Novi spisak zemalja koje su povukle priznanje Kosova jak adut Srbije u UN

Zgrada UN
Izvor: Wikipedia / ETH-Archiv

Srpska delegacija otišla je u Njujork na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija sa snažnim adutom u odbrani Kosova, jer Beograd u rukama ima note osam država koje su voljne da povuku priznavanje kosovske nezavisnosti i koje može da aktivira ako se pojačaju pritisci da se odrekne Kosova, pišu Novosti. 

Prema informacijama Novosti, reč je uglavnom o državama iz Afrike i iz karipskog regiona. Na toj listi su i neke veoma uticajne zemlje u svojim regijama, čija bi odluka mogla da izazove i domino efekat novih povlačenja priznavanja Kosova.

Od kada je Srbija započela diplomatsku akciju lobiranja za povlačenje priznavanja Kosova, podrška Prištini se značajno osula u Ujedinjenim nacijama. U jednom trenutku, Kosovo je priznavala većina od ukupno 193 članice te organizacije, ali je taj broj tokom prethodnih godina stalno padao, da bi sada, sa ovih osam država koje su spremne da preinače odluku, semafor na Ist Riveru izgledao ovako: 84 države priznaju Kosovo, 104 južnu srpsku pokrajinu ne smatraju državom, a pet je u fluidnom statusu - formalno priznaju Prištinu, ali više ne glasaju u njenu korist.

Sve je očiglednije da je Kosovo izgubilo međunarodnu podršku i zato na sve načine, uz pomoć zapadnih pokrovitelja, pokušavaju da lansiraju lažnu sliku Srbije u svetu, izazovu nestabilnost u regionu i za to optuže Beograd.

Zato su još značajniji sastanci koje će predsednik Aleksandar Vučić u Njujorku imati sa više od 30 lidera država i važnih međunarodnih političkih i ekonomskih organizacija, koji su pokazali veliko interesovanje da čuju stavove naše zemlje. Među njima su i predstavnici država koje bi dodatno mogle da povuku tas u Ujedinjenim nacijama na stranu Srbije kada je reč o Kosovu.

Premijerka Ana Brnabić najavila je da će u budućnosti biti još zemalja koje će povući priznavanje Kosova. Ona je ukazala da je povlačenje priznavanja jedan od najznačajnijih pokazatelja ispravne, dosledne i dobro planirane politike koju Srbija vodi. 

"To je politika zasnovana na poštovanju međunarodnog prava i, uprkos svim izazovima i pritiscima kojima su mnoge zemlje izložene da priznaju Kosovo, sve je više onih koji ne mogu da ignorišu činjenicu da su pravo, pravda i svi argumenti apsolutno na strani Srbije", kaže Brnabić.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje, za "Novosti", na značaj razgovora koje će narednih dana Vučić imati na Ist Riveru:

"Prvo, Kosovo u Ujedinjene nacije ne može da uđe bez saglasnosti Saveta bezbednosti, čemu se protive dve moćne članice sa pravom veta, Rusija i Kina. Drugo, sada je potpuno jasno da većina sveta ne priznaje kosovsku nezavisnost i time je još važnija naša borba za novim otpriznavanjima. U obraćanju na Generalnoj skupštini, predsednik Vučić poslaće još jednom poruku najširoj svetskoj javnosti da Srbija čvrsto stoji na stanovištu da je Kosovo deo naše države i da nastavljamo da se borimo za zaštitu našeg suvereniteta i međunarodnog prava i principa. Zato je i povlačenje priznavanja bitno, jer to pokazuje da pitanje statusa Kosova nije rešeno i da većina sveta ne priznaje nelegalno proglašenu nezavisnost", rekao je Graovac.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da su povlačenja priznavanja dobra stvar i da stavljaju tačku na pokušaje podgrevanja Išingerovog plana - da Srbija dozvoli da Kosovo uđe u UN, bez formalnog priznavanja. 

"I psihološki je veoma značajno što Beograd tvrdi da ima otpriznavanja od novih država, ali trebalo bi što pre da se obelodani koje su to zemlje", rekao je Anđelković.

Inače, pre uvođenja jednogodišnjeg moratorijuma na lobiranje za nova otpriznavanja, na koji se Srbija obavezala Vašingtonskim sporazumom u septembru 2022, čak 18 država povuklo je priznavanje Kosova. To su: Sijera Leone, Surinam, Togo, Gana, Nauru, Unija Komora, Sao Tome i Principe, Gvineja Bisao, Burundi, Liberija, Lesoto, Grenada, Madagaskar, Komonvelt Dominika, Papua Nova Gvineja, Solomonska Ostrva, Palau i Centralnoafrička Republika.

Makronov i Šolcov plan - test

Uoči početka generalne debate u GS UN, u albanskim medijima pojavio se navodni plan Francuske i Nemačke, po kojem bi sledeće godine, posle deceniju od potpisivanja Briselskog sporazuma, trebalo da počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim nakon još 10 godina, kada EU bude spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, da dođe do konačnog formalnog sporazuma o priznavanju kao preduslova za članstvo Kosova i Srbije u EU.

Graovac smatra da je ovo neka vrsta probnog balona, da se vidi kako će i srpska i albanska javnost reagovati. On dodaje da ovaj predlog ništa novo ne donosi Srbiji, jer se ključni problem statusa Kosova oročava na 10 godina, dok bi Srbija već sledeće godine trebalo da da "zeleno svetlo" za prijem Prištine u međunarodne institucije.