Otvoreni Balkan: Zašto Priština odbacuje inicijativu i da li je Crna Gora na korak od odluke 

Otvoreni Balkan
Izvor: Reporteri

Inicijativa Otvoreni Balkan, koja podrazumeva zajedničko ekonomsko tržište i slobodan protok ljudi i robe među zemljama Zapadnog Balkana, uveliko je zaživela između Albanije, Severne Makedonije i Srbije. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo, još uvek ne prihvataju ovu ideju, svako iz svojih razloga, prenosi Euronjuz Srbija. 

Albanski premijer Edi Rama tvrdi da Otvoreni Balkan ne može ništa da zaustavi, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je prilikom sastanka sa njim, poručio da podržava svaku regionalnu saradnju, sa čime se slaže i deo ekonomskih stručnjaka sa Kosova. 

"Regionalne integracije bi bile u dobrobit Kosova, možda i najviše na dobrobit Kosova u nekom smislu. Na primer ako još Crna Gora uđe u Otvoreni Balkan, kako je novi premijer Crne Gore, gospodin (Dritan) Abazović, to rekao, odnosno najavio skoro, onda će Kosovo biti u centru, a okolo su sve zemlje u Otvorenom Balkanu i to neće da bude na dobrobit Kosova", rekao je Visar Imeri iz Instituta za socijalne politike.

Crnogorski premijer Dritan Abazović ocenio je nedavno da je "Otvoreni Balkan" dobra inicijativa i da bi i Kosovo imalo korist od učešća u njoj. Međutim, za predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, kao i za kosovske zvaničnike, prihvatljiv je samo Berlinski proces. 

"Ovde nije reč o bilo kojoj inicijativi, ovde je reč o inicijativi koja je lansirana iz Berlina, koju je Evropska unija potpuno prihvatila kao svoju i ja smatram da treba raditi na korišćenju njenih kapaciteta. Zato smo se u Crnoj Gori opredelili da ne hrlimo u inicijativu Open Balkan, nego da insistiramo na nastavku saradnje u okviru Berlinskog procesa", rekao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

Za prištinske zvaničnike, međutim, Otvoreni Balkan je nepotrebna inicijativa jer već postoji Berlinski proces, započet 2014. godine, u kome učestvuje i Kosovo. Problem za Prištinu je i to što Srbija ne priznaje kosovsku državnost. 

"Ne možeš i da blokiraš toliko perfidno svog suseda, a da zatim govoriš o dobrim međususednim odnosima u okviru jedne inicijative, kao što je Open Balkan. Ili će sve zemlje da budu jednake i ravnopravne, dakle, ili će Kosovo da bude ravnopravan član kao što i jeste, kao nezavisna i suverena država, ili uopšte neće da bude takvih inicijativa", rekla je kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Berlinski proces, inače, ima za cilj bolju saradnju Zapadnog Balkana i pojedinih zemalja Evropske unije, kao i poboljšanje ekonomske saradnje među zemljama regiona, sa čime, po mišljenju dela analitičara, Otvoreni Balkan nije u suprotnosti.

"Kada kažeš da mi nećemo u Open Balkan pošto je privreda Srbije mnogo jača nego naša i mi ćemo se tu uzgubiti, to je istina i za zajedničko tržište i ja u tome ne mogu da razumem zašto bi bio protiv ovoga, a ne protiv onoga u ekonomskom smislu", navodi Imeri.

U Bosni i Hercegovini ne postoji saglasnost u vezi sa Otvorenim Balkanom, dok Skoplje i Beograd, koji su sa Tiranom osnivači te inicijative, podržavaju i Berlinski proces i svaku ideju koja podrazumeva slobodan protok ljudi i robe.  

Postoji doza nepoverenja, ali vidimo da jedna zemlja okleva

Kako je za Euronjuz Srbija rekao direktor Insituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, cela inicijativa podrazumeva nešto što građani Evropske unije uživaju već godinama, a to su sloboda kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.

