Kurti između kompromisa i novih izbora: Izbor predsednika kamen spoticanja

Proces formiranja institucija na Kosovu ulazi u odlučujuću fazu u kojoj će ključnu ulogu imati spremnost političkih aktera na kompromis, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna. Iako je Pokret Samoopredeljenje osvojio najviše glasova na parlamentarnim izborima, analitičari ukazuju da bez dogovora sa jednom od opozicionih stranaka ili šireg političkog konsenzusa neće biti moguće prevazići institucionalni zastoj.

Piše: Jovana Jovanović

Kao najizvesnije prepreke izdvajaju se izbor predsednika Kosova i raspodela najvažnijih funkcija, dok se kao mogući ishodi pominju dogovor Samoopredeljenja sa pojedinim opozicionim partijama, formiranje alternativne većine ili novi vanredni parlamentarni izbori.

Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da će naredni potezi Aljbina Kurtija pokazati da li je spreman na ustupke ili će politička kriza biti produžena novim izlaskom građana na birališta već na jesen. 

Da je najrealniji scenario nakon izbora održanih 7. juna održavanje novih vanrednih parlamentarnih izbora, smatra istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović, uz ocenu da Pokret Samoopredeljenje nastoji da objedini sve ključne pozicije vlasti i da trenutno ima najviše političkog prostora za manevrisanje u procesu formiranja institucija.

„Oni žele sve da uzmu, da imaju predsednika, premijera i predsednika Skupštine. Imaju najveći broj glasova, smatraju da im to pripada. Kako stvari stoje, izgleda da će im dijaspora doneti neophodne mandate da zaista sami formiraju vladu“, rekao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, Samoopredeljenje će ponovo pokušati da primeni scenario iz decembra, odnosno da odugovlači konstituisanje parlamenta kako bi bili raspisani novi izbori u trenutku kada su njihovi glavni birači na Kosovu.

„Ako bi se razmatrao neki ustupak, mislim da je tu jedini sagovornik Alijansa. I uz mandate poslanika manjina iz nesrpske zajednice, to je većina za vladu. Ali opet ostaje pitanje predsednika, a predsednik nije moguće da bude izabran bez podrške ili DPK ili DSK, to jest bez davanja kvoruma tom kandidatu“, rekao je Vujinović.

Objašnjava da Kurti ne želi DPK kao partnera, jer se plaši povratka Hašima Tačija koji može da uzrokuje pad njegove popularnosti, dok sa druge strane, očigledno ima negativnu emociju prema Vjosi Osmani i DSK, koji ju je prihvatio, zbog čega ne želi da je podrži ni na koji način.

„To je rekao u izbornoj noći, makar posredno, da mu ne pada na pamet da ona bude novi predsednik. A, izgleda da DSK jedino to i očekuje“, primećuje Vujinović.

Govoreći o mogućnosti da opozicione stranke formiraju vlast bez Samoopredeljenja, ocenjuje da bi to bilo najbolje, ali da takav scenario nije realan, pre svega zbog odnosa albanskih stranaka prema Srpskoj listi.

„Najbolje bi bilo da se formira jedna široka koalicija protiv Aljbina Kurtija, koju bi činila i srpska zajednica, Srpska lista, ali to nije moguće. Iz dva veoma jasna razloga. Prvi je taj što je srpska zajednica tabu tema u albanskoj zajednici i svako ko bude ušao u bilo kakvu koaliciju sa Srpskom listom politički je mrtav. Sa druge strane, opet dolazimo do izbora predsednika. Tako da bilo kakvo formiranje vlade bez Samoopredeljenja nije realna priča, osim pod uticajem spolja, a to je međunarodna zajednica koja bi naterala aktere da se ponašaju mimo racionalnih i logičnih stvari“, istakao je Vujinović.

Zato smatra da su novi vanredni parlamentarni izbori najrealniji scenario, ali ne isključuje mogućnost dogovora Samoopredeljenja sa Alijansom ili Demokratskim savezom Kosova, dok je, kaže, najmanje verovatna opcija jeste formiranje velike koalicije između Samoopredeljenja i DPK.

Da bi Kosovo već na jesen moglo da se suoči sa novim vanrednim izborima saglasan je i novinar iz Severne Mitrovice Lazar Stević.

