Briselski sporazum u komi: Ko trpi veću štetu - Priština zbog izlaska Srba iz institucija ili Srbi zbog ZSO?

Nadomak desete godišnjice otkako je potpisan, Briselski sporazum je danas praktično u komi. Nije formirana Zajednica srpskih opština, niti su Srbi u kosovskim institucijama. Ako bi se sve zajedno stavilo na politički kantar, šta bi on pokazao: ko trpi veću štetu - Priština jer su Srbi izašli iz institucija ili Srbi jer Priština nije formirala ZSO?

Direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novaković kaže za Kosovo onlajn da trenutno niko nije na dobitku. 

"Ovakva situacija zaista nije dobra i potreban je dolazak na stanje koje je predviđeno Briselskim sporazumom. Kosovo svakako može da funkcioniše bez Srba u institucijama, ali je tu pitanje šta se želi? Pitanje je i međunarodnog ugleda i konzistenstnosti jer su Ustav i zakoni Kosova zasnovani na multietničkoj bazi. Sama činjenica da, na primer, nemate Srbe u policiji u opštinama na severu svedoči da sistem ne funkcioniše onako kako je namereno. Samim tim to šalje određene negativne poruke. Za bilo koju vrstu incidenta odgovornost nemaju srpski policajci, već je sva odgovornost na Prištini", kaže Novaković.

On dodaje da čak i kada bi Priština srpske predstavnike zamenila sa nekim drugim na izborima u aprilu da oni, iako bi možda imali legalnost, neće imati legitimitet i kao takvi će štetiti ugledu vlasti u Prištini.

Kada je reč o ZSO, Novaković smatra da to što nema ove zajednice štetu nanosi i Prištini.

"ZSO je i u interesu Prištine iako se to tamo tako ne interpretira. I Priština trpi štetu što nema ZSO jer je nerešen dobar deo pitanja od kojih bi ona imala koristi da postoji ZSO. Napravljen je bauk od institucije koja je po svim svojim nadležnostima prilično slaba", smatra naš sagovornik.

Briselski sporazum ili zvanično - Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, podsetimo, potpisan je 19. aprila 2013. godine. Svoj paraf na njega su stavili tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, pod pokroviteljstvom visoke poverenice EU Ketrin Ešton. Prvi član sporazuma glasi: "Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi".

U sledećih pet članova se između ostalog precizira da će ZSO imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Zatim sledi deo koji govori o integrisanju policije na severu u okvir Kosovske policije, integraciji sudske vlasti, kao i organizaciji lokalnih izbora u severnim opštinama u skladu sa kosovskim zakonom.

Odmeravajući koja strana trpi veću štetu što su od Briselskog sporazuma ostala tek slova na papiru analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Kosovo onlajn da je izostanak ZSO ključni nedostatak za opstanak Srba na Kosovu, dok Priština nema problem sa tim što Srbi nisu u institucijama sistema.

"Priština ne želi Srbe ni u institucijama Kosova ni na Kosovu, tako se ponašaju svih ovih godina. Priština je po pitanju ZSO krajnje komotna jer je posrednici u dijalogu ne sankcionišu za nediplomatsko i nefer ponašanje. Ne mislim da oni imaju problem sa tim što Srbi nisu u institucijama. Oni daju sve od sebe da Srba na Kosovu sve manje bude, a štetu ne trpe jer sankcije za njih ne postoje. Sa druge strane, na Srbiju se vrši kontinuiran pritisak i napuštanje institucija je jedna vrsta otpora i odustajenje od toga da samo jedna strana drži ruku za saradnju visoko u vazduhu dok drugi na to ne obraćaju pažnju", kaže Stanković.

Iako zvaničnici iz Prištine upadljivo ne propuštaju priliku da Kosovo na međunarodnim forumima predstave kao najveću demokratiju koja je brižna po pitanjima prava manjina, Stanković kaže da su reči kod njih davno izgubile značenje i da one nemaju ništa drugo osim usputnu propagadnu vrednost.

"Oni kominiciraju sa frazama koje su poželjne u diplomatskom govoru, nema tu ozbiljnog napora da se poboljša položaj Srba. Da ima ne bi fortifikovali pet baza Rosu na severu Kosova, davno bi formirali ZSO, ne bi se nikad palila srpska roba koja se koristi na Kosovu kao što je bio slučaj pre koju godinu, ne bi bilo takvih provokacija, ne bi bilo prebijanja srpskih dečaka, ni pucnjave i utamničenja ljudi koji iskazuju svoj stav kao što je bio slučaj sa gospodinom Todosijevićem. Svega toga ne bi bilo da Albanci žele neku vrstu suživota u multietničkom društvu. Oni to jednostavno ne žele. Oni žele monoetničko društvo i da Srbi budu apsolutno politički impotentni u odnosu na prilike na Kosovu, da ih po mogućstvu proteraju ili da ih potpuno marginalizuju i pretvore u manjinu koja je tek nebitna statistička kategorija",
zaključuje Stanković.

On kaže i da nije optimista ni po pitanju formiranja ZSO, ni po pitanju rešavanja praktičnih izazova vezanih za buduće izbore na Kosovu, niti po pitanju budućnosti evropskog plana. Kako napominje, za pregovore mora da se stvori drugačija atmosfera i veći nivo poverenja i uzajamnog poštovanja.