Etnički motivisani incidenti prema Srbima na Kosovu: Tihi progon pred očima međunarodne zajednice

Nedavno prebijanje Srbina Nenada Raškovića iz sela Dren od strane Kosovske policije samo je jedan slučaj u predugom nizu etnički motivisanih incidenata prema Srbima na Kosovu - za poslednjih pet i po godina bilo ih je skoro 800, a samo od početka ove godine čak 78. Meta pojedinaca, ali i kosovskih institucija, bili su i stariji, deca, pravoslavne crkve, srpska imovina. Ipak, izostajale su kazne, osude prištinskih vlasti, ali i opozicije, kao i konkretna reakcija međunarodne zajednice. Sagovornici Kosovo onlajna zato upozoravaju da takvi incidetni neće biti rešeni, jer to ni do sada nije bio slučaj, s obzirom na nameru Prištine da se njihov pravi motiv sakrije kako bi se prikazivala navodna vladavina prava na Kosovu.

Piše: Katarina Saičić

Fotografije na kojima teško pretučeni Srbin Nenad Rašković leži u bolničkom krevetu obišle su region. On je samo jedan od stotina Srba koji su se susreli sa brojnim vidovima etnički motivisanih napada. 

Prema evidenciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tu spadaju i napadi na privatnu imovinu i pravoslavne objekte, pucnjave i fizički napadi, zadržavanja, provere i zabrane ulaska, inspekcijske zabrane rada srpskim institucijama, uklanjanje i zamena tabli na srpskom jeziku koje su zatim menjane novim na albanskom jeziku, ispisivanje grafita („UČK“) na institucije srpske zajednice, skidanje srpskih obeležja...

U slučaju Nenada Raškovića, na predlog Policijskog inspektorata Kosova suspendovana su dva kosovska policajca, a ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja kazao je da će javnost po okončanju istrage biti obaveštena o nalazima i eventualnim merama. Predstavnici Srpske liste poručili su da suspenzija nije dovoljna, već je neophodna odgovornost pred sudom. 

Dan pre napada na Raškovića, na ogradi porte pravoslavnih crkava u Lipljanu okačene su zastave OVK i zastava Albanije. Pre nešto više od mesec dana, u prisustvu Kosovske policije radnici komapnije „Ibar-Lepenac“ srušili su motel i plažni bar „Jezero“ na Gazivodama, a prethodno i nekoliko vikendica čiji su vlasnici Srbi. 

Tokom obeležavanja Vidovdana, Kosovska policija privela je 37 osoba. Nakon privođenja pojedini vernici bili su izloženi fizičkom maltretiranju, ponižavanju i uvredama na nacionalnoj osnovi od strane Kosovske policije.

Spisak je predug.  A, na njega bi danas trebalo dodati i privođenje muškarca zbog sumnje da je u noći između 18. i 19. avgusta, pod dejstvom alkohola, oštetio vrata i spoljnu rasvetu crkve Svetog Spasa u Prizrenu. Predmet je upućen u redovnu sudsku proceduru pod kvalifikacijom krivičnog dela „uništenje ili oštećenje imovine“.

Antisrpska agenda Aljbina Kurtija

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić uporozio je da su etnički motivisani napadi na Srbe na Kosovu deo šire antisrpske agende Aljbina Kurtija, uz prećutnu podršku dela međunarodne zajednice. 

Terzić napominje da se uvek mora imati u vidu da je od dolaska Aljbina Kurtija na vlast u Prištini zabeleženo više od 800 etnički motivisanih napada usmerenih isključivo na Srbe, među kojima su bili i napadi na decu.

„Uvek govorimo o onome što je aktuelno, ali i podsećamo na napade na srpsku decu, na upucavanje srpske dece u Gotovuši na Badnji dan. Napadano je sve srpsko. Ono što je potrebno da bi se neko delo kvalifikovalo kao etnički motivisani napad jeste motiv, a motiv Aljbina Kurtija je da napada sve srpsko. On ima u planu i programu definisane ciljeve, a ti ciljevi se odnose na to da se dođe do ujedinjenja dve Mitrovice, što ne može da se desi na osnovu svega onoga što je dogovoreno 2013. i 2015. godine Briselskim sporazumom i njegovim delom koji se tiče formiranja Zajednice srpskih opština“, rekao je Terzić za Kosovo onlajn.

