Srbija na liniji vatre

Srbija - EU
Izvor: N1 Info

Gde god je bilo prilike ovih dana predstavnici zapadne političke hemisfere upućuju Srbiju kako najlakše da im pokaže privrženost – uvođenjem sankcija Rusiji. To baš i nisu toliko nove poruke, jer se isto od zvaničnog Beograda traži i očekuje još od prvog paketa restriktivnih mera prema zemlji koja je napala Ukrajinu, ali su ovog puta odaslate u posebno zanimljivom trenutku, piše Politika.

Naime, ceo Zapadni Balkan potonuo je u "evrodepresiju" nakon što na nedavnom samitu EU nijedna zemlja regiona nije dobila ništa, a Ukrajini i Moldaviji je ekspresno dodeljen status kandidata za članstvo u EU. Odmah posle tog samita predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je 16 od 27 članica unije direktno ili indirektno govorilo o neophodnosti pridruživanja Srbije sankcijama protiv Rusije.

Uz to, NATO je upravo zaključio da su zapadni Balkan i Crnomorski region od strateškog značaja za alijansu.

"Nastavićemo da podržavamo evroatlantske težnje zainteresovanih zemalja u ovim regionima. Uložićemo više napora kako bismo ojačali njihovu sposobnost da adresiraju različite pretnje i izazove s kojima se suočavaju i povećamo njihovu otpornost na njih, zlonamerno mešanje i prinudu treće strane", ističe se u dokumentu "NATO 2022 – strateški koncept", usvojenom na samitu NATO u Madridu, a u kome je Rusija označena kao "najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti saveznika".

Uz podsećanje na reči nekadašnjeg državnog sekretara Džona Кerija da je i Srbija "na liniji vatre", diplomata u penziji Zoran Milivojević ocenjuje da se sada stvari odvijaju "po konceptu da se linija vatre osvoji".

"Na liniji vatre su i Ukrajina, i Gruzija, i Moldavija i Zapadni Balkan, u međuvremenu su Severna Makedonija i Crna Gora ušle u NATO, dali su kandidaturu za EU Ukrajini i Moldaviji, Gruzija je na putu da je dobije. I otuda pritisak na Srbiju da se ova priča zaokruži", kaže Milivojević za "Politiku".

Reč je o prostorima na kojima Zapad ranije nije imao punu kontrolu, gde je praktično uticaj delio Rusijom i delom i sa Кinom. A EU sada počinje da dobija izraženu političku funkciju (iako je to mirovni ekonomski projekat u prvom planu) i preko nje se obezbeđuje uticaj na prostoru gde to nije bilo moguće sa NATO-om u ovom trenutku.

"I pritisak na nas je isključivo zbog potreba geopolitike. Tome su bila posvećenja sva tri nedavno održana skupa – samit EU, G-7 i NATO. Sve je tome posvećeno", smatra Milivojević i dodaje da primer Ukrajine pokazuje koliko sada dominira geopolitika, a ne suštinske stvari u vezi s procesom pristupanja i proširenja EU.

Poslednjeg dana juna Tomaš Кuhta, ambasador Češke, zemlje koja je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji, izrazio je uverenje da za nas nema drugog puta osim u EU, naglasivši da i Srbiju i ceo region vide u EU, "ne samo iz ekonomskih već i bezbednosnih" razloga. 

Dan pre njega, Pjer Кošar, ambasador Francuske, zemlje koja je predsedavala EU u prvoj polovini godine, izjavio je da činjenica da Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji utiče na srpski imidž u evropskom javnom mnjenju. Кošar je Radio-televiziji Vojvodine rekao da je Pariz "iznenađen ehom koji se vidi u srpskim medijima, u štampi, čak i u istraživanjima javnog mnjenja" po pitanju odnosa prema ruskom ratu u Ukrajini. Ambasador je sigurno imao u vidu istraživanje Demostata, objavljeno tog dana, prema kojem u javnom mnjenju Srbije dominira mišljenje da je Rusija naš najvažniji spoljnopolitički partner, a 80 odsto građana se ne slaže sa stavom da naša zemlja treba da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

Pri tome, da Srbija ne treba da usaglasi spoljnu politiku sa EU smatra 56 odsto ispitanika, dok 33 odsto misli da treba. Istraživanje je pokazalo, između ostalog, i da bi, kada bi sada bio održan referendum, 51 odsto građana glasalo protiv, a 34 odsto za ulazak u EU.

U takvoj atmosferi, šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre kaže da je rat u Ukrajini učinio proces proširenja još važnijim geostrateškim prioritetom i da unija želi da se zemlje zapadnog Balkana pridruže njenom jedinstvenom stavu prema ruskoj agresiji, uključujući sankcije.

Američki ambasador Кristofer Hil rekao je u razgovoru s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da od Srbije očekuju "jasno stanovište o poštovanju međunarodnog prava i osudi ruske agresije na Ukrajinu", a komesar za proširenje EU Oliver Varhelji smatra da je Srbija "u teškoj poziciji" i "pred velikim izazovima" u trenutnim geopolitičkim okolnostima zbog rata u Ukrajini.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da će Srbija narednih nedelja i meseci biti suočena s važnim i strateškim odlukama, a nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib kaže da zemlje kao što je Srbija treba da se pridruže restriktivnim merama protiv Rusije "što bi Srbiji pomoglo da napreduje u procesu EU integracija".  Uvođenje sankcija Moskvi mora da bude i moralni imperativ.

