Kolike su šanse da se realizuje plan SAD i EU o završetku dijaloga Beograda i Prištine do kraja godine

SAD i EU priželjkuju završetak dijaloga Beograda i Prištine do kraja godine, ali sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da je u postojećim okolnostima teško očekivati tako nešto, kao i da će ukoliko dođe do Donatorske konferencije koju je najavio Brisel nakon Ohridskog sporazuma, mnoge stvari biti poznatije.

Diplomata Zoran Milivojević smatra da je u postojećim okolnostima na Kosovu jako teško govoriti o rokovima o završetku dijaloga, pre svega jer dve strane ne odustaju od svojih početnih dijametralno suprotnih stavova po pitanju statuta te teritorije – Beograd ne prihvata ni ’de fakto’ ni ’de jure’ priznanje, dok Prištinu isključivo interesuje nezavisnost.

„U takvim okolnostima to nije realno govoriti o rokovima, sa druge strane postoji veliki pritisak i zbog geopolitičkih interesa i razloga, vidimo da je sad u zadnjoj rezoluciji EP i ne samo u Rezoluciji, vidimo da je stav Brisela da se evrointegracije Srbije i napredak u tom pogledu uslovljavaju sada sa sankcijama prema Rusiji i ukrajinskom temom“, rekao je Milivojević.

Ocenjuje da dijalog ulazi u jedan ciklus gde „ćemo više biti svedoci pritisaka i pokušaja da se nametnu rešenja, nego što ćemo biti u situaciji da se u jednom normalnom političkom dijalogu dođe do prihvatljivih rešenja i da ueđemo u jedan proces normalizacije odnosa.

Do kraja godine, ukoliko naravno bude dobre volje sa obe strane, kaže Milivojević, moglo bi da dođe do rešenja za neka životna pitanja.

„Da se napravi rešenje za humanitarna pitanja, oko nekih životnih pitanja vezano za ljude na ovim prostorima i da se raščisti priča oko funkcionisanja na severu Kosova i Metohije“, naveo je Milivojević.

Ukoliko prištinska strana, upozorava, ostane pri stavu da 28. maja ustanovi nove svoje gradonačelnike i počne da vrši vlast na tim osnovama, postoji mogućnost za novom krizom i procesom novih eskalacija i sukoba, koji vode, kako kaže, u krajnju neizvesnost.
„Nema govora o nekom dijalogu i nečemu što bi išlo u susret političkom rešenju“, kaže Milivojević.

Na pitanje kada se može očekivati kraj dijaloga Milivojević je rekao da to najviše zavisi od toga „šta ko podrazumeva pod kraj diajloga“. 

Srbija, prema njegovim rečima, jeste za dijalog i smatra da se kosovsko pitanje može rešiti samo političkim sredstvima u skladu sa međunarodnim pravom imajući u vidu rezoluciju 12 44.

„Srbija je spremna da razgovara o normalizaciji i rešenju koje bi podrzumevalo kompromis, prihvatljivo za obe strane, a u korist normalnog življenja na ovim prostorima. Dakle sva pitanja koja idu tome u susret od ekonomije, pa redom, sve je to moguće da se stavi na dnevni red, sva moguća životna pitanja. Dakle Srbija od toga polazi i neće da prizna nezavisnost. Druga strana insistira isključivo na nezavisnosti. Govoriti o nekim rokovima to apsolutno nema nikakvog smisla i osnova“, rekao je Milivojević.
Ne može se, pojašnjava, govoriti o rokovima kada se dijalogu u opšte ne prilazi na jedan konstruktivan način sa dobrom voljom da se traže rešenja u okviru političkih mogućnosti i političkih mera na bazi normalizacije. 

Prema njegovim rečima status Kosova može da se reši tek na kraju nekog procesa normalizacije koji bi trebalo da bude u prvom planu.

Međutim, ocenjuje da su dve strane daleko od normalizacije odnosa ukoliko se uzme u obzir ponašanje Prištine.

„Ne dolaze rokovi u obzir zato što je pristup različit, oni pod konačnim rešenjem i dogovorom podrazumevaju da Srbija prizna nezavisno Kosovo. Srbija dogovorima prilazi da je sastavni deo države Srbije i da je spremna da razgovara i da traži politička sredstva u okviru međunarodnog prava. Pošto ne postoji saglasnost sa obe strane oko toga šta je to konačni cilj. Onda jedina mogućnost da ovde ipak vlada mir i da budemo koliko toliko spokojni to je da dijalogom idemo ka političkom ambijentu koji bi nas vodio ka kompromisu. Mi smo kao što se vidi daleko i od normalizacije kada vidimo kako se ponaša Kurti i kada vidimo sa kojih pozicija nastupa ta vlast“, zaključuje Milivojević.

Novinar i pisac Idro Seferi ističe da će se o rezultatima dijaloga znati za dva meseca, kada će se videti da li će se i pod kojim uslovima održati Donatorska konferencija za Srbiju i Kosovo.

Kako je najavljeno EU će organizovati donatorsku konferenciju u roku od 150 dana, nakon dijaloga u Ohridu, kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju. Pomoć neće biti dodeljena pre nego što EU utvrdi da su sve odredbe Sporazuma u potpunosti sprovedene.

„To sve zavisi od naredna dva meseca odnosno od toga da li će biti i u kojim okolnostima Donatorska konferencija koja treba da bude sredinom avgusta, ako se dođe do donatorske konferencije to znači da su se do tada rešila pitanja Zajednice srpskih opština i druga pitanja koja su u planu i otvorena, i to znači da se situacija na terenu promenila“, rekao je Seferi.

Ukoliko do toga ne dođe, Seferi sumnja da će biti nekih pomaka u procesu dijaloga, te da će biti neophodno još sastanaka kako bi se pokrenula, za sada, nerešena pitanja.

