IFIMES: Otvoreni Balkan - Instrument za suočavanje sa krizama 2022/23

Samit Otvoreni Balkan u Beogradu
Izvor: Kurir

U najnovijoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane navodi se da je glavna poruka samita inicijative "Otvoreni Balkan", održanog početkom septembra u Beogradu, da su države Otvorenog Balkana solidarne u vremenu krize i da uprkos izazovima koje je prvo donela pandemija Covid-19, a kasnije i rat u Ukrajini, Srbija, Albanija i Severna Makedonija ne treba da strahuju od nestašica hrane i osnovnih životnih namirnica. 

Analitičari smatraju, navodi se, da Otvoreni Balkan može biti jedan od instrumenata za suočavanje i zajedničko savlađivanje kriza. Pri time je važno uspostaviti institucionalne i funkcionalne mehanizme za efikasno delovanje, navodi se i dodaje da nadolazeća zima 2022/2023 predstavlja svojevrstan izazov i test.

Podseća se da su tri države Otvorenog Balkana ranije osnovale kriznu grupu za energetiku, koja uoči ove zime, u aktuelnoj situaciji globalnog nedostatka energenata i električne energije, dogovara razmenu električne energije i prirodnog gasa. 

Svi energetski, ali i drugi gorući problemi sa kojima se region može suočiti predstojeće zime rešavaće se zajedno i sistemski, dogovoreno je na sastanku predstavnika vlada, administracija, poslovnih asocijacija. Osnivanje radne grupe za prevenciju kriza, posebno je važno, pred nadolazeću zimu. 

Pomoć EU u savlađivanju energetike Zapadni Balkan će zatražiti pomoć od EU za kupovinu dijela energenata. Najavljeno je, da će se lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije pismeno obratiti Briselu i da bi bili „vrlo zadovoljni“ ako bi im se i lideri ostale tri zemlje (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo) pridružili, da zajedno zatraže finansijsku podršku za nabavku energenata.

"U okviru Otvorenog Balkana neće biti zabrane prometa brašna, šećera, ulja i ostalih osnovnih životnih namirnica što je potvrđeno potpisanim sporazumom", navodi se u analizi.

Ifimes podseća da je Otvoreni Balkan zajednički projekat Srbije, Severne Makedonije i Albanije, napravljen sa idejom slobodnog protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, kao i da je to projekat mira kao što je to bila Zajednica uglja i čelika, preteča današnje EU.

"Ekonomski prosperitet je nezamisliv bez izgrađenih dobrosusedskih odnosa, regionalne saradnje i eliminacije unutrašnjih tenzija. Većina robne razmene odvija se u regionu što je snažan podsticaj unapređenju bilateralnih i regionalnih odnosa. Nema liderstva i prosperiteta u nesigurnom i nepoverljivom susedstvu. Inicijativa je kompatibilna sa principima EU. Tu je od izuzetne važnosti međusobna pomoć i razmena iskustava između država u pristupnim pregovorima sa EU", navodi se u analizi..

 

Projektu se za sada nisu priključile preostale zemlje Zapadnog Balkana, piše Ifimes uz konstataciju da su na samitu učestvovali premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajući Veća ministra Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, kao i da je i ovoga puta izostalo prisustvo predstavnika Kosova.

"Otvoreni Balkan stvara novi poslovni ambijent i atmosferu u državama i regionu i otvara nove mogućnosti saradnje. Ekonomija obima i sinergijski efekti neposredno dovode i do povećane robne razmene. Projekcije budućeg ekonomskog razvoja za ove države nezamislive su bez Otvorenog Balkana. Efekti Otvorenog Balkana dovešće u perspektivi do znatnog rasta BDP čak do dodatnih 20 do 30 odsto. Odnosi između zemalja unutar inicijative su na istorijskom maksimumu", stoji u analizi.

Kako se navodi, uspostavljanje zelenog koridora za prevoz namirnica na graničnim prelazima doveo je do porasta trgovine u ovom sektoru za oko 20 odsto, a otvaranje namenskih voznih traka skratilo je dosadašnje višesatno čekanje na granicama na 10 do 20 minuta.