"Kao što je EU stvorena od silnih malih stvari i došla do ovoga što danas vidimo, tako je nastala i ova ideja, da dok ne budu zrele da postanu članice EU da već unapred postoji priprema terena, ne samo državne administracije, već i ljudi da mogu da razmišljaju da je kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala nešto što je prirodna stvar i nešto što ne samo da može da doprinose boljem standardu građana, već nešto što može da omogući i privredi da deo troškova koje je trošila na puku administraciju usmeri na razvoj svojih biznisa i ideja", rekao je on.

Na pitanje koje je to konkretne pomake ova inicijativa već donela, Beširi kaže da već postoje brze trake za kamione, da se čekanje značajno smanjilo i da to smanjuje troškove privredi za sam transport.

"Kada vi ukidate sve te silne administrativne zahteve, vi zapravo ubrzavate privredu i na taj omogućavate da se polako ali sigurno standard građana povećava", ističe on.

Međutim, neki i dalje oklevaju, a glavni razlog je, kako on smatra, to što Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo vide da donekle "Srbija dominira procesom".

Govoreći sa druge strane o Berlinskom procesu, Beširi kaže da je on već dao neke rezultate, da je smanjio tenzije u regionu i da je povećao ozbiljnu saradnu kada je u pitanju transport.

"Taj proces dosta inkluzivan, dakle svi su uključeni u taj proces, taj proces podrazumeva i infrastrkurne projekte. Otvoreni Balkan više puta je rečeno ne može da bude zamena za Berlinski proces, može biti samo dopuna, iako nisu sve članice EU preterano srećne zbog stvaranja novih inicijativa", naveo je on.

Od Mini Šengena do danas

Inicijativa je potekla u Novom Sadu, oktobra 2019. godine, pod imenom Mini Šengen, a u julu prošle godine dobila je ime "Otvoreni Balkan". Početnim dogovorima, bilo je planirano da se do kraja 2021. godine ostvare četiri slobode - kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, koje su bile temelj Evropske ekonomske zajednice iz koje je nastala Evropska unija.

Konkretan benefit te inicijative do sada je pojačana i tešnja saradnja ekonomija, kao i prelazak granica samo uz ličnu kartu. Lideri tri zemlje više puta su prilikom sastanaka i samita istakli da bi pridruživanje drugih zemalja sa Zapadnog Balkana toj inicijativi bilo značajno za dalji razvoj saradnje u regionu.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić boravila je ove nedelje u Skoplju i najavila da će sledeći sastanak u okvru inicijative "Otvoreni Balkan" biti održan u Ohridu od 7. do 8. juna. Istakla je da iskreno veruje da će tu inicijativu prepoznati i drugi u regionu, ali da tempo procesa zavisi od samog regiona. Ona je navela da je inicijativa već dala rezultate, posebno kada je reč o olakšavanju prelaska granice za građane i preduzeća.

Povodom toga, Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao je da se u poslednje vreme uočava bolja percepcija inicijative "Otvoreni Balkan" u regionu. Kako je rekao, pored drugačijih stavova iz Podgorice i od strane pojedinih aktera u Prištini, vidna je i direktnija podrška SAD.

"Američki ambasador u Beogradu tako navodi da ta inicijativa ima predispozicije da pokrene celokupni regionalni ekonomski potencijal i osigura dodatne investicije", kaže Petrović.

On navodi da bi trebalo voditi računa na koji način će se dalje razvijati ta inicijativa.

"Smatram da je velika vrednost 'Otvorenog Balkana' u povezivanju aktera koji su do sada imali ograničenu saradnju, poput  Srbije i Albanije. Pristupanje novih aktera je načelno pozitivno za perspektive regionalne saradnje, s tim da treba voditi računa o usklađenosti mera, aktivnosti i ciljeva sa onim koji su predviđeni okvirima zajedničkog regionalnog tržišta, kao i normama i politikama Evropske unije kao strateškog ishodišta", rekao je Miloš Petrović.

Ipak, kada je reč o približavanju Evropskoj uniji, Petrović navodi da EU jasno ističe bi inicijativa trebalo da bude sveobuhvatna.

"Iz Evropske unije su ranije stizali glasovi da bi ta inicijativa mogla da bude povoljna ukoliko bude inkluzivna spram svih regionalnih prestonica i ukoliko je kompatibilna sa ciljevima stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta, kao projekta pokrenutog u okviru Berlinskog procesa", naglasio je Petrović.