Priča o modelima za ZSO nepotrebna, Briselski sporazum sve definisao

Aljbin Kurti i Miroslav Lajčak
Izvor: Reporteri

Nijedan od evropskih modela za formiranje Zajednice srpskih opština, o kojima je u Prištini prilikom poslednje posete govorio Miroslav Lajčak, nema potrebe niti osnova da bude kopiran za srpsku zajednicu na Kosovu, istakli su u razgovoru za Kosovo onlajn poznavaoci ove teme analitičari Milovan Božinović i Slobodan Zečević.

ZSO mora biti specifična, jedinstvena i u skladu sa onim što je dogovoreno i potpisano u briselskom dijalogu, poručuju sagovornici Kosovo onlajn. To je, uostalom, ovih dana potvrdio i sam Lajčak, koji je nakon dvodnevnih razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu rekao da je 15 postojećih evropskih modela predloženo "kao inspiracija, a ne alternativa", i to za slučaj da dva sporazuma iz 2013. i 2015. godine možda ne daju odgovore na sva pitanja.

Lajčak je u emisiji na RTS-u nedvosmisleno naveo da "ZSO mora da bude uspostavljena na osnovu dogovorenog modela", najpre Briselskim sporazumom pre deceniju, a zatim i na osnovu 23 Principa o formiranju Zajednice, potpisanih pre osam godina. 

Naveo je da Albanci imaju strahove oko ZSO i da je priča o modelima način da im se razjasni da je to evropska praksa.

Kurti, međutim, ima nešto drugačije tumačenje "paketa" različitih rešenja za samoupravu i zaštitu manjinskih zajednica u zemljama EU koje mu je predočio Lajčak. Kurti je poručio da se iz predloženih modela mogu uzeti određeni elementi, odnosno, da ih analiziraju njegovi "savetnici i neki od ministara, kako bi se ustanovilo šta je najpovoljnije“. 

U albanskim medijima pojavile su se informacije, uz pozivanje na evropske diplomatske izvore, da se među mnoštvom različitih modela i oblika samouprave za nacionalne manjine koji se primenjuju na teritoriji EU, rešenje za ZSO najviše traži u četvorouglu Italija-Francuska-Nemačka-Belgija.

Otud i tumačenja da je ulazak Italije u krug zemalja koje žele da definišu, ali i kontrolišu dalje korake u dijalogu Beograda i Prištine između ostalog rezultat i ideje zapadnih političkih krugova da upravo model Južnog Tirola bude jedna od osnova za ZSO.

“U igri” su i rešenja primenjena u Francuskoj i Nemačkoj, koje stoje iza evropskog predloga za KiM – a to su model francuskog Alzasa, gde živi većinsko nemačko stanovništvo i nemačkog Šlezviga, samouprava tamošnje danske zajednice koja ima pravo na uređenje obrazovnog i drugih sistema bitnih za lokalno stanovništvo.  Samouprava koja postoji u istočnoj Belgiji već godinama se pominje kao mogući ugledni model za ZSO, a ništa manje šanse se ne daje i rešenju primenjenom na finskim Olandskim ostrvima.

Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović kaže za Kosovo onlajn da postoji mnoštvo evropskih modela, da nijedan ne treba odbaciti, ali da oni mogu poslužiti samo kao primer, jer ZSO već ima svoje nadležnosti i strukturu, definisane Briselskim sporazumom. 

Missing media item.

“Izjava Kurtija o 15 modela za ZSO pomalo zvuči kao propagandni trik da se prikaže da ima dobru komunikaciju sa EU, pa su eto, kao na tacni, dobili da izaberu šta im se dopada, a da je srpska strana ta koja opstruira čitav proces. Takvi blefovi nisu neuobičajeni za Prištinu. Lično sumnjam da je Kurtiju bilo ko rekao da će da bira po svojoj volji. Mi treba da pokažemo fleksibilnost, da ništa unapred ne odbacujemo, ali Srbija ne može, i nadam se neće odustati od onoga što je dogovoreno u Briselu pre deset godina. Nemamo prostora da nas sad neko ubeđuje kako je to previše za srpsku zajednicu. U slučaju ZSO to mora biti model koji je već dogovoren i mora biti prilagođen realnoj situaciji. Pa, kosovski slučaj je, kako i sami zapadnjaci kažu, sui generis, nije ni Tirol ni Olandska ostrva”, navodi Božinović. 

Povodom predstojećeg sastanka u Ohridu, 18. marta gde bi u prisustvu visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja i Lajčaka trebalo da budu nastavljeni razgovori Vučića i Kurtija, Božinović smatra da to neće biti nikakav "dan D" i da su očekivanja da će se tamo desiti nešto prelomno ipak preoptimistična.

“Iznenadio sam se kada je Lajčak u Prištini poručio da ZSO nije bila tema razgovora sa Kurtijem, a zatim u Beogradu izjavio da ako nema Zajednice nema ni dogovora. To baca sumnju na to da on, kako gde dođe, prilagođava retoriku prema domaćinima. Sigurno je da će se na Srbiju vršiti pritisak da se čitav proces oko evropskog plana ubrza. Nema sumnje ni da će taj pritisak u ovoj završnici biti sve jači, a bojim se i grublji. Jedno je sigurno, ne može nijedan model autonomije da funkcioniše ako se nastavi komunikacija Srba i Albanaca preko nišana. 

I Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije pita se šta se sada tačno Kurtiju, kako on tvrdi, nudi da bira, kada je ZSO ne samo poseban slučaj, nego do tančina isplaniran, definisani svi organi, okviri, nadležnosti.

“Ovo me sad podseća na srpsku izreku “dokon pop i jariće krsti”. ZSO ima skupštinu, predsednika, potpredsednike, veće, koje je neka vrsta vlade, ima nadležnosti u oblasti privrede, prosvete, obrazovanja. ZSO ima sve tačno isplanirano, zna se kako treba da izgleda i da funkcioniše. Uostalom, ovako definisana Zajednica je bila osnova ustupaka Srbije da se policija i sudstvo na severu integrišu u kosovski sistem. Sada, ako se ZSO spusti na neki niži nivo, ako joj se oduzmu nadležnosti, postavlja se pitanje zbog čega su pravljeni ti ustupci? U tome je čitava problematika, a imam utisak da se svi sada prave nevešti. Ne znam da li i šta uopšte nude Kurtiju, ali šta god da nude to mora da bude u skladu sa Briselskim sporazumom”, zaključuje Zečević.