Sporazum o mehanizmima za osiguravanja nesmetanog snabdevenija osnovnim životnim namirnicama unutar Otvorenog Balkana predviđa da kada neka od tri zemlje donese odluku o zabrani izvoza neke namirnice to se neće odnositi na ostale članice inicijative.

"Ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala je potpisivanjem Memoranduma o razumevanije u oblasti kinematografije i audio vizualnih aktivnosti, kao nastavak prethodno potpisanog Memoranduma iz oblasti kulture iz jula 2021. čime će se osnovati zajednički Koprodukcijski fond Otvorenog Balkana za filmske profesionalce. Otvara se mogućnost uspostavljanja sportske lige Otvorenog Balkana u različitim sportovima", ističe se u analizi.

Dalje se naglašava da Otvoreni Balkan sve više postaje region šansi i razvoja u kojem se razgovara i dogovara okrenuti ka budućnosti. Primarne teme okrenute su ka ekonomiji. Deficit je radne snage u građevinarstvu, ugostiteljstvu, a postoji potreba i za sezonskim radnicima u poljoprivredi.

"Prošlost se ne može promeniti, ali potrebno je pravilno suočavanje sa prošlošću i raditi na osiguranju bolje budućnosti sa što manje neizvesnosti. Zemlje Otvorenog Balkana potpisale su do sada nekoliko bilateralnih i trilateralnih sporazuma sa ciljem da olakšaju međusobnu trgovinu, energetsku sigurnost, ubrzaju pristup tržištima rada, pripomognu u pomoć kod elementarnih nepogoda, pojednostave fitosanitarne i veterinarske procedure, razvijaju turizam, olakšavaju uzajamno priznanje diploma i naučnih zvanja, razvijaju saradnju u kulturi, sportu, ekologiji, civilnoj zaštiti", piše Ifimes.

Rezultati koji su postignuti, navodi se, nisu u potpunosti vidljivi, naročito na polju ekonomije i privredne saradnje zemalja okupljenih u Otvorenom Balkanu.

Brži protok ljudi, roba, kapitala i usluga, ubrzan rast svih ekonomskih pokazatelja, bolja i sveobuhvatnija politička saradnja, ubrzano rešavanje svih međusobnih problema i sporova kroz proces dijaloga i usaglašavanja - dokaz su da zemlje Zapadnog Balkana imaju šta da ponude EU, da one žele, mogu, umeju i znaju da sarađuju sa EU, da moraju, i formalno-pravno, da budu deo zajednice evropskih naroda i da oni jesu, već vekovima, Evropa, bez obzira na to što im trenutna politika i birokratija to osporavaju i koče ih. Otvoreni Balkan jeste regionalna inicijativa, regionalni projekat, ali on nije kompenzacija za članstvo u EU ili neka vrsta čekaonice za članstvo u EU.

Prepoznat je napredak u regionu, ali potrebna su dalja ulaganja u izgradnju i unapređenje infrastrukture, posebno na graničnim prelazima, kao i sprovođenje potpisanih sporazuma, kako bi se efekti inicijative u potpunosti osetili.

Analize su pokazale, da je Otvoreni Balkan bio uspostavljen pre pandemije koronavirusa, da bi se države pojedinačno i ceo region adekvatnije i uspešnije suočio sa pandemijom koronavirusa ali i sa energetskom i prehrambenom krizom, koja je prouzrokovana invazijom Rusije na Ukrajinu.

"Postignuti rezultati kroz brojeve demantiraju osporavanja Otvorenog Balkana da se navodno radi o 'velikoj Srbiji', 'velikoj Albaniji' i projektu Đorđa Soroša. Zemlje članice Otvorenog Balkana organizovale su međunarodni sajam 'Vinska vizija' na kojem su izlagači bili iz 26 zemalja i bio je jedan od vodećih događaja u svetu iz te delatnosti. Beograd je bio epicentar dešavanja na Balkanu, ali šansu da postanu epicentar dešavanja imaju i drugi gradovi Otvorenog Balkana, Skoplje, Tirana, Kumanovo, Drač, Sarajevo, Podgorica, Priština i drugi gradovi", navodi se.

