Pritisak SAD i EU: Može li međunarodni faktor da reši političku blokadu na Kosovu?

Iako iz SAD i EU stižu sve oštriji signali nezadovoljstva zbog neformiranja kosovskih institucija, Vašington i Brisel u ovom trenutku neće vršiti pritisak ili primeniti radikalne ekonomske sankcije prema Prištini, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, ocenjujući da je reč o unutrašnjem pitanju i veštački izazvanoj krizi za koju najveću odgovornost snosi premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti.

Piše: Milena Miladinović

Kosovo je nakon junskih izbora i dalje bez institucija, a Sjedinjene Američke Države pozvale su političke lidere na Kosovu da sarađuju u skladu sa Ustavom i odlukama Ustavnog suda.

Iz Stejt departmenta su ukazali da kontinuirani politički zastoj dovodi do propuštenih prilika za Kosovo.

„Vreme je da lideri daju prioritet napretku i stabilnosti, u interesu svih građana“, naveo je portparol Stejt departmenta.

Sličan poziv kosovskim političarima je 12. avgusta uputila i Ambasada SAD u Prištini, dok je Kancelarija Evropske unije izrazila zabrinutost zbog činjenice da još uvek nisu uspostavljene nove institucije, uz poruku da odlaganja ugrožavaju mogućnost Kosova da iskoristi prilike koje Unija nudi, uključujući one u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

Ovakve pozive poslanici opozicije na Kosovu okarakterisali su kao upozorenje za Samoopredeljenje.

Prema rečima člana Alijanse Burima Ramadanija, poslanici Pokreta Samoopredeljenje ne ispunjavaju svoju dužnost na koju su se zakleli, navodeći da poziv SAD i EU o formiranju institucija treba da bude upozorenje toj stranci koja blokira rad parlamenta. 

Poznavaoci političkih prilika ocenjuju da SAD i EU mogu da nateraju Kosovo da formira institucije, ali da trenutno ne postoji pravi pritisak na političare, te da se sve svodi na savete i kritike.

Oštriju reakcija, u smislu sankcija ili blokada, sagovornici Kosovo onlajna ne očekuju, barem ne za sada, jer politička blokada, kažu, nije međunarodna obaveza koju je Priština preuzela, već unutrašnja veštačka kriza, ali i zato što je Amerika okupirana drugim globalnim krizama.

Dobar signal

Viši saradnik Instituta za spoljnu politiku Džon Hopkins Edvard Džozef kazao je da je izražavanje nezadovoljstva pozitivan signal Vašingtona, ali da je malo verovatno da će SAD upotrebiti sve poluge uticaja i ekonomske mere.

Džozef je za Kosovo onlajn rekao da je odgovornost za veštačku krizu na Kosovu najviše na premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju.

„Ne verujem da je moguće vršiti direktan pritisak, jer je odgovornost za ovu potpuno veštački izazvanu krizu podeljena. Očigledno je da najveću odgovornost snosi Kurti, jer je pobedio na izborima, a već je mogao da se opredeli za konsenzualnog kandidata za predsednika i da se izvuče iz ovog haosa. Istovremeno, odgovornost snosi i opozicija. Ovo je kriza za celu zemlju, i veoma je štetna za zemlju. Zato je pozitivno i ohrabrujuće što američka administracija izražava svoje nezadovoljstvo i na taj način stvara određeni pritisak“, kazao je Džozef.

Prema njegovim rečima, reakcije SAD i EU na političku blokadu na Kosovu su dobar signal.

„Mnogi kažu: Trampova administracija uopšte ne mari za Balkan. Zato je ohrabrujuće videti da ona izražava svoje nezadovoljstvo, kao što to čine i zemlje Evropske unije. Mislim da postoji odgovarajuća uloga za zemlju poput Sjedinjenih Država da sarađuje i razgovara sa političkim liderima i pokuša da im pomogne da postignu dogovor koji je, pre svega, suverena odluka suverene države Kosovo, ali i da konačno izađu iz ovog zastoja, koji je, ponavljam, veoma loš za zemlju“, dodao je naš sagovornik.

Kako je kazao, Sjedinjene Američke Države imaju poluge uticaja, ali ih neće iskoristiti po pitanju Kosova, jer su uključene u mnoge druge globalne krize.

„Kosovo je mala zemlja i kada bi SAD upotrebile sve svoje poluge, mogle bi to da urade, ali malo je verovatno da će to učiniti. Sjedinjene Države imaju globalne odgovornosti i uključene su u velike krize, sada i u Ukrajini i Iranu. Tu su i trgovinska pitanja. Postoji mnogo toga čime američka vlada mora da se bavi, osim veštački izazvane unutrašnje političke krize na Kosovu“, smatra Džozef.