Prema njegovom mišljenju, veliki incident i odstupanje od dijaloga predstavlja i namera da se otvori most na Ibru.

„Tu je i prebijanje Nenada Raškovića. U vezi sa tim slučajem vidimo da su pokrenuti određeni disciplinski postupci, što pokazuje da su pripadnici takozvane kosovske policije sproveli teror nad tim nedužnim čovekom. Vidimo šta su radili i na Gazivodama, a jedini cilj jeste antisrpska kampanja i to je ogledalo antisrpske politike Aljbina Kurtija da pod pritiskom protera Srbe. To je ono što srpska država nikada neće dozvoliti. Ukazivaćemo i tom delu međunarodne zajednice kakav je to režim, jer taj režim stvara nepodnošljive uslove za život srpskog naroda. Pored onoga što radi Kurti, važan je i odnos međunarodnih faktora – EU, Kfora, Euleksa – jer, ako ne zaustave ovo što radi Kurti, ne možemo ništa drugo da kažemo osim da su oni saučesnici u tom procesu“, kazao je Terzić.

„Srpski narod na Kosovu i Metohiji nema ništa od toga. Potrebno je da preduzmu konkretne mere prema privremenim institucijama samouprave u Prištini i prema Aljbinu Kurtiju da bi se taj teror nad srpskim narodom zaustavio. Mi ćemo pokrenuti, naravno, pod vođstvom i liderstvom predsednika Aleksandra Vučića, sve što je u našoj moći i borićemo se da popravimo položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. To smo činili i sada, institucionalno i materijalno, i to ćemo nastaviti da radimo“, naglasio je Terzić.

Ponavljanje incidenata zahteva ozbiljnu istragu

Zaštitnik građana Republike Srbije Zoran Pašalić poručio je da ponavljanje incidenata u kojima su pripadnici srpske zajednice žrtve zahteva ozbiljnu istragu svih institucija, uključujući ispitivanje da li postoji obrazac ugrožavanja njihovih prava i da li se moguća etnička dimenzija takvih događaja adekvatno prepoznaje i evidentira.

U pisnom odgovoru za Kosovo onlajn, Zaštitnik građana je naveo da je važno da se ukaže na ozbiljnost položaja Srba na Kosovu i potrebu da se svaki navod o ugrožavanju njihovih ljudskih prava pažljivo i nepristrasno ispita.

„Zaštitnik građana ne bi prejudicirao karakter svakog pojedinačnog incidenta niti potvrđivao određen broj bez uvida u metodologiju njenog utvrđivanja, ali ne bi ni relativizovao problem. Naprotiv, ponavljanje incidenata u kojima su pripadnici srpske zajednice žrtve zahteva ozbiljnu istragu svih institucija, uključujući ispitivanje da li postoji obrazac ugrožavanja njihovih prava i da li se moguća etnička dimenzija takvih događaja adekvatno prepoznaje i evidentira“, stoji u odgovoru.

Dodaje se da činjenica da neki incident nije evidentiran kao etnički motivisan sama po sebi ne znači da je takav motiv isključen.

„Zbog toga je neophodno da nadležni organi prilikom evidentiranja i postupanja razmotre i moguću etničku dimenziju svakog incidenta, kao i da se podaci prikupljaju na adekvatan način koji omogućava pouzdano sagledavanje stvarnog stanja. Još konkretnije, prilikom prvog evidentiranja ne mora već biti dokazano da je motiv bio etnički. Treba zabeležiti objektivne činjenice i okolnosti koje mogu ukazivati na pristrasnost: na primer, etničke uvrede ili poruke, simboli i grafiti, izbor žrtve, okolnosti i mesto događaja, izjave učinioca, kao i percepciju žrtve ili svedoka. Važan element je praćenje slučaja kroz sistem: šta je uradila policija, da li je predmet prosleđen tužilaštvu, kako je dalje kvalifikovan i kakav je ishod. Posebno se prati koliko evidentiranih incidenata dospe pred tužilaštvo i koliko ih na kraju bude kvalifikovano kao rasistička/etnički motivisana dela“, navodi se u odgovoru Zaštitnika građana.

