Prvi put bez Tačija na izbore

Hašim Tači
Izvor: Koha ditore

Ova 2021. tek što je počela, a već ima "istorijsku“ težinu. Pao je Tramp, Merkel se sprema za penziju, a Kosovo će za mesec dana prvi put bez Tačija na izbore. 

Kriza je postala globalna kategorija. Bez obzira da li ste već pelcovani na koronu ili ne, nema bezbednog kutka na planeti. U Vašingtonu scene kao u Bejrutu i Karakasu. Policija u Parizu i Berlinu, uz obilatu upotrebu palica, drži "časove demokratije“ svojim građanima prilično redovno. Da ne nabrajamo dalje. Dovoljno je da se uključi televizor ili otvori neki od internet portala.

U velikoj buci i zbrci na svetskom nivou, Kosovo sve više uviđa kako izgleda vožnja u zadnjem vagonu zahuktalog međunarodnog voza, među nepotrebnim prtljagom i ostalim kabastim teretom. Tamo mnogo škripi, tumbanja su jeziva, a svaka krivina nosi opasnost od ispadanja iz šina. Koliko je neprijatno kad se izleti napolje nedavno su na svojoj koži osetili oni sa najskupljim mestima u kosovskom kupeu. 

Grupa "putnika", bivših komandanata OVK, na čelu sa Hašimom Tačijem, trenutno je na "presedanju“ u Hagu. Još se ne zna da li su im karte u jednom pravcu, ali ostali saputnici nastavili su dalje bez zaustavljanja. Ono što je doskoro bilo nezamislivo, sad već izgleda potpuno normalno. Kosovo ide na izbore u februaru bez čoveka koji je pune dve decenije držao u šaci prištinsku političku scenu. Postavljao ministre, birao predsednike, rušio premijere. I tako ukrug.

Hašima Tačija, posle nešto više od dva meseca odsustva iz kosovskog života, polako već prekriva istorijska prašina, to je sve vidljivije. Uz konstataciju da se mnogi od "njegovih" nisu mnogo nasekirali zbog te činjenice, a da je značajan i broj onih u Prištini koji se vesele zbog Tačijevog odlaska u zatvor, jasno je da su nastupajući izbori za parlament, a onda i odluka o novom predsedniku Kosova, mogući uvod u neko sasvim novo poglavlje. 

A da li će stvarno, i koliko, biti novo sve ono što će se na Kosovu dešavati ove godine? Da li je samo Tačijev izostanak sa političke scene dovoljno bitna razlika? Može li odluka Ustavnog suda da izbaci Kurtija iz igre, zbog nedavne kazne za bacanje suzavca u Skupštini? Hoće li Samoopredeljenje uspeti da iskoristi šansu i preuzme kormilo ili će Enver Hodžaj sa DPK da im pokvari račun? Da li je Ramušu Haradinaju ostalo dovoljno magije u rukama da umesto iza haških rešetaka sedne u toliko željenu predsedničku fotelju? Kakva će u svemu biti uloga Vjose Osmani, s jedne strane, i stare garde iz DSK, s druge?

Mnogo je pitanja u susret 14. februaru, kada će građani Kosova izaći na birališta.

Ali, kakvi god odgovori da stignu posle tog datuma, teško je očekivati da će Kosovo skorih dana da se pomeri iz onog zadnjeg vagona, u kome se nalazi. Za taj napredak potrebne su neke druge odluke. Za početak da se smanji mržnja, agresivnost, laganje, da se činjenice i događaji sagledaju bar za nijansu objektivnije. Da se data reč poštuje, a potpisani dogovori sprovode. Da se prestane s pljačkom i otimanjem, i iskreno želi normalan suživot svih. Pa da iza toga vidimo šta možemo dalje.

U suprotnom biće, nažalost, u pravu oni koji već kažu "sve je isto, samo njega nema“.