IFIMES: Najnoviji potezi Prištine ne doprinose normalizaciji odnosa sa Beogradom

Za budućnost regiona ključan je završetak dijaloga između Beograda i Prištine potpisivanjem sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa čime bi se osigurali trajni mir i stabilnost, navedeno je u najnovijoj analizi slovenačkog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (Ifimes)

Oni navode da nadu u nastavak dijaloga uliva nedavno postignuti sporazum o energetici posredstvom EU, ali da najnoviji jednostrani potezi Prištine, odnosno ograničavanje slobode kretanja, ne predstavljaju doprinos normalizaciji odnosa.

Takođe, kako naglašavaju, neizbežna je implementacija Briselskog sporazuma odnosno formiranje Zajednice srpskih opština.

"Neopravdani su strahovi od Srbije kao najveće zemlje regiona, jer ne postoje osnovani strahovi ni od Nemačke kao najveće i najmoćnije države članice EU", navedeno je u ovoj analizi. 

U EU preovladava mišljenje, kako kažu, da je Srbija motor normalizacije Zapadnog Balkana, kao i motor evrointegracija zemalja regiona.

Istraživači su se osvrnuli i na inicijativu "Otvoreni Balkan", koja je, kako kažu, postigla izuzetne, po mnogim parametrima merljive i vrlo obećavajuće rezultate.

"Ovo bi, kako navode, trebalo dodatno da kvalifikuje zemlje regiona za članstvo u EU, kao i da bude krunski dokaz da je evropska opredeljenost zemalja-kandidata nesumnjiva i trajna", kažu iz Ifimesa. 

Budući da zemlje članice EU "ne vide“ države Zapadnog Balkana u punopravnom članstvu u EU, "Otvoreni Balkan" predstavlja jedinu pravu priliku da region nastavi da menja sebe, da se bori za sebe i sebe prikaže i dokaže u najboljem, po EU prihvatljivim kriterijumima i standardima.

Bosna i Hercegovina, Kosovo i delimično Crna Gora ovu inicijativu proglašavaju projektom "srpske politike" i vezuju ga za predsednika Srbije Aleksandra Vučića. 

"Argumentacije iz navedenih država uglavnom su uslovljene reakcijama i delovanjem međunarodne zajednice, jer ne postoje argumenti analize i državni stavovi zašto bi Otvoreni Balkan bio srpski  svet", navodi Ifimes.

Kosovo bi, ulaskom u ovu inicijativu, izašlo iz decenijske izolacije kao najizolovaniji prostor u Evropi, a to bi bio korak da građani konačno dobiju viznu liberalizaciju.

Svi rezultati koji su postignuti, naročito na polju ekonomije i privredne saradnje zemalja okupljenih u "Otvorenom Balkanu" dokaz su da zemlje regiona imaju šta da ponude EU, da one žele, mogu, umeju i znaju da sarađuju sa EU, da moraju, i formalno-pravno, da budu deo zajednice evropskih naroda.

"Otvoreni Balkan jeste regionalna inicijativa, regionalni projekat, ali on nije zamena za članstvo u EU, niti pandan ili utešna nagrada zemljama-kandidatima za članstvo u EU, a ponajmanje svojevrsno predvorje ili nekakva čekaonica", mišljenje je slovenačkih istraživača.

Ova inicijativa je, pre svega, još jedan, vrlo čvrst i kvalitetan dokaz zrelosti zemalja Zapadnog Balkana za punopravno članstvo u EU, koje im se već decenijama obećava i s vremena na vreme dodatno uslovljava.

Postupanjem prema zemljama regiona, kako kažu, evropski lideri su pogazili svoju riječ i narušili svoj i kredibilitet EU. Moglo bi se reći, da pojedini evropski čelnici deluju protiv ideje Roberta Šumana, koji je osmislio projekat današnje EU.

"Narušenom kredibilitetu dela evropskih čelnika doprinosi i njihova umešanost u kriminal i korupciju ili su čak nosioci tih negativnih i nezakonitih pojava te su uključeni u  brojne afere", poručuju istraživači.

Analitičari smatraju, da poseta premijera Crne Gore Dritana Abazovića Srbiji predstavlja prekretnicu u novijim odnosima između zvaničnog Beograda i Podgorice. 

Ovom posetom, kako navode, nastupio je trenutak da se mnoge stvari prevaziđu, a tome svi moraju dati svoj doprinos.

Podsećaju i da je na nedavnim parlamentarnim izborima u Sloveniji uverljivu pobedu je ostvario Robert Golob i njegov Pokret Sloboda.

Premijer Golob bi, kako kažu, mogao uneti novi pokretački evropski duh nad Balkanom sa namerom da se oživi i ubrza proces proširenja EU na Zapadni Balkan i odrede konačni rokovi prijema u punopravno članstvo tih država.

"EU postavlja uvek nove uslove odnosno kriterijume za članstvo za države Zapadnog Balkana. Dodelom kandidatskog statusa za EU, Ukrajini i Moldaviji, besmisleno je bilo kakvo uslovljavanje od strane EU", navedeno je u izveštaju.

Analitičari smatraju, da se zvanični Brisel nije izvukao iskustva iz nedavne prošlosti i ne razume u potpunosti mentalitet balkanskih naroda, koji teško prihvataju bilo kakva uslovljavanja, a  rado prihvataju iskren prijateljski odnos, uključujući i  kritičan.

"EU nikada nije gradila istinske i partnerske odnose sa građanima Zapadnog Balkana nego uglavnom sa korumpiranim političko-mafijaškim strukturama, koje su delovale protiv institucija, a vladavina prava i delotvorne institucije su temelj EU i njenog pravnog uređenja", kažu iz Ifimesa.