Očekivanja međunarodne zajednice od Kurtija - pomak u dijalogu „upakovan“ u čestitke

Međunarodni zvaničnici očekuju novi zamah i pomak u dijalogu Beograda i Prištine od kosovskog premijera Aljbina Kurtija, što su mu jasno poručili kroz čestitke upućene nakon formiranja vlade. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da se iz takvih poruka može „čitati“ da Evropska unija očekuje da dijalog bude prioritetna tema institucija u Prištini i da će Brisel u narednom periodu nastaviti da insistira na sprovođenju preuzetih obaveza. Ipak, ostaje upitno da li će – i kada – do stvarnog napretka u procesu normalizacije zaista doći.

Piše: Milena Maksimović

Od glasnog neslaganja zvaničnika Evropske unije sa politikom koju je Aljbin Kurti vodio u prethodnom mandatu, do čestitki i podrške u procesu dijaloga – kratak je put, ali je dug period čekanja na konkretne korake u procesu koji se vodi u Briselu.

Samo nekoliko sati nakon izbora nove vlade, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas uputila je čestitke Kurtiju, navodeći da je to „ohrabrujuća vest“ i da predstavlja „novi zamah“ za napredak u dijalogu Beograda i Prištine, te dodala da je spremna da uskoro bude domaćin sastanka na visokom nivou.

Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je čestitao Kurtiju, poručivši da će Nemačka ostati snažan i pouzdan partner Prištini u procesu evroatlantskih integracija, kao i u nastavku dijaloga sa Srbijom uz posredovanje Evropske unije. Ministarka spoljnih poslova Austrije Beate Majnl-Rajzinger ocenila je da Kosovo posle formiranja vlade može da napreduje u sprovođenju evropskih reformi, koristi sredstva iz Plana rasta i ostvari pomak u dijalogu Beograda i Prištine.

Ostaje, međutim, pitanje šta je od toga novi-stari premijer spreman da ispuni, imajući u vidu da je poslednji sastanak na visokom nivou u Briselu održan 26. juna 2024. godine.

Poruke međunarodnih zvaničnika upućene Kurtiju nakon formiranja vlade pokazuju da je za Evropsku uniju dijalog između Beograda i Prištine i normalizacija odnosa strateški važna, ocenio je politikolog Ognjen Gogić. On ističe da EU ne odustaje od procesa, čak i onda kada se čini da nema napretka.

„Za Evropsku uniju dijalog između Beograda i Prištine i normalizacija odnosa strateški su važni zato što aktuelna Evropska komisija vodi politiku jačanja veza Zapadnog Balkana sa EU. Tema odnosa Beograda i Prištine posebno se izdvaja kao neuralgična tačka regiona, jer je reč o odnosu koji može da ugrozi stabilnost Zapadnog Balkana ukoliko se ne ide u pravcu normalizacije. Zbog toga EU ne odustaje od dijaloga, čak i kada deluje kao da on ne ide u željenom smeru“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Gogić ističe da je i poruka Kaje Kalas bila jasna.

„To znači da će ona uputiti poziv liderima iz Beograda i Prištine, zato što se smatra da sada postoje uslovi da se obnovi dijalog na najvišem nivou, nakon što je Kosovo konačno dobilo vladu posle gotovo godinu dana institucionalnog vakuuma“, rekao je on.

Poziv se može očekivati uskoro, navodi Gogić, dok ostaje da se vidi da li će doći do direktnog ili odvojenog susreta lidera. Međutim, ono što je izvesno jeste da će Evropska unija nastaviti da insistira na sprovođenju preuzetih obaveza, jer je, kako ističe, to ključno za napredak Srbije i Kosova na evropskom putu.

„Evropski put i Srbije i Kosova, pored ostalog, zavisi od toga da li unapređuju međusobne odnose i da li idu putem normalizacije. Evropska unija ne kažnjava, ona ne vrši pritisak, već vodi politiku uslovljavanja. To znači da EU stavlja određene pogodnosti na raspolaganje stranama ukoliko ispunjavaju uslove koje ona postavlja. Ako to ne čine i ukoliko nisu konstruktivne u dijalogu, EU uskraćuje svoju podršku“, rekao je on.

Kako objašnjava, to se najbolje videlo na primeru Kosova, koje je bilo suočeno sa kaznenim merama EU u vidu suspenzije finansijskih sredstava.

