Pogled kroz haške rešetke: Kakvo Kosovo je ostavio Hašim Tači, a kakvo je ono danas?

Prošle su skoro dve i po godine od kada je bivši predsednik Kosova Hašim Tači prištinsku adresu zamenio onom u haškom pritvoru, gde čeka da 3. aprila počne suđenje za ratne zločine protiv njega i još trojice nekadašnjih političkih lidera i komandanata OVK Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Nasledila ih je nova politička garnitura predvođenje sadašnjim premijerom Aljbinom Kurtijem, koja je na vlast u Prištini došla uz velika obećanja u ekonomski prosperitet i uz zdušnu podršku međunarodne zajednice, ali i na krilima kritike Tačijeve politike, posebno na račun njegovog fleksibilnog pristupa u pregovorima sa Beogradom, ne libeći se da ga optuži za izdaju i "prodaju Kosova". Kakvo Kosovo je pre dve i po godine ostavio Tači, a kakvo je ono danas?

Velika Kurtijeva obećanja u bolje sutra gotovo svakodnevno demantuju ekonomski pokazatelji. Prema nedavno objavljenim podacima Agencije  statistiku Kosova, inflacija stalno raste i u januaru je iznosila 12,1 odsto, dok trećina radne snage nema posao. Tokom 2021. godine 43.000 ljudi napustilo je Kosovo. Političke tenzije su na vrhuncu, odnosi Srba i Albanaca zategnuti, a Kurtiju se sada i optužbe upućene Tačiju vraćaju kao bumerang - opozicija kosovskog premijera posle dogovora u Ohridu napada da je pogazio predizborna obećanja da neće formirati Zajednicu srpskih opština i da će sa Srbijom voditi samo razgovore o međusobnom priznanju. 

Analitičar Centra za društvenu stabilnost, istoričar Srđan Graovac kaže za Kosovo onlajn da situaciju na Kosovu u vreme Tačija i sada kada je na vlasti Kurti posebno treba posmatrati i kroz prizmu odnosa međunarodne zajednice prema Kosovu i njegovim elitama. Naš sagovornik podseća da je Tači neko ko je proistekao iz miljea OVK, da je poreklom iz Drenice, sa prostora koji je uvek bio prepoznat po otporu vlastima u Beogradu i da je kao prvak OVK, nakon NATO agresije postao jedna od ključnih političkih figura na Kosmetu. 

"Tači se može smatrati odgovornim, uz međunarodnu zajednicu koja je de fakto imala vlast na Kosovu, za kreiranje i političkih i ekonomskih i svih drugih prilika na KiM, a koje su na sceni i danas. Nema sumnje da je u vreme Tačija KiM bio prostor gde su cvetali kriminal i korupcija, to je bila crna rupa Evrope u koju su se prava srpskog naroda, ali i drugih nealbanskih žitelja gazila. To je za vreme Tačija bila, a nažalost i sada je teritorija na kojoj ekonomija ne funkcioniše ili se svodi pre svega na trgovinu nelegalnim sredstvima, drogom, oružjem i belim robljem", kaže Graovac.

Samim tim, dodaje Graovac, međunarodna zajednica je procenila, a pre svega evropske zemlje, da je neophodna smena generacija političara na Kosovu.

"Da su ljudi poput Tačija i Kadrija Veseljija, oni koji su proistekli iz tog ratnog miljea, odradili svoj zadatak. A taj zadatak je bio da sa oružjem u rukama pomognu ciljeve Zapada kada je reč o realizaciji projekta nezavisno Kosovo, i da je time njihova misija završena, da ih je potrebno potisnuti i zameniti nekim novim ljudima. Jer, Zapad je potpomogao i priznao nezavisnost Kosova, ali od njega nisu uspeli da stvore funkcionalnu državu", navodi Graovac.

