Dugo putovanje u Evropu: Kosovo još pred teškim preprekama za dobijanje vizne liberalizacije

Kosovo vize za inostranstvo
Izvor: Reporteri

Građani Kosova jedini su iz regiona kojima su potrebne vize da bi putovali po Evropi, iako je Evropska komisija još pre četiri godine potvrdila da je Kosovo ispunilo sve zahteve za liberalizaciju viznog režima. Za podizanje ove rampe potrebna je odluka Saveta EU, a prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, nje neće biti dok Francuska i Holandija, i još neke članice EU, ne promene percepciju Kosova i budu zadovoljne funkcionisanjem vladavine prava na Kosovu.

Ministri spoljnih poslova Austrije, Slovenije, Slovačke, Mađarske i Češke pozvali su juče na ubrzavanje procesa liberalizacije viznog režima za Kosovo. I ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok rekla je u Prištini početkom marta da je Kosovo uradilo svoj posao u pogledu liberalizacije viznog režima i da sada EU mora da uradi svoj.

Ovakvi apeli su sve glasniji, ali je veliko pitanje imaju li snagu da nadjačaju one članice EU koje Prištinu već godinama blokiraju po pitanju slobodnog kretanja građana u Šengen zoni.

Analitičar sa Kosova Škeljzen Maljići kaže za Kosovo onlajn da se tema ukidanja viznog režima svake godine pokreće u evropskim krugovima, ali da, iako uvek bude najava da će Kosovo dobiti viznu liberalizaciju, neko koči taj proces.

“Uglavnom su Francuska i Holandija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova, te koje koče ukidanje viza za građane Kosova“, kaže Maljići.

Kako navodi, razlog može biti islamska veroispovest Albanaca sa Kosova.

“Konzervativne stranke ne prihvataju ni muslimane iz Azije ni one sa Bliskog Istoka. Tako u Holandiji nisu bili poželjni Albanci. Takođe, su protiv toga da radikalni ekstremisti koji su ratovali za ISIS borave u njihovoj državi. U Francuskoj i još nekim zemljama se boje desnice koja je imala nekoliko prodora kako bi zauzela vlast. Evropske zemlje ne žele radikalne islamiste na svojoj teritoriji”, kaže Maljići.

On ističe da nije tačno da se zemlje Evropske unije pribojavaju da bi veliki broj građana Kosova, ukoliko bi dobili viznu liberalizaciju, krenuli za boljim životom u neku od zemalja EU. 

"I da svi građani sa Kosova odu u EU, ne bi ih bilo ni upola koliko je trenutno izbeglica iz Ukrajine koje traže utočište u zemljama EU”, poručuje Maljići.

Ambasadorka Francuske u Prištini Mari-Kristin Butel izjavila je u februaru da Francuska, zajedno sa nekim drugim državama članicama, smatra da za viznu liberalizaciju još nisu ispunjeni svi potrebni uslovi. Iako je rekla da ima pozitivnih pomaka, kao što je usvajanje paketa zakona koji imaju za cilj jačanje vladavine prava, primetila je da ti zakoni još nisu "proizveli opipljive i trajne efekte“. Kako je istakla, prate se dešavanja na Kosovu u vezi sa vladavinom prava i na polju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Milan Igrutinović, saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu, kaže za Kosovo onlajn da je kako za Francusku, tako i za Holandiju, u pogledu oslobađanja od viza sporan organizovani kriminal i veze sa organizovanim kriminalom na Kosovu ili makar percepcija koja se ima o tome, ali i da se u ovim zemljama vodi računa kako bi davanje vizne liberalizacije bilo primljeno u njihovoj javnosti.

"Holandija je u Albaniji sponzorisala reformu pravosuđa i u svojoj Skupštini se detaljno time bavila, a oni Kosovo i Albaniju često posmatraju kao spojene sudove kada je reč o albanskim mafijaškim grupama. Iz straha od albanskih kriminalnih grupa i nerešenih pitanja iz oblasti vladavine prava holandski parlament je pre nekoliko godina dvotrećinskom većinom čak izglasao da se od Evropske komisije traži da se Albaniji vrati vizni režim. To govori da je široko rasprostranjena percepcija da tamo vlada kriminal i da je bolje da se ljudi odande drže na distaci. Sada se to preliva i na Kosovo i zbog toga su i za njih na snazi uslovi vezani za vladavinu prava“, kaže Igrutinović. 

On podseća da ljudi sa Kosova traže dokumente drugih država i da su veoma porasli zahtevi za azil, koji se naročito upućuju Nemačkoj.

"Francuska to motri i ostaje neubeđena da treba da promeni svoj stav. Njihova politika po ovom pitanju je uhodana. Reč je o ukorenjenim stavovima i automatizovanom procesu negativnog odgovora. Nešto bi trebalo da se desi da bi je oni promenili”, kaže Igrutinović.

Kao još jedan faktor koji utiče na ovakvu poziciju Francuske, on vidi strah liberalnog političkog mejnstrima od rasta desnice.

"Oni ne žele da rizikuju kako bi tema liberalizacije viza bila prihvaćena u javnosti, pogotovu što su pred predsedničkim izborima. Ali to ne znači da će se stvari promeniti posle izbora. Stav oko viza omekšaće onda kada se promeni šira slika oko proširenja EU“, kaže Igrutinović, ostavljajući mogućnost da se na tom polju nešto promeni zbog rata u Ukrajini.

I Maljići smatra da je novonastala geostrateška situacija pokrenula nove inicijative da Zapadni Balkan što pre postane deo Evropske unije.

“Nekoliko zemalja je već tražilo hitan sastanak o Zapadnom Balkanu i sada je pravo vreme da šest zemalja Zapadanog Balkana koje nisu članice EU, to postanu. One su okružene Evropskom unijom, neke su i članice NATO, a novonastala situacija je ponovo pokrenula ideju da prostor Zapadnog Balkana pripada EU. Sada je pravi momenat da Albanija i Severna Makedonija dobiju status kandidata za članstvo, a Srbija da nastavi sa daljim pregovorima”, kaže kosovski analitičar. 

Kako dodaje, o viznoj liberalizaciji za Kosovo se u ovom momentu govori više jer je Evropi važno da se suprostavi Rusiji i svesna je da mora da promeni politiku prema Zapadnom Balkanu i da pronađe druge mehanizme kako da ubrza proces proširenja.

"Mislim da je ovo poslednji trenutak za ukidanje viznog režima, jer u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana, taj proces na Kosovu kasni skoro deset godina. Kosovo je još pre pet godina ispunilo sve uslove“, kaže Maljići.

Evropska komisija, podsetimo, potvrdila je u julu 2018. da je Kosovo ispunilo dva preostala zahteva za liberalizaciju viznog režima a koja su se ticala ratifikacije sporazuma o demarkaciji s Crnom Gorom i ostvarivanja rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. EK je tada pozvala Evropski parlament i Savet EU da usvoje predlog o liberalizaciji, što je EP i učinio 28. marta 2019, ali odluka Saveta EU i dalje nedostaje.