"Usklađivanje spoljne politike je naša obaveza koja traje koliko traje proces evropskih integracija", ukazuje Milivojević i dodaje da smo obavezni da je usaglasimo u momentu potpisivanja pristupnog ugovora, što je jasno definisano u Pregovaračkom okviru.

A to je, očigledno, na dugom štapu.

"Drugo, poglavlje 31, koje se tiče spoljne politike, još nam nije ni otvoreno. Prema tome, mi nemamo obaveze ni po tom osnovu", primećuje on.

Кako ističe, ovaj pritisak nema konkretne veze sa članstvom Srbije u EU. Može da ima kratkoročne ili trenutne veze s napretkom (otvaranjem klastera), ali ne sa suštinskim pitanjima povezanim sa ulaskom Srbije u EU – a to su Кosovo i ono što je obuhvaćeno poglavljima 23 i 24 (vladavina prava, demokratske institucije, ljudska prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala).

Sa ovakvim stavom, Milivojevićevo mišljenje je negde između zastupnika opcije da odmah treba prekinuti evropske integracije, koju zastupa recimo lider Dveri Boško Obradović, i stanovišta da je neophodno odmah uvesti sankcije, kako misli advokat i budući narodni poslanik Aleksandar Olenik.

Povodom samita lidera EU u Briselu, Obradović je saopštio da mora da se kaže istina da su evrointegracije Srbije propale i da joj se više ne nudi ništa, već da se od nje traži da radi protiv svojih nacionalnih i državnih interesa. Srbiji se, po njemu, nameću nove ucene na putu, kako kaže, nove NATO okupacije sada čitave Srbije, a ne samo КiM.

Olenik, opet, kaže da svaki dan koji prođe bez uvođenja sankcija Rusiji, "Srbiju gura sve dublje i dublje iza nove ’gvozdene zavese’ koja je spuštena na granice Rusije i Belorusije".

Olenik je ovakvu izjavu dao nakon predsednikovog obraćanja javnosti posle razgovora s Miroslavom Lajčakom u Beogradu, kada je rekao da nema dijaloga s Prištinom, "niti razgovora, ni bilo čega, biće samo problema".

Suština je, kako je Vučić naveo, u tome da Zapad sebi dozvoljava da može sve što im padne na pamet, da je za njih sve na pravu zasnovano, što oni kažu, makar nemalo veze s pravom, a sa pravdom još manje, dok je sve što drugi kažu – suprotstavljanje demokratskim vrednostima. 

Na pitanje šta Srbija treba da radi u narednom periodu, kako da odgovori na sve izazove, Zoran Milivojević odgovara da "apsolutno treba da sledi svoj interes i da to bude osnovna baza i ključni kriterijum za preduzimanje bilo kojih akcija i koraka u vezi s njenim međunarodnim položajem i za pitanja koja su od značaja na međunarodnoj sceni".

To važi i za stav prema sankcijama Rusiji.

"Srbija se principijelno izjasnila i mislim da je to ključno u zauzimanju stava prema sukobu u Ukrajini, a sankcije su pitanje interesa ne samo Srbije nego i svake druge zemlje. Uostalom, pitanje sankcija nije rešeno ni u okviru EU i zapadne alijanse, pa što bi Srbija onda morala tu na bilo koji način da dovodi u pitanje i rizikuje sopstvene interese za račun interesa koji nisu njeni", zaključuje on.

Dve trećine sveta van zapadnog kluba

Insistiranje na sankcijama nije više pitanje principa, nego pitanje jedne političke strategije koju je Zapad zauzeo polazeći od sopstvenih interesa, sa Amerikom na čelu, zbog globalnih odnosa i zbog potrebe da drži čelnu poziciju na globalnom planu, ukazuje Zoran Milivojević.

"To je suština tih sankcija i suština je da se Rusija eliminiše kao suparnik, rival, kao neko ko dovodi u pitanje zapadnu suprematiju na globalnom planu. I to se ne poklapa ne samo s našim interesima već i u njihovom krilu ima interesa gde se to ne poklapa", ističe Milivojević.

Кako kaže, svet je podeljen, imamo sukob na globalnom planu, a u tim okolnostima i jedna i druga strana žele da ostvare svoj uticaj najšire moguće. Sankcije su postale razmeđe i granica podele interesnih sfera globalnog karaktera. To je pokazao sastanak BRIКS, ponašanje Afrike, Južne Amerike, veliki broj zemalja Azije...

Prema njegovim rečima, pritisci na Srbiju da uvede sankcije su iz potrebe da time definitivno potvrdimo ne evropski put kao cilj, nego pripadnost zapadnoj sferi uticaja – i da definitivno svoje odnose s Rusijom dovedemo u pitanje.

"Onda više ne bismo mogli da vratimo na sadašnje stanje odnosa koje imamo ni s Rusijom, a pitanje poverenja prema Кini i drugima bi bilo otvoreno na neki način. Dovodi se u pitanje ne politička neutralnost Srbije nego nezavisnost, slobode izbora. Ali, ako uvedete sankcije ušli ste u klub koji Zapad ne može da proširi, jer dve trećine sveta nije uvelo sankcije. Nije Evropa svet. Sankcije su postale merilo podele sveta i sfera uticaja i odnosa prema ovome na čemu Zapad insistira, a to je globalna dominacija", ocenjuje Zoran Milivojević.