On ukazuje da bi reakcija međunarodne zajednice, koja je usledila nakon izbora, trebalo da utiče na lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija da pristane na određene kompromise i što pre formira institucije.

„Da li će Samoopredeljenje poslušati međunarodnu zajednicu i pozvati nekog iz opozicionih stranaka, nekih jačih albanskih partija, da zajedno formiraju vlast, da li će napraviti neke ustupke, to ćemo videti“, rekao je Stević za Kosovo onlajn.

Siguran je da Samoopredeljenje, nakon proglašenja konačnih rezultata izbora, neće moći samostalno da formira vlast, ali ni uz pomoć dosadašnjih partnera, već će im biti potrebna podrška još jednog političkog aktera.

„Ono što znamo iz prethodnog perioda jeste da Aljbin Kurti nije čovek koji voli da pravi ustupke, da daje nešto. To je čovek koji voli sam da ima sve u svojim rukama, da ima svu vlast. Znamo šta je bilo i sa Vjosom Osmani, kada nije hteo da je predloži za novi mandat za predsednika. Po mom mišljenju, ukoliko međunarodna zajednica ne izvrši dodatni pritisak na političke subjekte na Kosovu, ići će se najverovatnije na jesen na nove izbore“, navodi Stević.

Prema njegovim rečima, druga mogućnost je da opozicione stranke, koje su posle Samoopredeljenja osvojile najviše glasova, formiraju vladu, ali im je za to neophodna i podrška Srpske liste.

„Tu veliki problem pravi i Ustav Kosova koji nalaže da se prvo konstituiše parlament, pa tek onda izabere predsednik, a zatim predsednik daje mandat novom mandataru, odnosno onome ko ima najviše glasova, a to je Samoopredeljenje. Vrlo je bitno da li će albanske stranke uspeti da se dogovore oko imena kandidata koga će predložiti za novog predsednika Kosova i da li će svi glasati“, kaže Stević.

Ukoliko ne bude izabran novi predsednik, najverovatnije će, ponavlja on, na jesen uslediti novi izbori.

Izbora predsednika mogao bi da bude ključna prepreka formiranju novih institucija i prema mišljenju političkog analitičara Bljerima Canaja, koji upozorava da bi izostanak kompromisa između vlasti i opozicije mogao da dovede do nove političke i institucionalne krize.

„Treba imati u vidu da je za izbor predsednika potrebno 80 glasova i da se razgovori uvek vode kako bi se postigao kompromis, a kompromis znači da obe strane iznesu svoje zahteve, nakon čega se donosi odluka. Zato sam prilično skeptičan u vezi sa stvarnim namerama premijera – da li zaista želi da reši pitanje predsednika i omogući nastavak političkih procesa ili želi da se ponovo nađemo u istoj krizi kao u nedavnoj prošlosti. Sudeći po jeziku koji je koristio, veoma sam skeptičan“, rekao je Canaj.

Politički analitičar Arbnor Sadiku smatra da Kurti pokušava da izvrši pritisak na opoziciju kako bi popustila kada je reč o pitanju predsednika.

„Izgleda da se nije promenio, iako izborni rezultat nije isti kao u decembru i razlikuje se za pet do šest procenata. Ipak, vidi se tendencija da se opozicija zastraši kako bi popustila po pitanju predsednika. Smatram da opozicija ima svoje političke ciljeve i da je funkcija predsednika jedan od njihovih ključnih zahteva, te da ne bi trebalo da odustanu od toga“, rekao je Sadiku.

Prema njegovom mišljenju, lider Samoopredeljenja bi, zarad političke ravnoteže i formiranja institucija, trebalo da mesto predsednika prepusti opoziciji.

„Ideja je da demokratija funkcioniše i da postoji određena ravnoteža između vlasti i opozicije kada je reč o tri glavne grane vlasti na Kosovu. Zato mislim da je jedini način da Kurti i Samoopredeljenje pokažu da im je država važnija od vlasti taj da što pre sednu za pregovarački sto sa jednom od političkih stranaka, ponude joj mesto predsednika i možda još deo odgovornosti, kako bi se zaokružio proces formiranja institucija“, naveo je Sadiku.