Kurtijevi aktivisti u borbi protiv srpskih proizvoda, smetaju im "koka kola" i "tomi" majonez

Kampanja za bojkot proizvoda iz Srbije na Kosovu se nastavlja. Posle bizarnih spotova u kojima se umesto proizvoda u ambalaži nalaze meci, pokrenut je i sajt "Bojkot 860", na kome se pored artikala srpskih kompanija pojavljuju i strani brendovi, a kampanju su pokrenuli aktivisti vladajuće partije Samoopredeljenje.

Da iza poziva na bojkot srpske robe stoji vlast na Kosovu pokazuje činjenica da su ovu akciju pokrenuli aktivisti Samoopredeljenja Rea Krasnići i Muhamed Smani. Oni su 15. marta, na Dan potrošača, pokrenuli informativnu platformu "Bojkot 860".

Kako je istog dana Smani objavio na Fejsbuku, platforma ima za cilj da "podigne svest o bojkotu srpske robe"

"Ova stranica, između ostalog, poseduje i spisak proizvoda srpskog porekla, kako bi se olakšala provera potrošača protiv manipulacija koje se odvijaju na tržištu, kao i spisak preduzeća. Prestanite da finansirate Srbiju, koja ugrožava bezbednost zemlje sa jedinim svrhom: da promoviše nejedinstvo i da propadne Republika Кosovo. Bojkot srpskih proizvoda! Bojkot 860 barkoda", naveo je Smani na Fejsbuku.

Aktivista Samoopredeljenja Behar Jaširi je na istoj društvenoj mreži pozdravio inicijativu svojih kolega navodeći da je taj pokret pre 20 godina pokrenuo inicijativu za bojkot proizvoda iz Srbije.

On je naglasio da je tehnologija iskorišćena u službi "važnog političkog cilja".

"Aktivisti Rea Krasnići i Muhamed Smani pridružili su se kampanji za bojkot srpskih proizvoda koju je pokrenuo Pokret Samoopredeljenje pre oko dve decenije i to danas nastavljaju građani širom Kosova, uključujući omladinske aktiviste Samoopredeljenja. Informacionu platformu "Bojkot860" kreirali su Rea i Muhamed na dobrovoljnoj osnovi. Oni su odlučili da koriste tehnologiju u službi tako važnog političkog cilja, i to su učinili izuzetno. Bravo Rea i Muhamed", naveo je Jašari, a njegovu objavu podelila je i Rea Krasnići.

Iako aktivisti Samoopredeljenja u svojim objavama pominju samo proizvode iz Srbije, na pomenutom sajtu našli su se i proizvodi stranih kompanija, poput američkog brenda "Koka-kola" i švajcarskog "Tomija" čija je fabrika od 2014. i u Srbiji, kao i "Imlekovi" proizvodi koji su u vlasništvu investicionog fonda "Mid Europa Partners" iz Londona, što je otvoreno atak na strane kompanije.

Kosovo se nedavno saglasilo sa nastavkom Berlinskog procesa koji predviđa slobodan protok robe i usluga na Zapadnom Balkanu, ali srpski proizvodi na Kosovu vlastima u Prištini otvoreno smetaju. Proteklih meseci pozivi na bojkot proizvoda iz Srbije su sve učestaliji. Nedavno je na društvenom mrežama objavljen spot gde se u ambalaži artikala iz Srbije umesto slatkiša i slaniša nalaze meci, aludirajući na to da se kupovinom tih proizvoda "finansira i jača Vojska Srbije".

Na Fejsbuku na stranicama o bojkotu mogu se videti bizarne fotografije gde se hleb u mašini za mlevenje pretvara u municiju, dok ulje koja košta dva evra znači dva nova metka za Vojsku Srbije, preporučuje se da roditelji ne koriste hranu za bebe proizvedenu u Srbiji, a takođe se preporučuje da se ne koriste lekovi sa oznakom "Republika Srbija".

Grupa "Besa bese" objavila je takođe video u kome devojčica govori roditeljima da ne kupuju robu iz Srbije i da ne zaborave "zbog koga su nastradali roditelji njihovih poznanika". Taj spot je naišao na ošte kritike javnosti, jer je, kako su navodili, maloletna devojčica zloupotrebljena.

Viši istraživać u NVO Aktiv Igor Marković rekao je za Kosovo onlajn da ova kampanja nema učinak, osim podgrevanja nacionalističkog sentimenta.