Ocenjuje da će strane probati da odlože što više mogu neke stavke iz sporazuma, a da je na prethodnom razgovoru u Briselu ostvaren „samo jedan mali uspeh o Deklaraciji o nestalima koja je pre svega humanitarno pitanje“.

Sada dolaze ozbiljne teme na dnevni red, ukazao je Seferi i izrazio uverenje da pokretanje tih pitanja neće ići tako lako, ali će strane ka rešenju „pogurati“ međunarodna zajednica.

„Moja procena je da će biti još natezanja i odlaganja jer sve ukazuje na to da ne postoji velika volja da se ide napred već su strane primorane. Dobra je stvar što će EU da oceni strane posebno i na osnovu kočenja ili napretka strane će doživeti neke posledice“, rekao je on.

Konačni završetak dijaloga kaže novinar može se očekivati za pet ili deset godina, ali da je cilj pregovora da se sada dođe do pomirenja strana i suživota na Kosovu.

„Dijalog će, bez obzira na to šta se dešava, možda u nekim drugim oblicima, možda ne čak i u Briselu, morati da se nastavi i verujem da će se sve stvari rešiti u narednih pet ili deset godina“, navodi on.

Dovoljno je par stvari napraviti da se napravi pozitivna atmosfera na terenu, smatra novinar, ističući da je za početak važno da se Srbi, bez tenzija i legalnim putem, vrate u institucije na severu, kao i da se eventualno ponove izbori na severu.

Zaključuje i da bi pomirenju strana doprineli i konkretni koraci poput izgradnje železnice, uspostavljanja aviolinija između Beograda i Prištine, mogućnost priznavanja diploma i dozvola slobodnog kretanja i nastupa sportista.

Iz Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ocenjuje da je abnciozno očekivati, s obzirom na stvarnu situaciju, da se realizuje plan SAD i EU o završetku dijaloga Beograda i Prištine do kraja godine.

„To kažem zato što mislim da je u međuvremnu napravljena ’Zajednica albanskih opština’, a ne Zajednica srpskih opština, sa ljudima koji ne uživaju poverenje srpskog stanovništva, nego samo male manjine Albanaca i njima se direktno upravlja iz Prištine. Drugi problem je što bi morali da se održe slobodni izbori koji bi bili uvertira za Zajednicu srpskih opština“, rekao je Zečević.

Novi problem se pojavio, ukazuje Zečević, kada je albanska strana počela da govori da od Briselskog sporazuma „nema ništa“ i da ga ona neće sprovesti.

Priština, kako ističe, jednostavno ne želi ZSO, naročito ne onu koja je predviđena Briselskim sporazumom i koju je Upravljački tim samo preneo iz tog dokumenta u svoj nacrt Statuta.

„Znači to je samo preneto iz Briselskog sporazuma. Aljbin Kurti i njegova vladajuća ekipa je rekla da od toga nema ništa. Ako vidimo te okolnosti, stvaranje ’albanskih opština’ plus ova situacija vezana za politički stav Albanaca po kome ne žele da primene Briselski sporazum, onda se postavlja pitane kako bi to moglo da se realizuje, a da ne dođe do ogromnih promena na Kosovu među Albancima“, kazao je Zečević.

Govoreći o dijalogu u kontekstu Zapada, Zečević podseća da je stav SAD, na osnovu izjava njihovih predstavnika, bio da žele da se formira ZSO, te da je sada, ukoliko ostaju pri tome, očekivano da pozovu Prištinu na odgovornost.

„Ako je raspušten upravljački tim, ako od Statuta nema ništa onda ne znam šta bi drgo mogli Amerikanci da urade osim da izvrše pritisak na Prištinu da primeni Briselski sporazum“, rekao je on.

Međutim, Zečević ocenjuje da SAD to očigledno ne rade u punom kapacitetu, već samo daju principjelan stav da treba formirati ZSO i da treba realizovati ono što je dogovoreno u prethodnim godinama. 

Albanci, ukazuje, ne snose nikakve konsekvence za to što ne žele da primene, naprotiv oni dobijau ohrabrenja da će biti primljeni u međunarodne organizacije i da će im biti ukinute vize.

Zečević ističe da albanska strana za sada nema nikakav motiv, ne plaše se ničega i nema nikakvu pretnju sa strane Zapada da će ukoliko ne budu sproveli ono što su potpisali trpeti posledice.

„Ja ne vidim šta EU i SAD planiraju da preduzmu konkretno kada je reč o svemu ovome, da li žele da uvedu nekakve sankcije, da li žele da uskrate nekakvu pomoć, da li imaju nameru da politički utiču na Kosovo da se promeni ta politika i političke strukture. Zdravo je reći treba promeniti sporazume iz prošlosti, Briselski sporazum, osnovati ZSO, to je jedan principjelan stav, ali ukoliko to ne pređe u političku akciju onda to ne znači ništa“, ocenio je Zečević.

Govoreći o potencijalnim rokovima za završetak dijaloga Beograda i Prištine, Zečević upozorava da je taj proces u ovim okolnostima pred kolapsom u smislu završetka dijaloga bez dogovora.

Smatra da su strane sada bliže takvom razvoju događaja, nego nekom uspešnom završetku dijaloga Beograda i Prištine.

„Mogu naši i albanski predstavnici da se sastaju u Briselu beskonačno, ali šta je svrha dijaloga ukoliko Albanci ne žele da sve ovo primene, onda je dijalog završen i praktično je mrtav. Onda nastaje neko novo stanje i videćemo u kom pravcu će da se razvija verovatno u vrlo negativnom. Prema tome dijalog je sa ovim stavom Kurtija završen i nema ga,“ zaključio je Zečević.