Dvostruki standardi politike Zapada: Zašto očekuju od Srbije da popusti pod pritiscima u vezi sa Kosovom?

Zapadni zvaničnici ne propuštaju priliku da naglase kako su u dijalogu Beograda i Prištine obe strane ravnopravne, da nema "miljenika“ i povlašćenih i da se zna šta su obaveze koje treba da ispune. Međutim, ono što se događa u praksi, uključujući i poslednji sastanak na visokom političkom nivou u Briselu na kome je prištinska strana još jednom opstruirala pomak oko Zajednice srpskih opština, a posebno imajući u vidu stav Zapada po pitanju Ukrajine, nameće utisak o dvostrukim standardima zapadnih međunarodnih predstavnika.

Da postoje dvostruki aršini u politici Zapada i da se od Srbije stalno očekuje da popušta pod pritiscima, slažu se i sagovornici Kosovo onlajna.

Kosovski premijer Aljbin Kurti, umesto da posle predstavljanja nacrta Statuta ZSO u Briselu preduzme prve korake ka formiranju Zajednice, raspustio je Upravljački tim i za to dobio samo "usmenu opomenu" portparola EU Petera Stana da time "krši duh dogovora iz dijaloga". Stano je, doduše, naglasio da Upravljački tim mora da postoji dok se ne formira ZSO, ali tu se, bar za sada, i završila reakcija međunarodnih predstavnika.

S druge strane, stižu poruke da Beograd i Priština moraju da se nađu na sredini puta kada je reč o ZSO i da će se razgovori o nečemu što je ispregovarano i dogovoreno još pre deset godina - principi i nadležnosti Zajednice - nastaviti za koji dan u Briselu.  

Za Dejana S. Miletića iz Centra za proučavanje globalizacije nema dileme da na konstruktivan pristup i pruženu ruku Srbije, koja čini sve kako bi se u regionu obezbedila stabilnost i perspektiva za sve građane, od međunarodne zajednice kao odgovor stižu stalno zloupotrebe i pojačanje pritisaka na Beograd.

"S druge strane, Priština ne nudi nikakva rešenja, oni jedino u tom konfliktnom potencijalu i svojoj ulozi u njemu vide nekakvu šansu. Za razliku od Srbije, koja gleda da obezbedi bolju budućnost, da nađe rešenje. Ali, Zapad tu vidi prostor za pritisak na Srbiju i to naše popuštanje i naš odnos prema budućnosti i razvoju njima daje povod da dalje ucenjuju Srbiju i da očekuju da ona bude ta koja će da popušta. Jer, mi možemo mnogo više da izgubimo, nego što to može druga strana svojim negativnim i destruktivnim pristupom“, kaže Miletić.

Miletić ukazuje da je to jedna nefer igra i da Srbija, i pored činjenice da je posvećena izgradnji bolje budućnosti i da ne želi da je ugrozi, jasno demonstrira i da je odlučna da odbrani svoje interese.

Osvrnuo se i na retoriku koju su zapadni zvaničnici koristili u vezi sa Zajednicom srpskih opština, mesecima poručujući da je ona prvi korak u normalizaciji odnosa i da će Priština tu obavezu morati da sprovede.

"Oni su jaki na rečima, ali se u praksi ništa ne događa da se izvrši pritisak na Prištinu da taj proces otkoči. Reč je o, plašim se, manipulaciji i jednom nečasnom odnosu prema dijalogu. Dvostruki standardi su prešli svaku granicu tolerancije, to je nešto što je neodrživo i što demaskira njihove namere u dijalogu. Pri tom, to na neki način vezuje ruke Srbije da više ne može u tome svemu da učestvuje na diplomatski, državnički način, nego prosto mora da ih posmatra sve kao grupu ljudi koji imaju loše namere, a ne kao ljude koji žele da donesu stabilnost i mir na ovim prostorima. Ispada da sa druge strane stola sede prevaranti“, priča Miletić.

On kaže da ne samo da se u dijalogu obe strane ne tretiraju podjednako, kako tvrde međunarodni posrednici, nego se Priština stalno podržava i stimuliše da "opstruira, laže i vara“.

"Zapad je tome doprineo svojim činjenjem. Tu imam u vidu i odobravanje vizne liberalizacije za Kosovo na desetogodišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma koji Priština nije ispunila, kao i pokretanje procedure za njihov prijem u Savet Evrope, odnos prema srpskom narodu na severu Kosova, održavanje izbora u srpskim opštinama pod dugim cevima i u kontejnerima, a koji se proglašavaju legitimnim i legalnim. Sve je to jedan provizorijum koji treba da dovede do toga da Srbi pokleknu i iseli se sa tog prostora“, navodi Miletić.

Kada je reč o tome da li sve zemlje Zapada podjednako vode politiku dvostrukih aršina i vide Srbiju kao "metu“ na koju treba da se izvrši najveći pritisak, Miletić kaže da je manje-više tako, ali da donekle postoje razlike u pristupu.

"Stiče se utisak da je pozicija američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila najobjektivnija od svih tih diplomatskih predstavnika. Međutim, suštinski, sve što većina međunarodnih predstavnika radi jeste pokušaj da se Srbija izmanipuliše, prevari i stvori nova realnost“, kaže naš sagovornik.

Dodaje da za sada nema naznaka da će se politika dvostrukih standarda promeniti. Ističe da "dok god možemo to strateško strpljenje da održimo i dok god smatramo da to ima smisla, kao država ćemo to raditi, ali imamo sve manje i manje manevarskog prostora i moramo jasno da kažemo da ne može na taj način, amnestiranjem prištinske strane za sve, da se postigne bilo kakav pomak“.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ocenio je za Kosovo onlajn da je zapadni narativ o svemu što se dešava na prostoru bivše Jugoslavije "snažno zasnovan na krivici srpskog naroda i istorijskoj kazni koja mora da bude sprovedena nad njim".

"Stoga su i dupli standardi Zapada u vezi sa srpskim nacionalnim pitanjem potpuno očekivani. Izvesno je da Zapad nikada neće odustati od "pranja‘ svoje sramne, destruktivne uloge u rasturanju Jugoslavije početkom 90-ih, u NATO agresiji 1999. godine i pokušaju otimanja Kosova i Metohije od Srbije 2008. godine, čime je, na vrhuncu svoje snage, brutalno i bespovratno urušio međunarodno pravo. Zbog toga, putem ultimatuma, pritisaka i hibridnih pretnji, želi da Beograd da svoj pristanak na normalizaciju odnosa sa Albancima u Prištini", rekao je Mitić.

Dodao je da je najnoviji geopolitički kontekst, sukob u Ukrajini, poseban motiv za politički Zapad kada je reč o politici prema Srbiji.

"Naime, sporazum Beograda i Prištine po zapadnom modalitetu i pravilima legitimisao bi NATO agresiju. Uz to, legalizovao bi slučaj Kosovo kao sui generis – jedinstven slučaj, i izbacio iz ruku Moskve argument o duplim standardima u vezi sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije i Ukrajine. Istovremeno, na taj način bi se legitimisao i dupli standard po pitanju teritorijalnog integriteta za srpski narod – po kojem Albanci mogu da proglase nezavisnost Kosova, a Srbi ne mogu da proglase nezavisnost Republike Srpske", kazao je Mitić.

Istakao je da je potrebno ipak naglasiti da politika duplih standarda jeste isključivo politika Zapada, ali ne i ostatka sveta, odnosno da ona nema većinsku podršku na globalnom nivou, što je u kontekstu uspona multipolarnosti izuzetno važno.