IFIMES: Zapadni Balkan 2022 - Između Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana

Otvoreni Balkan
Izvor: RTV

Samit Evropske unije (EU) i država Zapadnog Balkana održaće se 6.decembra 2022. godine u Tirani i spada u okvir strateške saradnje EU sa Zapadnim Balkanom. To je ujedno i prvi samit posle ruske invazije na Ukrajinu, posle koje je došlo do održavanja prvog neformalnog samitu EU 27 i sastanka u okviru Evropske političke zajednice u Pragu  6. oktobra 2022., koja okuplja sve države evropskog kontinenta, koje dele zajedničke demokratske vrednosti, navodi se u najnovijoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

U regionu Zapadnog Balkana je preko 30 aktivnih inicijativa u kojima učestvuju zemlje regiona. Strateško opredeljenje svih zemalja je članstvo u EU i NATO, s tim da Srbija insistira na vojnoj neutralnosti. Vodeće regionalne inicijative su Berlinski proces i Otvoreni Balkan.

Ruska agresija na Ukrajinu tretira se kao prvi evropski rat posle Drugog svetskog rata, jer se ratovi na Zapadnom Balkanu smatraju kao lokalni ratovi. Upravo je Evropska politička zajednica pokušaj da se u Evropi sačuva mir i okupe čelnici država, koje baštine iste demokratske vrednosti. Po svemu sudeći jedno takvo okupljanje ne bi bilo uspešno i masovno, da nije došlo do ruske invazije na Ukrajinu.

Istovremeno region Zapadnog Balkana suočava se sa posledicama ruske invazije na Ukrajinu. Faktička borba i ukrajinski otpor u Kijevu i drugim mestima u Ukrajini je istovremeno borba za mir i stabilnost Zapadnog Balkana, jer su postojali operativni planovi, da ukoliko bi Rusija ostvarila uspeh u agresiji i pokorila Ukrajinu, došlo bi  do destabilizacije regiona Zapadnog Balkana.

Zaokret na Zapadnom Balkanu nastaje 2014.godine kada su dve evropske zemlje, Nemačka i Velika Britanija, pokrenule zajedničku inicijativu kojom se menja pristup prema odvijanju procesa integracije. Na osnovu britansko-nemačke inicijative usvojena je Reformska agenda za Bosnu i Hercegovinu 2015.godine. Političke reforme kao što je sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci i drugih presuda odložene su za neko buduće vreme i još nisu sprovedene. Ova inicijativa je omogućila da stupi na snagu Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji (SAA) između Bosne i Hercegovine i EU.

Berlinski proces je inicijativa, koja je nastala 2014.godine na vrhuncu evroskepticizma unutar EU povezanog sa budućim proširenjem EU. Cilj je da se revitaliziraju multilateralne veze između država Zapadnog Balkana i EU, poboljša regionalna saradnja zemalja Zapadnog Balkana u oblasti infrastrukturnog i ekonomskog razvoja.

Lideri šest zemalja Zapadnog Balkana su početkom novembra ove godine na samitu u okviru Berlinskog procesa potpisali sporazume o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija između ovih zemalja. Tako će biti ukinut vizni režim između Kosova i Bosne i Hercegovine što predstavlja veliki napredak u regionalnim odnosima. Ukoliko se ratifikuju tri sporazuma, to će biti dokaz da je Berlinski proces dobio novi zamah.

Otvoreni Balkan je autohtona regionalna inicijativa, koja je nastala pod prvobitnim imenom "mini Šengen" na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Albanije i Severne Makedonije, Edija Rame i Zorana Zaeva, oktobra 2019. godine u Novom Sadu. Pored navedenih zemalja osnivača, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, pojavljuju se kao gosti na pojedinim samitima, ali do sada nisu postale punopravne članice, a Vašingtonskim sporazumom Srbije i Kosova septembra 2020.godine predviđeno je priključivanje Kosova inicijativi, ali do toga još uvek nije došlo. SAD snažno podržavaju inicijativu "Otvoreni Balkan".

"Otvoreni Balkan" nije alternativa članstvu u EU nego ubrzani put da zemlje što brže obnove poverenje i pripreme se za članstvo i iskoriste neiskorištene međusobne mogućnosti sinergije i saradnje. Ekonomija obima je važan moment za regionalnu saradnju. "Otvoreni Balkan" postaje embrion novih ekonomskih klastera, koji će se formirati u regionu i predstavljati konkurentsku prednost država i regiona.

