Smanjenje broja vojnika Kfora: Signal bezbednosti ili nova pitanja za srpsku zajednicu?

Sjedinjene Američke Države najavile su smanjenje broja svojih vojnika u misiji Kfora, a sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da to predstavlja značajan korak napred kada je reč o tome kako Vašington posmatra region i da je došlo do poboljšanja bezbednosne situacije. Ipak, mišljenja o uticaju ove odluke na srpsku zajednicu na Kosovu su podeljena, pa dok neki tvrde da za nju više nema opasnosti, drugi upozoravaju da prebacivanje dela odgovornosti Kfora na Kosovske bezbednosne snage može povećati pritisak na Srbe.

Piše: Jelena Novakov

Portparol Vrhovnog komandanta Natoa za Evropu Martin O'Donel izjavio je da Nato ne planira povlačenje sa Kosova, te da postepeno smanjenje prisustva Kfora na Kosovu nije pitanje broja vojnika, već optimizacije misije i očuvanja bezbednosti u regionu.

Prema rečima zvaničnika Evropske komande SAD, odluka o smanjenju broja vojnika zasniva se na godišnjoj proceni koju je sprovela Vrhovna komanda savezničkih snaga u Evropi (SHAPE), koja je preporučila prilagođavanje broja vojnika na terenu.

Evropska komanda je takođe najavila da će prilagoditi američki doprinos Kforu u fazama i na osnovu procene rizika, a bivši američki ambasador pri Natou Daglas Lut rekao je da Kfor ostaje snažno multinacionalno prisustvo u kojem je ravnoteža između američkog i evropskog doprinosa od ključnog značaja za uspešno funkcionisanje misije.

Generalni sekretar Natoa Mark Rute procenio je da će se broj vojnika biti isti kao pre 2023. godine, odnosno da će se smanjiti sa 4.700 na između 3.000 i 3.500, dok je njegova zamenica Radmila Šekerinska poručila da posvećenost Natoa bezbednosti na Kosovu ostaje nepokolobljiva, a da se dugoročno bezbednosno pitanje može rešiti samo dijalogom Beograda i Prištine.

Istovremeno, švajcarski Senat odobrio je povećanje broja pripadnika svog kontingenta, a posvećenost misiji Kfora potvrdile su i druge zemlje, uključujući Irsku, Veliku Britaniju i Nemačku.

SAD i region

Saradnik Pupin inicijative Petar Ivić rekao je za Kosovo onlajn da je smanjenje broja pripadnika Kfora odraz kontinentalnog trenda iz perspektive SAD, ali da je takva odluka mač sa dve oštrice, zbog mogućeg prebacivanja dela odgovornosti sa Kfora na Kosovske bezbednosne snage.

Ivić je pojasnio da je adiministracija u Vašingtonu odlučila da smanji prisustvo svojih trupa u Evropi jer Rusiju više ne smatra pretnjom.

„Nakon ne tako uspešne vojne kampanje Rusije u Ukrajini, Amerikanci gledaju Rusiju kao drugorazrednu silu u konvencionalnom ratovanju. Uprkos tome, Rusija i dalje ima velike nuklearne kapacitete. Ali, Amerikanci smanjuju broj svojih stacioniranih vojnika i vojne tehnologije i mašinerije generalno na evropskom kontitentu“, rekao je Ivić, dodajući da je Kfor deo tog šireg trenda.

Dodao je da se američka administracija generalno fokusira na Indopacifik, dok od Evrope očekuje da preuzme veću odgovornost za odbranu i bezbednost.

Ukazuje i da Vašington sada posmatra Srbiju i region u pozitivnijem svetlu i kao stabilizujućeg aktera, zbog čega se najavljuje smanjenje broja vojnika Kfora. 

„To jeste, u jednu ruku, dobra strana, zato što se time menja narativ iz devedesetih godina, kojim se region vidi kao nestabilan, a Srbija kao glavni agresor i produkt nestabilnosti“, podvukao je Ivić.

Ipak, napominje da povlačenje dela trupa može da bude mač sa dve oštice jer to znači da se deo odgovornosti za bezbednosnu situaciju na Kosovu prebacuje na Kosovske bezbednosne snage. 

„To je jedna od mogućih neželjenih posledica. Znamo da KBS nisu naklonjene srpskoj zajednici i da prave dosta problema. Međutim, to je pitanje koje će morati da se reši dijalogom i smatram da će biti goruće kako se broj osoblja Kfora bude smanjivao“, zaključio je Ivić.

Stabilnija situacija 

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu izjavio je za Kosovo onlajn da je smanjenje broja pripadnika Kfora na Kosovu dobra vest, jer pokazuje da je situacija na Kosovu bezbednija, dodajući da za srpsku zajednicu opasnost više ne postoji.

„To je dobra vest, znači da je situacija bolja i sigurnija. Nato je verovatno procenio da nema opasnosti. To je dobra vest“, rekao je Spahiu.

Loša je vest, kaže, za sve one koji shvataju prisustvo misije Kfora kao „stalne turiste na Kosovu“.

Prema njegovoj oceni, situacija na Kosovu se poboljšala, a dalji razvoj zavisi od unutrašnjih pitanja, posebno u kontekstu sukoba između političkih klasa.

„Ipak, (sukob) ne postoji u toj razmeri da bude građanskog rata na Kosovu. Jedina opasnost koju Kosovo ima sa strane je napad od strane srpske vojske, a oni (Nato) su verovatno procenili da toga neće biti i zbog toga smanjuju broj vojnika“, rekao je Spahiu.

Govoreći o srpskoj zajednici, ocenio je da opasnost više ne postoji.

„Ne postoji više opasnost za srpsku zajednicu na Kosovu, osim ako ne iskrsne rat između Srbije i Kosova, a u ratu može biti opasnostii za sve“, dodao je Spahiu i napomenuo da su integracija i pravni problemi oni na kojima mora da se radi.