IFIMES: Srbija – lokomotiva evropskih integracija na Balkanu

ifimes
Izvor: Facebook

Samit Pokreta nesvrstanih, koji je održan u Beogradu 11. i 12.oktobra 2021. povodom 60 godina od osnivanja Pokreta, bio je najveći multilaleralni događaj u Evropi u 2021. godini i jedan od najvećih u svetu, navodi Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

Grupacija država članica Pokreta nesvrstanih je najbrojnija u okviru Generalne skupštine UN u Njujorku. To je važan moment za Srbiju, jer Kosovo nisu priznale brojne zemlje članice Pokreta nesvrstanih. Velesile su često poslednje dve decenije pokušavale na različite načine da zaobiđu ključnu ulogu UN u svetu i išle su putem unilateralizma ignorišući UN, dok se Nesvrstani isključivo zalažu za multilateralizam, teritorijalni integritet država i nepovredivost granica. 

Analitičari smatraju da je održavanje Samita Pokreta nesvrstanih u Beogradu 2021. godine strateški potez predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa dalekosežnim posledicama, koji doprinosi snažnijem pozicioniranju Srbije u međunarodnim odnosima posebno sa tom grupacijom država, islamsko-arapskim svetom i državama Bliskog istoka. Sve je to sastavni deo politike rebrendiranja Srbije u međunarodnim i regionalnim okvirima što otvara mogućnosti različitih oblika saradnje pored političke, koja je izuzetno važna za Srbiju, i u sferi ekonomije, nauke, kulture, razmene iskustava i slično. 

Nedavna poseta predsjednika Egipta Abdul Fataha El-Sisija je, između ostaloga, posledica veće i snažnije uloge Srbije u međunarodnim odnosima, koju Srbija vodi proteklih nekoliko godina pošto je taj segment odnosa bio zanemarivan od vremena raspada bivše SFRJ.

Egipatski predsednik posle 35 godina ponovno u Beogradu

Kolika je važnost prošlogodišnjeg Samita Pokreta nesvrstanih održanog u Beogradu i njegove posledice ilustruje kontinuirano jačanje međunarodne uloge i pozicije Srbije. To potvrđuju i  brojne posete visokih stranih zvaničnika Srbiji. 

Nedavna poseta predsednika Egipta Abdul Fataha al Sisija predstavlja snažnu simboliku, jer predsednik Egipta, kao važne i najveće arapske države, posebno za mir i stabilnost na Bliskom istoku i Mediteranu, posle 35 godina posetio je Beograd. Egipat je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.

U kontekstu tektonskih promena u međunarodnim odnosima nedavno je bivši premijer Velike Britanije Toni Bler izjavio: "Približavamo se kraju političke i ekonomske dominacije Zapada".

Analitičari smatraju da Srbija sa velikom pažnjom osluškuje i prati svetska kretanja i trendove i ozbiljno osmišljenom, planskom i dugoročnom spoljnom politikom pozicionira se i rebrendira svoj položaj u okviru država članica Pokreta nesvrstanih, islamsko-arapskog sveta i Bliskog istoka. Srbija je uspela ojačati svoje odnose sa tim delom sveta kao nijedna druga država u regionu, a može poslužiti kao primer brojnim daleko moćnijim državama u Evropi. 

Generalna je tendencija da se moć seli od Zapada prema Istoku, upućuje da zemlje poput Srbije uravnoteženo razvijaju svoje odnose, pored EU i SAD, i sa Rusijom i Kinom. To je posebno neophodno s obzirom na odnos EU prema procesu proširenja država Zapadnog Balkana, koji je svakoga dana sve neizvesniji. Razvijanje prijateljstava sa drugim državama trebao bi biti prioritet svih država i njihovih spoljnih politika.

"Sve ovo zahteva vraćanje na izvorne principe Afričke Unije (AU), Organizacije za Islamsku saradnju (OIC), Arapske lige (LAS) i drugih sličnih mehanizama, ali još više za preispitivanje i oživljavanje najboljeg od Pokreta nesvrstanih (NAM) koji je spasio svet od prošlih neodgovornosti i trvenja dvaju sukobljenih blokova koji su se decenijama sukobljavali po celom svetu.

Otvoreni Balkan važan za svaku zemlju pojedinačno i region

Otvoreni Balkan je nastao kao izvorna ideja proizašla iz realnih potreba građana zemalja Zapadnog Balkana kako bi se unapredili ekonomski i svaki drugi odnosi u regionu. Poznato je, da se čak 70-80% robne razmene vrši u regionu i zbog toga je toliki naglasak na regionalnoj saradnji. 

To su uvideli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i albanski premijer Edi Rama. Pri tome je važno da Otvorenom Balkanu pristupe Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo. Očekuje se da zemlje, koje još nisu pristupile Otvorenom Balkanu argumentovano obrazlože svoje protivljenje ovoj ideji, posebno imajući u vidu da se inicijativi Otvoreni Balkan spočitavaju velikosrpske i velikoalbanske ambicije. Ukoliko ogromni potencijal za saradnju ne iskoriste zemlje regiona iskoristiće to neko drugi. Tu je pre svega važna ekonomija obima, otklanjanje raznih administrativnih barijera, različiti sinergetski efekti i što je možda najvažnije, da sve zemlje regiona nastupaju sa jednim glasom prema EU, kao što je to radila i još uvek radi Višegradska grupa država. Moramo poznavati svetska iskustva, koja govore da se nijedna zemlja nije mogla ekonomski razviti ukoliko nije imala harmonične odnose sa svojim susedima. Napretka nema ukoliko se ne bude stvarala kultura zajedništva. Sve to su shvatili građani Zapadnog Balkana, posebno poslovna zajednica, i uopšte ne iznenađuje visok procent podrške građana Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova za inicijativu Otvoreni Balkan, jer žele unaprediti svoj život i regionalnu saradnju zbog upućenosti jednih na druge i zato je saradnja ključna pojedinačno za svaku državu ali i za region.