Potrebno je prestati sa štetnom i zapaljivom političkom retorikom i osigurati pravilno suočavanje sa nedavnom tragičnom prošlošću regiona. Zemlje Zapadnog Balkana moraju da uspostave snažniju političku, ekonomsku, naučnu, kulturnu, sportsku i svaki drugi oblik saradnje i zajednički da nastupaju prema EU kao grupa država sa jasno definisanim ciljevima, zahtevima i interesima.

Međunarodni institut IFIMES nekoliko puta je upozoravao, da u "Otvorenom Balkanu"  nisu prihvatljive međunarodne poternice i tajni spiskovi za osumnjičene ratne zločince, nego da se zločinci sude po mestu izvršenja zločina i uz dogovor država šta je u konkretnim slučaju efikasnije i svrsishodnije.

Analitičari smatraju, da Berlinski proces i Otvoreni Balkan nisu inkompatibilne inicijative, jer su obe usmerene ka članstvu u EU. Berlinski proces je prvenstveno u funkciji ostvarivanja nemačkih interesa u regionu, dok je Otvoreni Balkan izvorna ideja čelnika regiona, koji moraju sami da obnove narušeno poverenje, pronađu oblike buduće saradnje i iskoriste resurse, koji im stoje na raspolaganju prvenstveno vođeni svojim interesima.  

Aktualna događanja na severu Kosova podsećaju na događaje iz devedesetih godina prošlog veka. Situacija je teža nego u poslednjih 10 godina i to ne koristi nikome. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Albin Kurti uz pomoć zvaničnog Brisela nisu postigli dogovor o prevazilaženju postojeće situacije. Zbog toga je Stejt Department pozvao sve strane, da rade na pravičnom kompromisu i da naprave ustupke kako ne bi ugrozili decenije teško stečenog mira u ionako krhkom regionu.

Stejt Department se pridružuje pozivu EU, da Kosovo odmah obustavi sve planirane mere koje bi eskalirale tenzije, uključujući i nametanje kazni za vozila. Predsednik Srbije (Aleksandar) Vučić je bio spreman na kompromisna rešenja i u razgovoru sa kosovskim Srbima zamolio ih je, da gledaju da sačuvaju mir, da učine sve što je do njih da svojim ponašanjem, svojim stavom ne budu strana koja će biti okrivljena. Imperativ je sačuvati mir.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Đuzep Borelj izjavio je, da nije postignut sporazum Beograda i Prištine o registarskim tablicama i rekao, da su evropski pregovarači izneli predlog Vučiću i Kurtiju, kojim je mogla da se izbegne rizična situacija na severu Kosova i da ga je Vučić prihvatio, ali Kurti nije. Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao "konstruktivan angažman" u pokušaju da se pronađe rešenje za problem sa registarskim tablicama na Kosovu.

Izveštaji institucija EU naglašavali su, da je Srbija motor normalizacije Zapadnog Balkana, kao i motor evrointegracija zemalja na Zapadnom Balkanu. Proces približavanja Srbije ka članstvu EU je posebno intenziviran poslednjih nekoliko godina. Činjenica je, da EU usporava Srbiji otvaranje novih pregovaračkih poglavlja (klastera) dovodi u pitanje namere i planove EU o proširenju. Razgovori u Briselu su pokazali, da Srbija nije retrogradni faktor već regionalna lokomotiva za evropske integracije svih šest zemalja Zapadnog Balkana i epicentar dešavanja u regionu.

Analitičari smatraju, da Srbija ima najsnažniju i najrazvijeniju kadrovsku i logističku infrastrukturu sa kojom može u relativno kratkom roku da odgovori na izazove i potrebe pregovaračkog procesa i opravda atribut da je motor evropskih integracija na Zapadnom Balkanu. Istovremeno potpisivanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova trebalo bi ustvari da znači i sporazum o članstvu Srbije i Kosova u EU. To je ispravan put ka normalizaciji odnosa.

Nedavno je u javnost izašla informacija o postojanju tzv. francusko-nemačkog predloga, koji bi trebao da otvori put ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji se temelji na dogovoru iz 1972.godine između dve Nemačke i treba ga ozbiljno razmotriti i modifikovati u postojećim okolnostima. Ključno je, da li EU i NATO žele Srbiju u savezu sa Rusijom i Kinom, koji Srbiju uvlače u svoje geopolitičke, vojne  i ekonomske interese mimo EU i NATO, ili EU želi da pomogne Srbiji da postane punopravna članica EU, u ovom slučaju je izbor na EU, koja treba da pomogne Srbiji i prestane sa neprestanim uslovljavanjima te balkanske države. Mnogim svojim potezima EU je hrabrila i jačala antievropske snage u Srbiji i išla na ruku rivalima EU, tu praksu je potrebno prekinuti u korist proevropskih snaga.