"Kampanji se nažalost pridaje prevelika pažnja, bez koje, duboko verujem, ne bi imala bilo kakav učinak. U prilog činjenici da kampanja ne postiže ozbiljnije rezultate govore brojke. Iz kvartala u kvartal se beleži povećan uvoz robe iz Srbije na Kosovo. Ono što ova kampanja može imati za ozbiljnu posledicu je podgrevanje nacionalističkih sentimenata. Dovoljno je prisetiti se video klipa u kome se poziva na bojkot robe proizvedene u Srbiji, a u kome je zloupotrebljena devojčica zarad promovisanja nacionalističkih stavova. Tužba koje su nevladine organizacije iz redova srpske zajednice uputile sudskim instancama na Kosovu povodom ovog video klipa, a koja je odbačena kao neosnovana, pokazuje da u javnom prostoru na Kosovu nažalost postoji dovoljno manevarskog prostora za ovakvu vrstu propagandnog materijala. Međutim, za sada je važno da ovakva kampanja ne dolazi zvanično od strane institucija, što ne znači da se takva praksa ne može promeniti. Nekoliko zvaničnika na centralnom nivou je u prethodnih nekoliko meseci izrazilo lični stav pozivajući građane da bojkotuju proizvode iz Srbije", rekao je Marković.

On smatra da će pozivom na bojkot proizvoda stranih proizvođača kampanja naštetiti potrošačima na Kosovu.

"Takvim pristupom će samo naštetiti potrošačima na Kosovu, ne i proizvođaču robe čiji je brend međunarodnog karaktera", navodi Marković.

Prema njegovim rečima, pozivi na bojkot proizvoda iz Srbije učestaliji su od dolaska Aljbina Kurtija na vlast.

"Neposredna veza za sada ne postoji, ali je očigledno da su ovakve struje i glasovi ojačali na Kosovu otkad je Kurti stupio na vlast, još u vreme prvog mandata. Ispoljavanje krajnje desničarskih stavova u javnosti postaje prilično tolerisano od strane vladajućih struktura u čijem procesu mnogi otvoreno i učestvuju", rekao je Marković.

Kako je dodao, autori spotova su svesni da to neće uticati na potrošače, ali "ako je cilj podizanje tenzija, onda je reč o grupi neodgovornih pojedinaca".

"Nejasno je koji je krajnji cilj takve vrste "kampanje". Naivno je verovati da će se proizvodi iz Srbije manje kupovati na Kosovu zbog takvih kampanja, te verujem da su autori svesni te činjenice. Međutim, ukoliko je cilj da se takvom kampanjom podignu tenzije u odnosima između Albanaca i Srba na Kosovu u uslovima komplikovanih odnosa između Prištine i Beograda, onda je zasigurno u pitanju maliciozno i neodgovorno ponašanje grupe pojedinaca", zaključio je Marković.

Uključivanjem aktivista Samoopredeljenja, priča o bojkotu proizvoda iz Srbije dobija drugu dimenziju, jer ono što se u svetu zove slobodno tržište za Samoopredeljenje predstavlja "važno političko pitanje".

Milica Rakić Andrić ispred NVO "Nova društvena inicijativa" istakla je da ne bi bilo iznenađenje da Samoopredeljenje stoji iza kampanje bojkota srpskih proizvoda, jer je, navodi, ta partija vrlo otvoreno ranije vodila slične kampanje.

"Često i na nasilan način, jer su svojevremeno napadali kamione sa srpskom robom. Tokom proteklih godina, pokazalo se da te kampanje imaju samo privremeni uticaj na potrošače, ne i trajan, jer se pre ili kasnije navike potrošača normalizuju. Tako je bilo i posle radikalnijih, institucionalnih mera, kakva su bile 100 odsto takse na uvoz robe iz Srbije", navela je Rakić Andrić za Kosovo onlajn. 

Prema njenim rečima, značajniji efekat te kampanje je u kontekstu političkog trenutka kada kompromis u dijalogu treba da bude validiran kao sredstvo postizanja mira i predvidivosti u odnosima Beograda i Prištine. 

"Teško je javnosti antagonizovanoj protiv Srbije, što zbog realnih, ličnih trauma iz rata, što zbog ovakvih kampanja, objasniti neophodnost kompromisa sa Srbijom, a kada imate naoštrenu javnost, onda samo možete da se krijete iza te javnosti i njenih potencijalnih negativnih reakcija i odlagati formiranje ZSO i druge slične obaveze. Takođe, juče je Privredna komora Severne Makedonije najavila sastanak Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova gde bi se razgovaralo o uklanjanju prepreka za uvoz i izvoz. Kampanja bojkota može biti preventivni pokušaj da se ograniči porast uvoza iz Srbije koji će neminovno uslediti ukoliko se zaista sada, posle skoro pet godina zastoja, nastavi sa usklađivanjem fitosanitarnih sertifikata i napokon omogući uvoz sve robe iz Srbije", navodi Rakić Andrić.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević kaže za Kosovo onlajn da, nažalost, kampanje bojkota srpskih proizvoda na Kosovu nisu novost, da se to dešavalo i prethodnih godina, i da to uglavnom prati i unutrašnju političku dinamiku, bilo na Kosovu, bilo u Srbiji. 

