Reciprocitet umesto takse, realnost ili politički trik

Aljbin Kurti i Vjosa Osmani
Izvor: © Kosovo Online

U periodu neizvesnosti oko formiranja nove vlade Kosova i čekanja na definitivne izborne rezultate, kao jedna od najinteresantnijih tema u političkim krugovima u Prištini, nastala iz potrebe za odgovorom na sve glasnije zahteve za ukidanje takse od 100 odsto na srpske proizvode, pojavila se priča o - reciprocitetu.

Najglasniji zagovornici reciprociteta u budućim odnosima Kosova i Srbije su Aljbin Kurti i Vjosa Osmani, ali uprkos njihovom odlučnom insistiranju na tome, u javnosti se malo toga precizno može saznati šta podrazumevaju pod pojmom reciprociteta, na koji način bi bio sproveden, kao i koliko je to realno i izvodljivo.

Jeta Krasnići iz Kosovskog demokratskog instituta ističe da još uvek nije jasno kako bi izgledale mere reciprociteta, koje najavljuje lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti. Ona podseća da je ovu ideju podržao i lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa, koji je izjavio da bi takse na uvoz robe iz Srbije trebalo da budu zamenjene recipročnim merama.

Krasnići: Ekonomija, prava građana, dokumenti…

“Rečeno je da bi Srbija trebalo da preduzme konkretne mere u uklanjanju nekih barijera koje se nameću Kosovu. Zahteva se da se zaustavi međunarodna kampanja protiv Kosova i da se na terenu sprovedu već postignuti sporazumi u okviru dijaloga, konkretno sporazum o energetici”, kaže Krasnići za Kosovo Onlajn.

Jeta Krasnići smatra da bi mere reciprociteta mogle da obuhvate oblast ekonomije, prava građana, odnosno jednako tretiranje  srpske zajednice na Kosovu i albanske zajednice u Srbiji, priznavanje dokumenata i automobilskih tablica.

Ona ukazuje i da je Evropska unija tražila od obe strane da se suzdrže provokativnih mera, koje bi mogle da utiču na nastavak dijaloga i dodaje da su stavovi kosovskih zvaničnika i predstavnika političkih partija oko dijaloga jasni - proces dijaloga ne bi trebalo da uslovljava nijedna strana.

Krasnići podseća da Kosovo nije ukinulo takse na robu iz Srbije iako je to tražila Medunarodna zajednica. S druge strane, ni Srbija nije zaustavila svoju međunarodnu kampanju za povlačenje priznanja Kosova, što je takođe bio zahtev Međunarodne zajednice, podvlači Krasnići i dodaje da je to bio i razlog zbog koga je vlada Kosova uvela taksu na robu iz Srbije.

“Kosovo i Srbija treba da pokažu političku volju za nastavak dijaloga u Briselu, a razgovore bi trebalo voditi u duhu uzajamnog poverenja i poštovanja. Trenutno to nedostaje”, zaključuje Krasnići.

Ona navodi i da Srbije može opet uslovljavati dijalog, ukoliko vlada Kosova uvede recipročne mere umesto taksi od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije.

“To bi moglo dovesti do bitke oko uslovljavanja sa obe strane, što neće odblokirati dijalog”, ocenjuje Jeta Krasnići i dodaje da bi  drugi scenario mogao da bude da Kosovo povuče neke od mere prema Srbiji, ukoliko zvanični Beograd ispuni neke od zahteva Prištine. “Za to bi trebalo da obe strane pokažu političku volju”, zaključuje predstavnica Kosovskog demokratskog instituta.

Vuk Stanković: Lukav oblik propagande

Politički analitičar iz Beograda Dejan Vuk Stanković, na drugoj strani, smatra da u slučaju Srbije i Kosova reciprocitet ne može da se uspostavi, jer to nisu dva ravnopravna partnera u međunarodnim odnosima. Srbija je međunarodno priznata zemlja, član u svim međunarodnim  istitucijama, kaže Stanković, dok je Kosovo teritorija čiji status još nije politički rešen.

“Upotreba pojma reciprocitet u ovom slučaju koristi se samo u političko propagandne svrhe i vezuju ruke dijalogu. Pominjanje reciprociteta je neka vrsta političko-medijske igre, kojom Priština pokušava da zbuni jedan deo javnosti u svetu, a da istovremeno, ja bih rekao, na nagovor nekih centara moći na Zapadu nastavi dalje da vrši pritisak na Beograd”, smatra Vuk Stanković

Prema njegovom mišljenju ovde se zapravo radi o jednom političkom i medijskom triku, koji bi trebalo da izjednači Kosovo i Srbiju.

“Priča o reciprocitetu je lukav oblik propagande kojim se pridobijaju određeni delovi američke i drugih administracija, a baca se malo prašine u oči i nekim donosiocima odluka na nivou EU, kojima to isto tako odgovara, s obzirom da su oni priznali nezavisnost Kosova”, navodi ovaj analitičar.