kongo-Leopoldvil (DRK), Kuba, Kipar, Egipat, Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Liban, Mali, Maroko, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis, Jemen i Jugoslavija.

Inače, za razliku od drugih regionalnih i međunarodnih organizacija, Pokret nesvrstanih nema formalnu osnivačku povelju ili ugovor, niti stalni sekretarijat. Predsedavajuća Pokretu nesvrstanih do 2027. godine biće Uganda, kada će je naslediti Uzbekistan, koji će predsedavati u periodu od 2027. do 2029. godine.

Prvi zamenik predsednika Senata Uzbekistana Sodik Safojev rekao je juče u Beogradu da je Uzbekistan spreman da sarađuje sa svim državama članicama, posmatračima i partnerima kako bi se Pokret ojačao kao glas globalnog Juga koji se poštuje i kao praktična sila koja može dovesti do mira, pravde i održivog razvoja.