Prihvatanjem Kosova Savet Evrope pogazio bi sopstvene temelje

Parlamentarna skupština Saveta Evrope
Izvor: coe.int

Albanija je u Savetu Evrope još jednom nastupila u ulozi advokata Kosova i založila se za njegov prijem, ali otvaranje vrata Prištini u Strazburu bilo bi kršenje Statuta SE i potkopalo bi same temelje jedne od najstarijih i najvećih evropskih organizacija.

Predsednica Skupštine Albanije Ljindita Nikola juče je na konferenciji šefova parlamenata država članica SE u Atini rekla da će Savet Evrope ostati nepotpun sve dok ne prihvati Kosovo, "najmlađu državu u Evropi, koju je stvorila atlantska Evropa, zajedno sa svojim strateškim saveznicima, Sjedinjenim Američkim Državama".

Međutim, kada se govori o prijemu novih članova, Statut SE precizira da su to "evropske države", a Kosovo nema status međunarodno priznate države. 

Čak je i Pravno odeljenje Saveta Evrope još 2008. godine u svom mišljenju o mogućnostima pristupanja Kosova nedvosmisleno navelo da se međunarodni status Kosova zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da bi pre prijema u SE, Kosovo trebalo da postane član Ujedinjenih nacija.

Osim pitanja statusa, velika prepreka za prijem Kosova u SE je, prema mišljenju stručnjaka, i to što Priština ne poštuje principe SE, odnosno što ne ispunjava osnovne vrednosti i standarde u oblasti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

Kada bi, na primer, Kosovo sutra podnelo zahtev za prijem u Savet Evrope, odluka hoće li preći njegov prag, ne bi bila doneta još najmanje godinu zbog složene procedure u ovoj organizaciji. Matematički gledano, glasovi članica SE mogli bi da pretegnu na pozitivan tas i Priština može da podgreva nade zbog činjenice što je u Savetu Evrope od 47 država članica, njih 34 priznalo Kosovo, ali nije sve u brojkama.

Lobiranje Albanije, uzdržanost Mađarske

Procedura za prijem novih članova u SE predviđa da kada stigne zahtev, Generalni sekretar SE sa tim prvo upoznaje Komitet. Kako nam je pojašnjeno u diplomatskim izvorima, predsedavajući Komiteta ima diskreciono pravo da odluči hoće li taj zahtev da stavi na dnevni red Komiteta ili ne. Ako se prođe ova stepenica, sledeća je da Komitet traži mišljenje Parlamentarne Skupštine SE (PSSE). Ovo mišljenje nije obavezujuće, već savetodavno, ali bi odluka Komiteta suprotna mišljenju PSSE predstavljala presedan.

Za konačnu odluku o prijemu novog člana neophodno je da se u Komitetu dobije podrška najmanje dve trećine ukupnog broja članica SE, što znači 32 od 47.

Do 17. novembra 2021. Komitetom ministara SE predsedava Mađarska, a imajući u vidu odlične odnose Srbije i Mađarske i dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, nije realno da Budimpešta „pogura“ ovaj predlog ukoliko bi Kosovo do tada poslalo svoj zahtev. I prilikom glasanja za prijem Kosova u Interpol 2018. godine, Mađarska je bila uzdržana iako je priznala Kosovo. Na vodećoj poziciji u Komitetu SE Mađarsku će u novembru naslediti Italija, koja će kormilo držati narednih šest meseci. Slede Irska, pa Island... 

Kako prenose izvori Kosovo onlajna, najsnažniji zagovornici prijema Kosova u ovu međunarodnu organizaciju, osim Albanije, su i  Turska, Nemačka, Francuska, Austrija i Finska. 

Aplikaciju za prijem Generalnom sekretaru isključivo bi moralo da podnese Kosovo, odnosno, njihov zahtev ne može da "sponzoriše" neka druga država članica i da pokrene inicijativu u njihovo ime.

Kako se opredeljuju poslanici u PSSE?

Da bi se došlo do mišljenja PSSE postoji nekoliko propratnih koraka, što čini da čitav ovaj proces dugo traje. Naime, potrebno je i mišljenje dva nezavisna eksperta koji razmatraju usklađenost pravnog okvira države koja aplicira za članstvo sa osnovnim principima SE. Kada ti izveštaji pristignu, Biro PSSE ih prosleđuje na razmatranje u tri komiteta: za politička pitanja i demokratiju, za pravna pitanja i ljudska prava, i za monitoring. Izveštaji ova tri komiteta se zatim objedinjuju na Komitetu za politička pitanja i demokratiju i odatle se prosleđuju na usvajanje na Plenum PSSE. Za usvajanje tog mišljenja je neohodna dvotrećinska većina prisutnih poslanika.

Od 324 člana PSSE, države članice koje nisu priznale Kosovo, njih 13, delegiraju 99 poslanika. Međutim, upućeni u procese glasanja u PSSE, kažu da je teško proceniti kako će neki poslanik da se izjasni po bilo kom pitanju. U praksi se pokazalo da se oni opredeljuju ne samo po državnoj ili nacionalnoj pripadnosti, već i po partijskoj, a neretko i po ličnom nahođenju. Zbog toga je spekulisanje kako bi prošao zahtev Kosova pravljenje računa bez krčmara.

U PSSE Nemačka, Italija, Rusija, Francuska i Turska, na primer, imaju po 18 predstavnika, Poljska i Španija po 12, Rumunija deset, Grčka, Mađarska i Srbija po sedam, Hrvatska - pet, Albanija-četiri... Broj delegata zavisi od veličine države i može ih biti od dva do 18.  

Do sada, Kosovo je primljeno u parcijalne sporazume SE, u Banku za razvoj SE 2013. godine i Venecijansku komisiju, godinu kasnije.

Fusnota opominje na Rezoluciju 1244 SB UN

Pri PSSE, Kosovo ima tročlanu delegaciju i ona je na sajtu SE predstavljena u odeljku "Druge delegacije", a uz naziv "Skupština Kosova" stoji zvezdica sa fusnotom. Predstavnici Skupštine Kosova mogu da prisustvuju zasedanjima PSSE bez prava obraćanja, kao i sastancima pojedinih komiteta PSSE, a prilikom pominjanja Kosova u dokumentima SE od 2008. godine koristi se fusnota u kojoj se poziva na Rezoluciju SB UN 1244, i u kojoj stoji napomena da se status Kosova ne prejudicira.

Članice SE su sve članice Evropske unije, ali i Rusija, Turska, Norveška, Švajcarska, Srbija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora... Generalni sekretar SE je Marija Pejčinović Burić (Hrvatska), koja je na tu funkciju izabrana 2019, na pet godina.