Analitičari smatraju da je Otvoreni Balkan regionalna inicijativa za 21. vek, jer će eliminisati granične kontrole i ostale barijera za lakše kretanje (ljudi, robe, kapitala i usluga) u regionu. Ako već postoje regionalne inicijative kao što su Nordijsko veće za saradnju od 1952. godine, Višegradska grupa država, Veće za saradnju u zalivu (GCC), ASEAN i druge teško je osporiti potrebu za postojanjem Otvorenog Balkana. Štaviše, regionalna saradnja unutar ovih integracija jasno potvrđuje i dokazuje da je to kamen temeljac razumevanija, napretka i saradnje. I EU u svojim osnovnim principima podstiče međususedsku i regionalnu saradnju. Otvoreni Balkan je bazična ilustracija takve, u budućnost orijentisane politike. Pandemija kovid-19 je pokazala u praksi šta znači međusobna saradnja i solidarnost, a to pokazuje i aktualna energetska i prehrambena kriza u svetu. Neophodna je razmena iskustava i pomoć u procesu pridruživanja EU između zemalja regiona. Istraživanja pokazuju (u brojevima), da će svi imati koristi od Otvorenog Balkana, ipak to je najvažnije.

Srbija – lokomotiva evropskih integracija na Balkanu

Srbija je ključna za stabilnost i mir u regionu i  lokomotiva za evropske integracije svih šest zemalja Zapadnog Balkana. Ohrabruje najava izbora nove Vlade Republike Srbije, da će to biti vlada sa novom energijom i velikim personalnim promenama i koja će imati još jači fokus na evropskim integracijama i da će po svom sastavu biti multietnička kao nikada do sada. 

Ocene ključnih međunarodnih faktora pokazuju da je Srbija epicentar normalizacije odnosa Zapadnog Balkana, kao i lokomotiva evrointegracija zemalja na Zapadnom Balkanu. Približavanje Srbije ka članstvu EU je posebno intenzivno poslednjih nekoliko godina. Srbija ima najsnažniju i najrazvijeniju kadrovsku i logističku infrastrukturu sa kojom može u relativno kratkom roku da odgovori na izazove pregovaračkog procesa i potvrdi atribut da je lokomotiva evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.

Odnosi sa Rusijom – šansa i izazov

Srbija se nalazi u specifičnoj situaciji kada se radi o zahtevima međunarodne zajednice prema njoj. EU od Srbije traži da prizna Kosovo, dok EU istovremeno ne može da prisili svojih pet članica da priznaju Kosovo - Španiju, Slovačku, Rumuniju, Kipar i Grčku. EU traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, iako je Srbija u UN osudila rusku invaziju.

Analitičari smatraju da se Srbija nalazi pod snažnim pritiscima da ispunjava zahteve prvenstveno zapadnih država i da redukuje svoje odnose sa Rusijom i Kinom. Opravdanim se postavlja pitanje šta se Srbiji zauzvrat nudi i da li će Srbija i dalje moći voditi samostalnu spoljnu politiku i samostalno donositi odluke u skladu sa svojim interesima prateći svetska kretanja. 

Ocene poznavalaca briselske političke scene su da ukoliko bi Srbija uvela sankcije Rusiji, ništa bitno ne bi se promenilo na njenom evropskom putu. Ali jačanje pritisaka na Srbiju moglo bi destabilizovati region Zapadnog Balkana i ugroziti ionako krhak mir i latentnu stabilnost pri tome dodatno gurajući Srbiju u "zagrljaj" Rusije i Kine. 

Analitičari smatraju da Srbija treba da nastavi sa jačanjem svoje spoljne politike i da radi na afirmaciji međunarodnog položaja uprkos pritiscima, jer se svet nalazi na istorijskoj prekretnici i uspostavi novog međunarodnog poretka i u tom procesu je važno da države vode proaktivnu i uravnoteženu spoljnu politiku kako bi se što bolje pozicionirale u novim okolnostima, koje će obeležiti sasvim sigurno naredne decenije na svetskoj sceni. Nad predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem vrši se intenzivan međunarodni pritisak da prizna nezavisnost Kosova i da uskladi spoljnu politiku Srbije sa EU, a posebno se insistira na uvođenju sankcija Rusiji. Koncept spoljne politike Srbije temelji na četvorouglu EU - SAD – Kina  - Rusija + Pokret nesvrstanih. EU od Srbije traži da uskladi, odnosno da podredi svoju spoljnu politiku EU, a da pri tome nema nikakvih naznaka, a kamo li garancija kada će i da li će uopšte doći do proširenja EU i da li će Srbija postati punopravna članica EU.