Zbog toga je, dodaje se, neophodno da se svaki pojedinačni slučaj evidentira, dokumentuje, a da se kroz pouzdane podatke omogući sagledavanje učestalosti obrazaca ugrožavanja pripadnika jedne etničke zajednice.

„Zaštitnik građana je i do sada ukazivao međunarodnim institucijama na položaj i zaštitu prava Srba na Kosovu i Metohiji (na 106 adresa). Tokom ove godine, Zaštitnik građana je međunarodne institucije i organizacije za zaštitu ljudskih prava obavestio o događajima na Gazimestanu i navodima o neprimerenom postupanju prema učesnicima obeležavanja Vidovdana. Institucija je i ranije međunarodne mehanizme upozoravala na položaj i zaštitu prava Srba na Kosovu i Metohiji. Takvo postupanje predstavlja deo kontinuiranih prioriteta Zaštitnika građana da, u okviru svog mandata, ukaže na ugrožavanje ljudskih prava i zatraži odgovarajuću reakciju međunarodnih mehanizama“, zaključuje se u odgovoru.

Potrebna efikasna istraga 

Kancelarija kosovskog Ombudsmana poručila je da je zabrinuta zbog svakog oblika nasilja, uključujući i etnički motivisano nasilje, diskriminaciju, zastrašivanje ili drugo postupanje kojim se ugrožavaju prava pripadnika bilo koje zajednice.

U odgovoru za Kosovo onlajn povodom etnički motivisanih incidentata prema Srbima na Kosovu, iz Kancelarije poručuju da svi takvi slučajevi zahtevaju efikasnu istragu, utvrđivanje odgovornosti i odgovarajuću zaštitu žrtava, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.

„Institucija ombudsmana nema mandat da zamenjuje organe za sprovođenje zakona u identifikaciji i kvalifikaciji krivičnih dela. Podaci kojima institucija raspolaže odnose se uglavnom na žalbe i slučajeve koji joj se podnose ili koji se pokreću u okviru njenog mandata za zaštitu i unapređenje ljudskih prava. Godišnji izveštaj Institucije, na primer, prikazuje podatke o primljenim žalbama, etničkoj pripadnosti podnosilaca žalbi i kategorijama prava koja su navodno prekršena“, navodi se u saopštenju Kancelarije ombudsmana u Prištini.

Prikrivaju motiv

Politikolog iz Gračanice Ivan Tomić objasnio je da je kod etnički motivisanih incidenata najvažnije na koji način se sprovodi istraga, odnosno kako se dolazi do motiva tih napada, budući da Kosovskoj policiji ne odgovara da se problemi, zločini ili sukobi prikazuju kao međuetnički, već kao obična krivična dela, kako bi međunarodnoj zajednici predstavili da je na terenu sve idealno.

Tomić je objasnio da su međunarodni okviri prilično jasni kada se radi o etnički motivisanim napadima.

„Što se tiče Oebsa, da bi bilo koji napad bio okarakterisan kao etnički motivisan ili zločin iz mržnje, potrebno je da ispunjava dva kriterijuma. Prvi kriterijum je da krivično delo bude počinjeno, a drugi jeste da motiv tog krivičnog dela bude pristrasnost ili pripadnost određenoj grupi. Ta pripadnost se može definisati na osnovu jezičke, etničke ili nacionalne pripadnosti. Zbog toga ne možemo da kažemo da je dovoljno da se desi incident između Srbina i Albanca da bi on bio okarakterisan kao etnički motivisan“, rekao je Tomić za Kosovo onlajn.

Dodao je da problem nastaje kada se određeno krivično delo dogodi, a onda policija preuzme slučaj u svoje ruke, te napominje da je tu najbitnije kako i na koji način se sprovodi istraga i kako se dolazi do motiva zločina. 