„EU sebe vidi kao medijatora, kao nekoga ko treba da pomogne stranama da unaprede odnose, a ne kao nekoga ko treba da kažnjava, jer je ovaj proces dobrovoljan. Evropska unija ne može da natera bilo koga da sprovodi preuzete obaveze, već pokušava da motiviše strane pogodnostima koje im pruža, odnosno uskraćivanjem tih pogodnosti ukoliko do napretka ne dođe“, dodao je Gogić.

Pored Evropske unije, Gogić smatra da će važnu ulogu imati i administracija Donalda Trampa.

„U američkom Kongresu prošle godine je usvojen Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, koji uključuje deo pod nazivom Zakon o prosperitetu i demokratiji Zapadnog Balkana. On se, između ostalog, odnosi na odnose Beograda i Prištine i normalizaciju. Taj zakon traži od strana da sprovedu sporazume iz Brisela i Ohrida, koji uskoro navršavaju tri godine. Interesantno je da se američka administracija ne vraća na Vašingtonski sporazum, čijem potpisivanju je sama posredovala pre skoro šest godina, već insistira upravo na briselskom i ohridskom okviru. Amerikanci su pritom skloni tzv. buldožer diplomatiji – očekuju konstruktivnost pod pretnjom ozbiljnijih mera“, naveo je Gogić.

Profesor političkih nauka u Prištini Basri Muja, uprkos porukama koje su međunarodni zvaničnici uputili kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju nakon formiranja vlade, ne očekuje da će ove godine doći do suštinskih razgovora predstavnika Kosova i Srbije.

Za Muju su čestitke upućene Kurtiju bile više od simbolike, ali smatra da u ovom trenutku neće biti pritisaka da se organizuje sastanak na najvišem nivou.

Kako je objasnio, poruka visoke predstavnice EU Kaje Kalas jeste da se Kosovo pripremi za takav susret.

„Čestitke nakon pobede su više nego simbolične. Sigurno je da je gospođa Kalas želela da poruči gospodinu Kurtiju da očekuje skori susret na najvišem nivou i da bi Kurti trebalo da bude spreman na to. U ovom slučaju mislim na susrete sa predsednikom Srbije. Ne smatram da će biti pritisaka, a po svemu sudeći, u Srbiji će ove godine biti parlamentarni i predsednički izbori. Tokom predizborne kampanje pritisci ne daju rezultate i ne verujem da će ove godine biti suštinskih razgovora između predstavnika Kosova i Srbije“, rekao je Muja za Kosovo onlajn.

Muja ističe da Kosovo sada ima legitimnu vladu i da će, ukoliko dođe do izbora predsednika, to značiti stabilnost u narednom periodu.

„Čini mi se da je problem do Srbije, jer ima velike unutrašnje probleme – političke, jer više od godinu i po dana ima masivne proteste studenata i građana. Legitimnost predsednika Vučića je teško oštećena i očekujem da ove godine budu izbori. U izbornim godinama je teško vršiti pritisak prema političkim strukturama zato što nisu kooperativne zbog straha glasača. Ne očekujem veliki pritisak zbog političke strukture u Srbiji“, zaključio je on.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da su poruke upućene kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju nakon formiranja vlade vrlo jasne – od novoformiranih institucija u Prištini očekuje se da dijalog Beograda i Prištine postane prioritet.

Joksimović podseća da je politička kriza, odnosno dugotrajno odsustvo funkcionalnih institucija u Prištini, onemogućila dijalog u dužem vremenskom periodu.

„Kao što znate, ključni cilj Evropske unije je bezbednost regiona u koji spada i intenzivan dijalog Beograda i Prištine, na kojem se konstantno insistira. U ovom trenutku, s obzirom na to da niste imali sagovornika u Prištini, taj dijalog nije mogao da se odvija na način kako Evropska unija to vidi“, navela je Joksimović za Kosovo onlajn.

Ona ističe da je i poruka visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, koja je poručila da je spremna da uskoro bude domaćin sastanka na visokom nivou, potpuno jasna.

„Poruka je vrlo jasna – očekuje se da prioritetna tema novoformiranih institucija u Prištini bude upravo dijalog Beograda i Prištine. Naravno, to će sada pojačati pritisak da se vide i neki opipljivi rezultati ovog dijaloga, što će biti pritisak i na Beograd podjednako, ali u kontekstu želje EU da obezbedi svoje dvorište, mislim da će na ovoj temi prilično insistirati u periodu koji je pred nama“, zaključila je Joksimović.

Poslednji sastanak na tehničkom nivou između predstavnika Beograda i Prištine u okviru dijaloga održan je 22. januara 2026. godine u Briselu.