Dodaje se da u Bosni i Hercegovini projekat Otvoreni Balkan nije dobio pažnju i podršku kakvu zaslužuje. Sasvim je izvesno pristupanje BiH ovom procesu, jer nikome ne donosi ništa loše. Ko u BiH blokira pristupanje Otvorenom Balkanu?

"Milorad Dodik (SNSD) se javno zalaže za pristup Otvorenom Balkanu. Međutim, kada je kao predsedavajući Predsedništva BiH zatražio od predsedavajućeg Saveta ministra BiH Zorana Tegeltije (SNSD) i ministra spoljne trgovine i međunarodnih ekonomskih odnosa Staše Košarca (SNSD) da pripreme informaciju za Predsedništvo BiH ta informacija nije poslata Predsedništvu BiH i tako nije mogla biti uvrštena na dnevni red da bi se o njoj raspravljalo. Te aktivnosti bile su posledica razgovora članova Predsedništva BiH u Briselu sa visokim predstavnikom EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzepom Boreljom. Analitičari smatraju, da Bosna i Hercegovina funkcionira više nego bilo koja druga zemlja na principima Otvorenog Balkana i šteta je da institucionalno ne koristi benefite koje pruža Otvoreni Balkan", navodi se.

EU je pokazala neefikasnost na primeru dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa u kojem je EU medijator. Iako je Briselski sporazum o vođenju dijaloga potpisan 2013.godine, dijalog je mesecima bio u zastoju, da bi kasnije doživeo potpuni fijasko. Vođen je poprilično netransparentno i pasivno od strane EU.

Inicijativa Otvoreni Balkan je inkluzivna i treba da ubrza integraciju regiona. Inicijativa Otvoreni Balkan ne treba više da traži opravdanje za svoje postojanje, niti je treba objašnjavati, piše u analizi i dodaje se da Otvoreni Balkan dovoljno govori za sebe.

"Oni koji imaju viziju za budućnost, koji to žele da vide i čuju prepoznaće i razumeće inicijativu. Cilj je da članice Otvorenog Balkana izvuku maksimum iz te inicijative i zato pozivaju i druge zemlje da se priključe. Kosovo je najizolovaniji prostor u Evropi sa katastrofalnim ekonomskim pokazateljima. Iako Kosovo često naglašava da je najneposredniji saveznik SAD, još uvek ne pristupa inicijativi Otvoreni Balkan koju snažno podržavaju SAD. Vizna liberalizacija Kosova vodi preko uključivanja u Otvoreni Balkan", ističe se u analizi.

Kako se navodi, EU još postavlja uvek nove uslove odnosno kriterijume za članstvo za države Zapadnog Balkana, a analize su pokazale da već sada 15 država članica EU ne bi moglo u potpunosti da ispuni uslove za članstvo, koji se traže od država Zapadnog Balkana.

Otkako je region Zapadnog Balkana prepušten od strane SAD na brigu EU nisu zabeleženi značajniji pomaci. Druge države posebno Rusija, Kina i Turska ojačale su svoju prisutnost i uticaj u regionu.

"Neophodan je povratak SAD na Balkan. Poverenje u EU slabi i ona postaje sve manje pouzdan partner. Postavlja se pitanje može li EU prevazići unutarnju krizu bez snažnije podrške SAD. Analitičari smatraju, da države Zapadnog Balkana moraju uspostaviti snažnu političku, ekonomsku, kulturnu, sportsku i svaki drugi oblik saradnje i da zajednički nastupaju prema EU kao grupa država sa jasno definiranim zahtevima i ciljevima. Potrebno je precizirati kada će doći do proširenja, jer se ne može do unedogled odlagati proširenje. Važno je naglasiti da regionalna saradnja ne znači, da su zemlje regiona odustale od svoga evropskog puta i članstva u EU", navodi se u analizi.