Evropska komisija je u nedavnom izveštaju o Bosni i Hercegovini ocenila i preporučila, da Savet EU na decembarskom samitu dodeli Bosni i Hercegovini status kandidata za članstvo u EU.

Ukoliko EU dodeli kandidatski status Bosni i Hercegovini, ona će i dalje u vremenskoj dinamici zaostajati u evropskom integracijskom procesu u odnosu na druge zemlje zapadnog Balkana - Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.

Ohrabruju reči novoizabranog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića, koji je na nedavnoj inauguraciji rekao: "Moja vizija BiH je evropska BiH i izgradnja zajedničkog identiteta. Jačajmo sigurnost BiH, jer iz iskustva znamo da za mir i ekonomski razvoj smo svi potrebni, a za konflikt nismo potrebni svi. Političari u BiH ne smeju da budu sebični i rade za svoju korist. Radimo za interes obespravljenih ljudi. Ne smemo zbog popularnosti da sejemo mržnju. Pojačajmo saradnju sa prijateljskim državama i isto tako je regionalna saradnja sa susedima bitna za mir, stabilnost, otvaranje trgovinskih odnosa, kulturne saradnje".

Analitičari smatraju, da je od istorijske važnosti zbog stabilnosti i mira na Zapadnom Balkanu ali i u Evropi zbog ukrajinske krize da se dodeli status kandidata BiH, jer je na prošlom vrhu EU taj status dodeljen Ukrajini i Moldaviji iz istih razloga.

Dok god EU ima nestabilan i nemiran region Zapadnog Balkana u svom susedstvu neće moći da se bavi i odgovori na ključna pitanja i izazove, te se dugoročno strateški pozicionira u međunarodnim odnosima i odgovori izazovima regionalne globalizacije.

Članice EU moraju da pokažu vizionarstvo kada je u pitanju proces proširenje, jer bez proširenja u prošlosti nikada se EU ne bi razvila u tako respektabilnu regionalnu integraciju. S obzirom da EU ima 27 članica uvek postoji mogućnost različitih uslovljavanja i blokada, koje države članice trebaju da izbegavaju odnosno za to pitanje moraju da pronađu institucionalno rešenje.

To je posebno važno u okolnostima kada snažan utiecaj na Balkanu pokušavaju da ostvare Rusija, Kina, Turska i druge države. Neodlučnost EU može imati strateške posledice na Zapadnom Balkanu odnosno postoje realne pretnje da pojedine države usled neizvesnosti procesa proširenja EU i pritisaka domaće javnosti mogu da promene geopolitičku orijentaciju. Potrebno je okončati dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine potpisivanjem sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, a da pri tome zemlje regiona intenzivno rade na započetoj regionalnoj saradnji, posebno inicijativi "Otvoreni Balkan".

Analitičari upozoravaju, da pojedine države članice EU ne bi mogle u potpunosti da ispune uslove za članstvo, koji se traže od država Zapadnog Balkana, dok EU postavlja nove uslove odnosno kriterijume za članstvo.

U nedavnoj prošlosti su Bugarska i Rumunija primljene u članstvo, ali i Hrvatska, kojima su pogledali "kroz prste" prilikom njihovog pristupanja u EU. O neprincipijelnosti EU govori i činjenica da je 2004.godine u punopravno članstvo primljeno čak 9,5 država, jer je primljena samo polovina Kipra. Često se navode kao primeri francuska pokrajina Korzika i italijanska pokrajina Sicilija u kojima regulativa EU ni izbliza ne funkcioniše kako to zahtevaju EU standardi, propisi i direktive.

Sasvim sigurno 18 miliona stanovnika Zapadnog Balkan neće i ne može da ugrozi integraciju od 450 miliona stanovnika. Potrebno je precizirati, da li će i kada će doći do proširenja, jer se ne može do unedogled odlagati proširenje EU. Neizvesnost procesa proširenja EU ide u korist onog dela javnosti na Zapadnom Balkanu, koji se protivi članstvu njihovih država u EU i u korist je rivala i neprijatelja EU, a regionalna saradnja je put ka ubrzanom članstvu u EU.