Trka u naoružanju na Balkanu: Kosovo i dalje zavisi od strane podrške

Balkan prati ostatak Evrope kada je u pitanju naoružavanje i jačanje svojih odbrambenih industrijskih baza, slažu se sagovornici Kosovo onlajna i naglašavaju da Kosovo u ovom trenutku nema kapaciteta da bez pomoći sa strane u vojnom pogledu isprati ostatak regiona.

Piše: Veljko Nestorović 

Na nedavnom samitu u Ankari zaključeni su odbrambeni ugovori vredni više od 50 milijardi dolara između članica Alijanse i kompanija iz SAD, EU i Turske. 

Pre samita Evropska komisija predložila je budžet od gotovo dva biliona evra za period 2028–2034. godine kada su u pitanju odbrambeni kapaciteti. 

Kada je reč o Balkanu, nedavna najava izgradnje fabrike municije kod Đakovice, kao i isporuka dronova iz Turske na Kosovo prošle godine, još jednom su pokazale koliko je Ankara zainteresovana da bude vojno prisutna na Balkanu, ali i da je jedan od glavnih pokrovitelja transformacije KBS u vojsku.

Ne treba zaboraviti i potpisivanje vojnog saveza između Kosova i dve zemlje članice Natoa Hrvatske i Albanije, sa ciljem jačanja vojnih kapaciteta.

U međuvremenu, stigla je i najava izgradnje fabrike dronova u Šimanovcima u strateškom partnerstvu  Srbije i izraelske kompanije „Elbit sistems“.

Stručnjak za bezbednost Daniel Šunter za Kosovo onlajn kaže da je veoma teško govoriti o trci u naoružanju u regionu i da je to jedna zgodna medijska kovanica, jer se ovde ne dešava ništa što se ne događa i u ostatku Evrope, jer svi rade na jačanju svojih odbrambenih industrijskih baza.

„Dakle, svi rade na jačanju svoje odbrambene industrijske baze. To je jedan od uslova koje sada postavljaju ne samo Nato, nego i Evropska unija svojim članicama. Dakle, to važi i za države regiona. One to rade, dobijaju neka finansijska sredstva koja mogu da ulože u taj razvoj i tu imate raznih interesantnih regionalnih primera“, kaže Šunter.

On ističe da su ono što se razlikuje politički sporovi koji postoje na Balkanu.

„Dakle, kod nas, u našem regionu, to je pre svega pitanje statusa Kosova i onda se to prepoznaje kao bezbednosno pitanje. Ali odgovor na pitanje koliko je to bezbednosni rizik zavisi od toga kome to pitanje postavljate. Znači, one zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova to, naravno, gledaju na jedan način, a one koje jesu to gledaju na drugi način. Ali ono što im je zajedničko jeste da svi oni na neki način prepoznaju Zapadni Balkan kao teren gde situacija nije potpuno mirna i projektuju svoju vojnu silu kroz učešće u misijama Natoa i Evropske unije“, rekao je Šunter.

Analitičar Bljerim Burjani kaže da Kosovo treba da se naoružava jer ima novu vojsku, ali da to ne bi ipak nazvao trkom u naoružavanju.

Kako ističe, Kosovo je još daleko od toga da može da se kaže da se takmiči sa ostalim zemljama u regionu.

„Naoružavanje Kosova mora da bude po standardima Natoa, prema njegovim pravilima. S druge strane, Srbija je  regionalna sila. Region treba da sarađuje u ekonomskom smislu, ali i na drugim poljima“, kaže Burjani za Kosovo onlajn.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže za Kosovo onlajn da trenutno postoji jedna mini-trka u naoružanju širom regiona, gde se Srbija, Hrvatska, Albanija i Bugarska takmiče u tome ko će više novog naoružanja da nabavi.

Kada je u pitanju najavljena izgradnja fabrike municije u Đakovici, Vujinović smatra da ona zavisi pre svega od turskih partnera.

„Mi za sada vidimo kritike opozicije na račun Kurtija da još nisu ni početne radnje obavljene. Dakle, nije došlo do eksproprijacije zemlje na kojoj bi trebalo da bude ta fabrika municije, tako da ćemo videti kakvu će dinamiku turski partner želeti“, kaže Vujinović i nastavlja.

„S druge strane, imamo tu fabriku dronova u Šimanovcima, koja se priprema. To je jedna dobra investicija iz dva razloga. Prvo, što će nam pomoći da pređemo tehnološki jaz koji, recimo, naš Vojnotehnički institut ima u odnosu na savremenu tehnologiju dronova. A s druge strane, imaćemo mogućnosti da razvijamo nove tipove dronova i ja se nadam da će to biti dronovi presretači, jer nam oni pokazuju na istoku Evrope da su nova dimenzija protivvazdušne odbrane. Dakle, skupe rakete i skupi sistemi će izaći iz upotrebe protiv dronova. Dronovi koji uništavaju dronove, ali i druge vazduhoplove, biće budućnost protivvazdušne odbrane“, kaže on.