Zbog toga je, nastavlja Graovac, po mišljenju međunarodne zajednice bilo neophodno da se čitava ta stara nomenklatura u Prištini ukloni, što se postepeno i desilo, između ostalog i sudskim putem, pozivanjem Tačija, Veseljija i drugih u Hag, kako bi se otvori put drugim političarima koji su imali zadatak da Kosovo učine ekonomski, pravosudno, politički stabilnim i uspešnim.

Naš sagovornik ukazuje da Kurti nije uspeo da ostvari glavnu misiju, na koju je pre svega računala međunarodna zajednica posle odlaska Tačija, a to je da stvori funkcionalnu državu. 

"Kurti se pokazao kao nesposoban da stvori funkcionalnu državu i nije odgovorio zadatku koji mu je Zapad namenio, ali to ne znači da je Zapad od njega odustao. Kurtijeva politika je, kako sad stvari stoje, potpuno doživela krah, na svim poljima. Kada je reč o nesigurnosti u društvu, naročito za Srbe, ona je dramatično povećana. Napadi na Srbe su svakodnevni, pre svega jer je Kurti tvorac takve atmosfere, njemu je opravdanje za sve njegove neuspehe, i ekonomske i političke i kada je reč o borbi protiv korupcije i kriminala, uvek Srbija, Srbi, srpski faktor. Kada ga pitaju zašto nema struje na Kosovu, on kaže da je to zbog toga što je energetski sistem razoren 1999. Kada ga pitaju za nezaposlenost, male plate, on će opet reći zbog Srba jer su oni uništili sve fabrike na Kosovu 90-tih, upropastili su mogućnost za bolji život. Kada to uporno ponavljate svojim građanima i stvarate atmosferu u kojoj mržnja prema Srbima postaje sve veća, porast napada  je logičan sled. U borbi protiv kriminala i korupcije takođe ništa nije urađeno, to je samo korišćemo kao paravan za obračun sa Srbima", kaže Graovac.

I kod strateške politike odnosa prema Beogradu, a koja se kako kaže Graovac svodila na obećanje da sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem neće uopšte razgovarati, osim ako nije reč o međusobnom priznanju, Kurti je, po njegovoj oceni, doživeo neuspeh.

"Prvo je pristao da razgovara sa Vučićem, a sada je negde najavio i formiranje ZSO, za šta je tvrdio da nikada neće uraditi. Ako na kraju i zaista formira ZSO mislim da će to imati dalekosežne posledice po njegovu političku karijeru, jer je to jedino što mu je ostalo, a što do sada nije prekršio kao obećanje dato svojim biračima. ZSO još nije formirao, ali kako sad stvari stoje, ide u tom pravcu. Danas nam Tači deluje kao neko ko je možda bio kooperativniji prema nekoj vrsti postizanja sporazuma, međutim, mislim da su Tači i Kurti po tom pitanju samo dva lica iste medalje i da je njihov cilj isti, samo je taktika drugačija. Tači je išao uz dlaku Zapadu i nije hteo konfrontaciju sa njima. On je razumeo još jednu stvar, da će Srbi i Albanci živeti na ovom prostoru jedni pored drugih i da je neka vrsta sporazuma potrebna i korisna. Slično razmišlja kao albanski premijer Edi Rama, da će se nastavak sukoba odraziti na ekonomske prilike, ljudi će odlaziti za boljim životom, isprazniće se ceo region", navodi Graovac.

Profesor Ustavnog prava iz Prištine i dobar poznavalac političkih prilika na Kosovu Mazlum Baraljiu kaže za Kosovo onlajn da je Tači Kurtiju u nasledstvo ostavio dosta i unutrašnjih i spoljašnjih problema, jer nije vođena strateška politika konsolidacije i razvoja, pre svega ekonomskog, socijalnog i suživota Srba i Albanaca. 

