Srbija napredovala u pregovorima sa EU, bez napretka u dijalogu sa Prištinom

Kurti Vucic
Izvor: Reporteri

Srbija je u 2021. godne počela da primenjuje novu metodologiju u procesu pristupanja EU i na kraju godine otvorila četiri nova pregovaračka poglavlja, EU je pozdravila ukupni napredak Srbije i ukazala na važnost daljih reformskih napora, ali je ocenila da nije došlo do napretka u dijalogu Beograda i Prištine ni do približavanja stavova.

Srbija je novu tzv "revidiranu metodologiju” pristupanja u procesu proširenja EU prihvatila početkom 2021. godine, u trenutku kada je već imala otvorenih 18 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.

Revidirana metodologija pristupnja fokusirana je na većoj kredibilnosti i predviljvosti procesa, jačem političkom upravljanju i povećanom dinamizmu otvaranja poglavlja koji su tematski podeljeni u šest klastera - vladavine prava, tržišta, ekonomije, zelene agedne i povezivanja, poljoprivrede i resursa i spoljnih odnosa.

Pred sam kraj ove godine, Srbija je dobila ”zeleno svetlo” članica EU i 14. decembra na Međuvladinoj konferenciji sa EU otvorila klaster 4 koji se tiče zelene agende i povezivanja, i godinu zavrsila sa otvorena 22 pregovaračka poglavlja.

Premijerka Ana Brnabić je najavila da se u 2022. godini očekuje otvarnje klastera 3 koji sadrži osam poglavlja iz oblasti konkurentnosti i inkluzivnog rasta, kao i da se radi na pripremi za otvarnje klastera 5 koji se bavi resursima, poljoprivredom i kohezijom.

Deseta godina dijaloga

Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa u 2021. godinu ušao je u desetu godinu procesa, a obeležili su ga promena prištinskog pregovaračkog tima, na čijem čelu se, umesto Hašima Tačija, našao novi premijer Aljibin Kurti kao i promena pristupa i izaslanika SAD kada su dijalog i Zapadni Balkan u pitanju.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, u intervjuu za Tanjug, pocetkom marta je najavio nastavak razgovora lidera dve strane do koga je i došlo 15. juna kada su se u Briselu prvi put za pregovaračkim stolom našli predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.

Ovaj sastanak na najvišem političkom nivou završio se bez rezultata.

Predsednika Srbije je ocenio da prištinska strana inistiranjem isključivo na temi srpskog priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti namerno provocirala prekid dijaloga.

”Kurti je došao da se ne bi dogovarao ni o čemu i da kaže: Došao sam da te pitam da priznaš nezavisno Kosovo. Moj odgovor je bio - nikad”, izjavio je Vučić nakon prvog sastanak sa Kurtije u Briselu.

Ni drugi sastanak Vučića i Kurtija, održan 19. jula u Briselu, nije doneo nikakvog pomaka.

Iako je EU, kao glavni posrednik u dijalogu, očekivao ”korake unapred”, do približavanja stava dve strane nije došlo, a Priština nije prihvatila čak ni unapred usaglašene predloge EU koji su se odnosili na intenziviranje identifikacije ostataka nestalih lica, suzdržavanje od jednostranih akcija koje mogu da destabilizuju situaciju na terenu i intenizviranje sastanaka glavnih pregovarača.

Nalepnice

Jedini pozitivni rezultat postignut za pregovaračkim stolom u Briselu bio je dogovor Beograda i Prištine o nalepnicama za registarske tabilice čime je vraćena sloboda kretanja, a sa administrativnih prelaza između Srbije i Severa Kosova su povučene kosovske policijske snage i srpske barikade.

”Zahavljujem se Besniku Bislimiju i Petru Petkoviću na spremnosti da pregovaraju i dogvore se za dobrobit naroda”, poručio je tada Miroslav Lajačak.

Tada je formirana i Radna grupa od prestavnika EU, Beograda i Prištine, koja je nastavila rad na trajnom rešenju za registrske tablice.

Iako je šef diplomatije EU, Žosep Borelj, u više navrata pozivao Aleksandra Vucića i Aljbina Kurtija da se do kraja 2021. godine još jednom sastanu u Briselu, a specijalni predstavnik Miroslav Lajčak putovao i u Beogradi i u Prištinu, do tog sastanka nije došlo zbog odbijanja Prištine da razgovara o primeni dogovora o Zajednici srpskih opština na čemu Beograd, ali i Brisel, insistiraju.

”Jasno smo posle dva sastanka rekli da će preduslov za novi sastanak biti spremnost dve strane da se saglase oko konkretnog rezultata. Bilo bi potpuno beskorisno sazivati sastanak ako nema tih uslova i da se sastanemo ni zbog čega. U ovom trenutku nema te spremnosti", zaključio je Borelj.

Samit lidera Zapadnog Balkana

U oktobru 2021. godine, na Brdu kod Kranja Slovenija je kao predsedvajuća Savetom EU organizovala samit idera EU Zapadni Balkan gde je Srbiju predstavljao predsednik, Aleksandar Vučić.

”Brdo deklaracija”, usvojena na samitu, potvrdila je ”jednoglasnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana” kao i podršku ”procesu proširenja”, zasnovanog na ”kredibilnim reformama partnera” uz naglasak na važnosti ”jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica” od strane same EU.

Sledeći samit lidera EU i Zapadnog Balkana planiran je za jesen 2022. godine.