"Moramo da budemo iskreni, ni u Srbiji nema baš otvorenosti za proizvode sa Kosova, postoje i razne barijere pre svega kod deklarisanja proizvoda. Ni jedna ni druga strana nisu baš bile najotvorenije u poravljenju atmosfere za saradnju i kupovinu proizvoda iz Srbije i sa Kosova. Istovremeno, proizvodi iz Srbije i međunaordnih brendova i lokalnih, kao i repromaterijal i sirovine, prisutni su na Kosovu. I to govori i naša i kosovska statistika, pa smo tako prošle godine imali rekordnu razmenu između Srbije i Kosova od skoro pola milijarde evra, uprkos tim kampanjama i političkoj atmosferi. Nadamo se da ćemo potpisivanjem dva sporazuma, u Briselu, i dogovorom iz Ohrida, gde se govori o priznanju dokumenata sa Kosova, imati situaciju u kojoj će proizvodi s Kosova moći nesmetano da se prodaju u Srbiji. Mi se kao PKS se zaista zalažemo za to i pokušavali smo više puta da posredujemo da se nađe neki naziv za poreklo proizvoda koji nikome 'ne bode oči'", kaže Đurđević. 

Đurđević kaže je PKS vrlo jasna u stavovima i da zastupa privrednike i sa Kosova u Srbiji, u plasmanu proizvoda.

"Ne bih da komentarišem kolege s Kosova zašto to ne rade, ali mi smatramo i zalažemo se za jedinstveno tržište na Zapadnom Balkanu i da predstavljamo interese svih kompanija. Naša politika i stav jeste da pominjemo i jednu i drugu stranu. Ako postoji dobra volja ovde, onda se otvaraju i vrata na Kosovu, i obrnuto", napominje Đurđević. 

On ukazuje da su aktivnosti oko bojkota srpske robe na Kosovu možda usmerene i protiv Vlade Kosova i premijera Aljbina Kurtija zbog dogovora u Ohridu.

"Pretnodnih godina, kada je Kurti bio u opoziciji, on je bio veliki zagovornih i predvodnik tih kampanja bojkota proizvoda iz Srbije. I iz njegove stranke su pozivali i na demonstracije, možda neke strukture u Kurtijevoj partiji i sada stoje iza ove poslednje kampanje. Zato je važno da se krene u sprovođenje sporazuma iz Brisela i Ohrida, jer će to otkloniti argumente za poziv na bojkot bilo čije robe", zaključuje Đurđević.

Da podsetimo, bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj za vreme svoje vladavine uveo je taksu od 100 odsto na proizvode iz Srbije, kada je trgovinska razmena gotovo prekinuta u potpunosti. Takse je ukinuo Avdulah Hoti koji je na mesto premijera došao nakon Haradinaja.

S obzirom da takse nisu urodile plodom, sa promenom vlasti na Kosovu, promenjena je i taktika.

Sadašnji kosovski premijer i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti čija se politika zasniva na reciprocitetu ne poteže za radikalnim merama po pitanju robe iz Srbije, pa su takse za vreme njegove vladavine uvedene jedino za građevinski materijal, ali njegovi aktivisti otvoreno zastupaju stav da srpsku robu treba bojkovati.

I pored sve češćih i glasnijih kampanja, na Kosovu je u protekle dve godine najviše robe uvezeno upravo iz Srbije.

Kosovska agencija za statistiku je saopštila da je samo u januaru ove godine na Kosovo iz Srbije stigla roba u vrednosti od 17 miliona i 870 hiljada evra ili za 1,5 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine.

Prema podacima Agencije, za 11 meseci 2022. godine iz Srbije je Kosovo kupilo robu u vrednosti od 341.637.000 evra, a građani Kosova u anketi koju je radila RSE istakli su da su "domaći proizvodi" često skuplji od uvezenih i da njih kupuju samo kada je cena niža od drugih.

Povodom najnovije kampanje za bojkot proizvoda iz Srbije obratili smo se Privrednoj komori Kosova, Američkoj privrednoj komori na Kosovu, kao i izvestiocu Evropskog parlamenta za Kosovo Violi fon Kramon, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.

Iz Američke privredne komore u Srbiji samo su kratko poručili da nemaju komentar na ovu temu.