"Sadašnja vlada je nasledila te probleme, ima dosta poteškoća. Ova vlada sada ima i specifične probleme, jer je po prvi put na vlasti i nisu imali ni tradiciju ni dovoljno stručnosti i kadrova. Tu su i krize koje su nastale, od pandemije kovida, pa nadalje. Naravno, tu je i pritisak međunarodne zajednice kada je reč o dijalogu sa Srbijom, pogotovo u poslednje dve godine od kada je ova vlada na vlasti. Svi ti problemi uticali su da se nasleđeni problemi i poteškoće od bivših vlada refklektuju i na ovu vlast koja ima poteškoća u tom smislu. Tako da Kosovo nije postiglo neki novi nivo razvitka ekonomskog ili socijalnog, da su razrešeni problemi. Ima dosta problema i u vezi sa odlivom mozgova, odlaska mladih, školovanih u inostranstvo. Socijalni problemi su na vrh ledenog brega. Tačijeva i ostale vlade nisu ostavile neke pozitivne pomake ili nasledstvo ovoj vladi da bi ona mogla dalje da korača. I ova vlada ima svoje slabosti, kao levo orijentisana pokušala je i obećala narodu da će da učini više od toga, nažalost, još nismo videli neke korake koji su veliki pomak od stanja koje su nasledili", navodi Baraljiu.

Na pitanje kako gleda na to što je, kada je reč o politici prema dijalogu sa Srbijom, Kurti bio jasnog stava nema formiranja ZSO i da je tražio međusobno priznanje, a da posle Ohrida imamo nešto drugačiju situaciju, profesor Baraljiu kaže da se u "politici svakako kalkuliše, da ona nije isto što i etika i da se često definiše kao politika mogućeg, kako bi se pridobili glasači".

"Naravno da se stvari menjaju i ljudi se menjaju. Sad da li je to dobro ili loše, to treba javno mnjenje da oceni, ali svakako da ima pomaka u tome. Međutim, međunarodna zajednica, geopolitika, geostrategija i međunarodne konstalacije uticale su da ne samo Kurti i njegova i politika Vlade menjaju stavove. I opozicione partije, a kamoli vladajuće stranke, i ovde, i u Srbiji, na Balkanu, u svetu, menjaju stavove, to nije nešto novo. Ako je to pozitivno, zašto da ne, mislim da ne tu nema ništa loše. Mislim da je u tom smislu, kada je reč o nekim prioritetima koje je ova vlada imala ili obećala pre izbora a menjala stavove, to dobro za građane, pa i za stabilnost na Balkanu", kaže Baraljiu.

Po njegovoj oceni, svakako bi dijalog trebalo da bude jedan od prioriteta bilo koje vlade.

"Jer moramo da živimo zajedno, živeli smo zajedno vekovima sa svim narodima na Balkanu, i Srbi sa Albancima i Albanci sa Srbima. Međunarodna zajednica i konstalacije, kao što sam rekao, uticale su da se menjaju ti stavovi i prioriteti i mislim da tu nema ništa lošeg. Naravno, u smislu unutrašnjih problema i rešavanja tih problema, to su gorući problemi socijalne prirode i siromaštva, ekonomskog razvoja, investicija, tu ima dosta problema. Međutim, ova vlada obećava da će da korak po korak to pokušati da rešava. Nažalost, ne vidimo neke velike i ozbiljne pomake, ali videćemo o tom potom", dodaje Baraljiu.

Baraljiu ukazuje da je Tači svakako imao drugačiju politiku i da je "na kraju svog aktivnog delovanja kao predsednik Kosova čak lansirao ideju o prekrajanju granica sa Vučićem i sa nekim drugim važnim činiocima i ličnostima na Balkanu", ali da se to nije "primilo", ni na Balkanu, ni u međunarodnoj zajednici. 

"Naravno da je Tači bio možda fleksibilniji u nekim stvarima i prema Beogradu i u saradnji sa međunarodnom zajednicom. Međutim, Kurti je počeo na početku vrlo drugačije, vrlo kruto i grčevito da se ponaša, međutim, sada vidimo da i on popušta, verovatno kad vidi da se pritisak povećava i da nismo dovoljno, nažalost, jaki, ni mi ni Srbija ni druge balkanske zemlje da odolimo pritiscima i uticajima centara moći, koji utiču i na naše politike i čak na našu budućnost", zaključuje Baraljiu.