O ekonomskim merama ili sankcijama za Kosovo je, dodaje Džozef, teško govoriti, jer je politička blokada na Kosovu unutrašnje pitanje i nije reč o međunarodnoj obavezi koju je Priština preuzela, a nije ispunila.

„Nije tako jednostavno govoriti o ekonomskim merama, jer je odgovornost podeljena. Drugo, ovde nije reč o međunarodnoj obavezi koju Kosovo ne ispunjava, niti o obavezi koju je Kosovo preuzelo, a ne poštuje. Ovo je unutrašnji problem među političkim liderima Kosova koji ne ispunjavaju odgovornost koju imaju prema biračima i koji postupaju na veoma sebične i cinične načine, i to je veoma zabrinjavajuće. Ponovo kažem, odgovornost je podeljena, ali realnost je da je Kurti taj koji je pobedio na izborima i koji ima najveću mogućnost da probije ovaj zastoj. On snosi najveću odgovornost“, rekao je Džozef.

I bez sankcija i zabrana veliki gubitak

Analitičar Nedžmedin Spahiu kazao je da je formiranje institucija u interesu Kosova i da to ne bi trebalo da bude preporuka Evropske unije ili Amerike, već želja i spremnost kosovskih političara.

„Formiranje institucija je nacionalni interes Kosova i to ne bi trebalo da bude preporuka od nekog, a da li će Kurti poslušati ono što kažu Amerikanci, to je znak pitanja. On je i ranije umeo da ih ne sluša. Ako ne sluša interes naroda na Kosovu, kako da očekujemo da će poslušati šta mu Amerika ili neko drugi kaže“, naveo je Spahiu za Kosovo onlajn.

Spahiu je mišljenja da SAD i EU neće uvoditi Kosovu zabrane ili sankcije zbog neformiranja institucija, ali je dodao da Kosovo političkom blokadom mnogo gubi.

„Kasni se sa realizacijom dogovora iz Brisela, sa predsednikom Vučićem, koji je nacionalni interes Kosova, i sa mnogim drugim stvarima. Nema pomirenja, ne grade se putevi, ne gradi se ništa, ne radi se ništa. Osim rušenja nelegalnih građevina na jezerima, ništa se drugo ne radi. To je ipak veliki gubitak za Kosovo“, kazao je analitičar.

Spahiu je mišljenja da Kurti ne bi reagovao na spoljni pritisak, opisujući ga škrtim u pregovorima sa Demokratskim savezom Kosova po pitanju izbora predsednika Kosova.

„Kurti traži predsednika koji bi bio pod njegovom kontrolom, a to je neprihvatljivo i za opoziciju i za sve ostale. Narod na Kosovu je dao mogućnost Kurtiju da formira vladu, ali ne i da drži sve institucije u svojim rukama“, rekao je Spahiu.

Jači pritisak nakon novih izbora

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović mišljenja je da će se pritisci pojačati, ali tek nakon novih izbora na kojima će, kako predviđa, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti odneti ubedljiviju pobedu nego na proteklim.

„Mislim da ćemo ući u još jedan krug izbora, gde će Kurti da odnese značajniju pobedu nego što je to bilo sad u junu mesecu, i da će onda biti pritiska na njega. Bojim se da u ovom trenutku postoji određena neusaglašenost između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika po pitanju toga šta će biti na Zapadnom Balkanu. Vidimo u Albaniji „Flamingo revoluciju“, u Bosni i Hercegovini probleme po pitanju visokog predstavnika, tu je i nestabilnost na Kosovu“, kazao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Po pitanju pritiska, naš sagovornik kaže da je za sada sve na nivou saveta i kritika, ali da međunarodni faktor „ima lek za Kosovo, ali ne želi da ga propiše“.

„Videli smo kako je Sorensen jednom posetom 14. marta rešio određene probleme sa Kurtijem. To je lek za takvo ponašanje, ali ne vidimo da taj lek saveznici Kosova žele da propišu“, kazao je on.

Prema rečima Vujinovića, kritike upućene Kosovu su lažne.

„I biće lažne još neko vreme dok se ne utvrdi šta će biti sa Hašimom Tačijem i presudom, šta će biti sa Vjosom Osmani unutar DSK, Abdidžiku je preživeo, ali da li će preživeti i novi krug izbora? Vidimo najave da će biti novih pregovora po pitanju potencijalnog predsednika. To je borba za život Abdidžikua. A na kraju, kako će uspeti da se reši ustavna nedoumica – ko može da bude vršilac dužnosti predsednika, da li je to Dehari ili je to Hadžiju“, naveo je on.

U svakom slučaju, dodaje Vujinović, rešenje krize zavisi od međunarodnih sponzora.

„Nedostatak rešenja znači da sponzori nisu zainteresovani za rešenje iz sopstvenih motiva, ali mislim da to ide na ruku Kurtiju“, zaključio je Vujinović.