„Iz prakse se vidi da ne postoji dovoljna posvećenost Kosovske policije da zločine koje se dogode imeđu Albanaca i Srba okarakterišu tako. To je verovatno i politički instruisano, jer Kosovu ne odgovara da se incidenti prikazuju kao međuetnički, već oni žele da u međunarodnoj zajednici predstave kako je ovde sve na terenu idealno, kako nema takvih zločina, kako bi Albanci ispunili sve ono o čemu sanjuju i sve što žele da implementiraju u nekom periodu“, ukazao je Tomić. 

Napominje da, sa druge strane, postoji i problem kada se prijavi zločin, odnosno osoba koja se ispituje u tom kontekstu.

„Ta osoba sigurno neće sama da prizna da je etnički motiv bio pravi motiv napada, već ukoliko se dogodi pljačka ili bilo koji drugi napad, gledaju da to okarakterišu samo kao obično krivično delo, a ne kao nešto što može da ima etnički motiv“, objasnio je Tomić.

Ukazao je da je važno obratiti pažnju i na problem intervencije međunarodne zajednice, jer ona uglavnom postupa na osnovu zvaničih podataka i onoga što može da vidi na papiru, dok ostaje „nema i slepa“ na ono što se događa na terenu.

Zloupotreba institucija

Novinar Miloš Garić ne očekuje da će slučajevi etnički motivisanih napada na Srbe na Kosovu biti rešeni, jer to godinama nije učinjeno, te dodaje da činjenica da takvi incidenti nisu u zvaničnoj evidenciji vlasti u Prištini predstavlja jasan znak zloupotrebe institucija.

Na prostoru Kosova je, primećuje, danas sve „laž, falsifikat i manipulacija“.

„Tako i ovo predstavlja jasan znak zloupotrebe institucija. Policija, sudstvo, svi organi vlasti koji bi trebalo da rade svoj posao u rukama su Aljbina Kurtija, u službi njegove ekstremističke, velikoalbanske, šovinističke politike. I zašto se mi onda čudimo? Naravno da nijedan slučaj etnički motivisanih napada neće biti rešen. Kao što nije rešen godinama unazad. Oni to tamo pakuju u celofan demokratije i vladavine prava koja je najbolja i sa najvećim dometima u Evropi. I za to imaju podršku nemačke i britanske ambasade u Prištini. Oni podržavaju stavove Albanaca u Prištini koji su na vlasti“, rekao je Garić za Kosovo onlajn.

On navodi da na Kosovu postoji ambijent iskrivljene stvarnosti i pokušaja da se manipulacijama i lažima Kosovo predstavi kao demokratska tekovina visokih dometa.

„Od Kurtija se takav stav očekuje, ali to ne sme da bude prisutno kod onih koji su odgovorni i sede u zapadnim centrima. To je ono što je opasno. Sa one strane sa koje treba da bude reakcija upravo je suprotno. Podržava se takva politika Aljbina Kurtija, koja je zasnovana na potpunoj laži i iskrivljavanju stvarnosti, zloupotrebi institucija i svemu ostalom čemu prisustvujemo na prostoru Kosova i Metohije“, kazao je Garić.

Na pitanje šta je potrebno da bi međunarodna zajednica konkretnije reagovala na etnički motivisane incidente, Garić ističe da se, po svoj prilici, čeka neka velika nesreća.

„Oni čekaju da dođe do dramatičnih dešavanja poput onih iz 2004. godine, pa da se onda neko probudi, shvati i razume do čega nas je doveo. Predstavnici uticajnih zapadnih država na sličan način intervenisali su u Avganistanu, Libiji, Iraku i Egiptu. Tragične su posledice ostale nakon njihovog odlaska sa tih mesta. Da li će slična stvar da se desi na Kosovu kada budu otišli, kada budu procenili da im se više ne isplati da investiraju u nešto što je potpuno nefunkcionalna država? I šta će onda da se desi? O tome treba da razmišljaju Aljbin Kurti i Albanci“, zaključio je Garić.