Prošlo je 40 godina: Sa Josipom Brozom sahranjena i država, Kosovu otvoren put u otcepljenje

Josip Broz Tito
Izvor: wikimapia.org

Doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, komunistički vođa i maršal Josip Broz Tito umro je na današnji dan pre 40 godina. Njegov život pratile su mnoge kontroverze, a još više nepoznanica donela je njegova smrt, koja je celu Jugoslaviju "šokirala" iako je te 1980. imao 88 godina.

I danas u svim novonastalim državama bivše Jugoslavije odnos prema njegovoj zaostavštini je podeljen. Jedni ga smatraju najvećim državnikom kojeg je region imao, dok drugi veruju da je najodgovorniji za raspad SFRJ, brojne zločine i zloupotrebu neograničene vlasti.

Tito je u januaru 1980. primljen u Klinički centar u Ljubljani zbog problema sa cirkulacijom, amputirana mu je noga, a od sredine februara bio je u veštačkoj komi.

Ceo svet na sahrani

Jugoslovenima je vest o Brozovoj smrti saopštena 4. maja 1980. godine u 15.05 sati. Javio je spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković.

"Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije", glasila je vest koja je odjeknula u celom svetu.

Plavim vozom iz Ljubljane, dan kasnije, stigao je kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima u Beograd.

Sahrana je organizovana tri dana kasnije, njegovo telo je bilo izloženo u zgradi tadašnje Skupštine Jugoslavije, a procenjuje  se da je na sahranu došlo oko 700.000  ljudi. Smatra se da je to bila najveća sahrana 20. veka, jer je u Beograd došlo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. 

Na najveću sahranu u prošlom veku došli su  31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. 

Tu su bili i Margaret Tačer, potpredsednik SAD Volter Mondejl, Indira Gandi, Sadam Husein, Hosni Mubarak, Leonid Brežnjev, Nikolaj Čaušesku, švedski kralj Karl Gustav.

Josip Broz sahranjen je u Kući cveća u Beogradu, a od 2013. godine pored njega počiva i supruga Jovanka.

Ugled u svetu, država u raspadu

Tito je za života uživao veliki ugled kako u zemlji tako i u svetu, ali ga mnogi smatraju odgovornim za raspad Jugoslavije zbog donošenja Ustava iz 1974. godine kojim su jugosolovenske republike dobile velika ovlašćenja, a Srbija i dve autonomne pokrajine – Vojvodinu i  Kosovo i Metohiju.

Iz današnje perspektive, mnogi smatraju da je raspad SFRJ počeo 21. februara 1974. godine usvajanjem konfederealnog ustava, iako je Jugoslavija zvanično već bila federacija. Republike su dobile skoro državna ovlašćenja, a pokrajine unutar Srbije pravo veta. Jedna od najopasnijih odredbi tog ustava, ispostaviće se kasnije, bilo je pravo republika na samoopredeljenje do otcepljenja.

Iako je tadašnji ustav predstavljen kao nova etapa u razvijanju jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja, zapravo je odigrao ulogu kofederalizacije SFRJ i dezintegracije Srbije, pretvaranjem  njenih pokrajina Kosova i Metohije i Vojvodine u svojevrsne "države u državi“.

Sled istorijskih događaja će pokazati da je upravo Ustav iz 1974. u velikoj meri omogućio razbijanje Jugoslavije, već posle desetak godina od Titove smrti.

Svedočenja iz tog vremena govore da je Josip Broz Tito bio svestan razvoja događaja na Kosovu.

Pet godina pred smrt, 1975. Tito je posetio Kosovo i u svom tadašnjem govoru ukazao na značaj i ulogu južne srpske pokrajine, ali i na moguće probleme.

"Kosovo se nalazi, kao i Jugoslavija, u političkom i geografskom neuralgičnom položaju. To sam utvrdio na osnovu čitanja stranih novina i štampe, koji sada prorokuju da će Jugoslavija imati velikih neprilika sa Kosovom i to je sada tamo najvažnije. Ja mislim da izvesnih razloga ima, ali oni zaboravljaju da smo mi takve i još teže stvari rešavali, bili dosledni u svom radu, odbranili se  od svakog pokušaja koji bi nam narušio bratstvo i jedinstvo. No, bratstvo i jedinstvo nije dosta propovedati na Kosovu nije dosta ako nema materijalnog blaga. Umesto da idete napred, vi ne samo da stagnirate, vi idete nazad", ukazao je Tito.

O značaju Kosova i neprijateljima

Prema Titovim rečima, zaostajanje Kosova koristili su razni elementi i strani faktori. On je istakao da dobar geografski položaj odgovara raznim inostranim interesima, koji bi u te svrhe iskoristili njegovo ekonomsko zaostajanje.

"Mi to moramo preduprediti da im izbijemo taj adut iz ruke, da učinimo sve što možemo da bi se Kosovo moglo brže razvijati. Vi imate veliko potencijalno bogatstvo, koje je potrebno čitavoj Jugoslaviji", istakao je Tito.

On je ukazao da Jugoslavija ima mnogo neprijatelja, i unutrašnjih i u inostranstvu.

"Svi ti neprijatelji imaju jedinstveni cilj - ne samo da Kosovo podriju, nego da na Kosovu nađu mesto za destruktivni rad da bi time podrili Jugoslaviju. Zato kažem da je pitanje Kosova pitanje čitave naše Republike Jugoslavije, ne samo Srbije", istakao je Tito.

Svojim odlukama Josip Broz je direktno omogućio albanskim funkcionerima u Savezu komunista da krenu u stvaranje projekta nezavisnosti Kosova. Ali je kasnije doživeo i da vidi kako se njegove slike u Prištini razbijene vuku po ulicama. 

Josip Broz Tito je rođen u Kumrovcu, u tadašnjoj Austrougarskoj.  Bio je vojnik austrougarske vojske, a za vreme Prvog svetskog rata zarobili su ga Rusi, pa je završio u radnim logorima u Rusiji.

Posle Oktobarske revolucije 1920. godine vratio se u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i učlanio u Komunističku partiju. U Drugom svetskom ratu postao je lider partizanskog pokreta otpora.

Ostalo je istorija, ona zvanična. O onim manje poznatim detaljima Brozove biografije pitanje je da li ćemo ikada saznati pravu istinu.