Šta je poručio ambasador Kristofer Hil: Da li SAD menjaju pristup bombardovanju Srbije?

Kada je pre otprilike godinu dana sleteo na beogradski aerodrom, prve reči američkog ambasadora Kristofera Hila bile su da mora mnogo toga da uči i pažljivo sluša kako bi mogao da razume šta se danas dešava u Srbiji. Na godišnjicu početka NATO agresije pre nekoliko dana, Hil je bombardovanje SR Jugoslavije povezao sa neuspehom diplomatije i izjavio iskreno saučešće porodicama žrtava. I dok u Prištini ovo tumače kao Hilovu "izdaju", sagovornici Kosovo onlajna smatraju da je prerano da se u Beogradu ambasadorove reči čitaju kao najava promene pristupa SAD bombardovanju i politici prema Srbiji.

Šta je zapravo poručio ambasador Hil? 

Američki ambasador je u petak, 24. marta, na godišnjicu bombardovanja rekao da je "svoj život posvetio diplomatiji - pronalaženju diplomatskih rešenja za naizgled nerešive probleme" i da je "tokom svoje karijere naučio da diplomatija ponekad neuspe, a kada se to dogodi, rezultati mogu biti tragični".

"Izražavam svoje lično saučešće porodicama onih koji su izgubili živote tokom ratova 90-tih, uključujući i kao rezultat vazdušne kampanje NATO-a. Znam da srpski narod nikada neće zaboraviti to strašno vreme, niti treba. Narod Srbije ne može da potisne svoju bol, ali verujem da ima dovoljno snage da potisne svoje ogorčenje. Posvećenost SAD našem partnerstvu sa Srbijom je nepokolebljiva, kao i naša posvećenost demokratiji. Zajedno možemo da gradimo bolju budućnost, kakvu srpski narod zaslužuje i želi budućim generacijama", naveo je Hil.

Ove poruke dočekane su sa iznenađenjem i u Beogradu, i u Prištini, naravno iz dva različita ugla. 

Pozitivno iznenađenje u Beogradu usledilo jer se ovakve izjave nisu očekivale od nekoga ko je u Srbiju došao kao predstavnik "buldožer diplomatije" SAD, ko je kao specijalni izaslanik Vašingtona imao jednu od ključnih uloga u pregovorima oko Kosova 1998. godine i u mesecima neposredno pre bombardovanja 1999. godine.

S druge strane, u Prištini negoduju burno. Savetnica kosovske predsednice Vjose Osmani, Donjeta Miftari, optužila je Hila čak da "pokušava da prekroji istoriju kako bi Srbiju vratio na pravi put". Miftari je rekla da intervencija NATO nije bila rezultat "neuspeha diplomatije", već je poručila da je bombardovanje bila "reakcija na delovanje tadašnjih srpskih vlasti na Kosovu". 

Nekadašnji ambasador SRJ i Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić kaže za Kosovo onlajn da ne može da nagađa šta Hil lično oseća prema bombarovanju, da li je ova njegova izjava možda izraz nekakvog kajanja zbog svega što se dogodilo, ali smatra da istup američkog diplomate ne nagoveštava radikalni zaokret i promenu politike SAD, ne samo prema jednom od najbolnijih pitanja u odnosima dve zemlje - bombardovanju, nego uopšte prema Srbiji.

"Na Hilovu izjavu pre gledam kao na jedan ljudski gest, žao mu je što je do toga došlo, uz poruku da treba da gledamo u budućnost. To, manje-više, poslednjih godina govore američke i zapadne diplomate. Ako se negde i lično nešto kaju, to sigurno neće biti demonstrirano u obliku zvanične izjave. Povod oglašavanja Hila bila je godišnjica bombardovanja i mislim da je on pokušao da, koliko može, pacifikuje ozlojeđenost na Ameriku izražavanjem jednog uopštenog žaljenja zato što je do toga došlo", kaže Vujačić. 

Hilove izjave Vujačić vidi kao poruku da treba da gledamo u budućnost.

"Hil nije neinformisan čovek, zna on vrlo dobro kako se narod u Srbiji oseća. Mislim da je više hteo da okrene stvar ka budućnosti, kao što je i sada jednim ljudskim pristupom, izjavom žaljenja, želeo da izrazi neku svoju empatiju prema onome kroz šta je srpski narod prošao", navodi Vujačić. 

Naš sagovornik podseća i da Hil nije jedini diplomata SAD koji je izjavio saučešće porodicama žrtava NATO bombardovanja, pa ni posle toga, kaže Vujačić, nije došlo ni do kakve radikalnije promene u američkoj politici prema Srbiji.
 
Tako je, recimo, američki ambasador Kajl Skot 2018. godine izrazio saučešće porodicama poginulih u ratovima 90-tih, uključujući i one koji su stradali u vazdušnim napadima NATO snaga 1999. godine. To je, doduše, učinio ne na godišnjicu bombardovanja, već povodom obeležavanja 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. On je tada poručio i da "SAD na taj period gledaju kao na trenutno skretanje sa dugogodišnjeg puta savezništva i prijateljstva među našim državama". 

Povodom reakcija iz Prištine, gde je izjava ambasadora Hila na godišnjicu bombardovanja negativno dočekana, Ivan Vujačić kaže da nije iznenađen.

"To je i dalje jedna bolna tema i za Srbe i za Albance i uvek će biti i pozitivnih i negativnih reakcija sa obe strane, ma šta diplomate izjavljivale", kaže Vujačić.

Nekadašnji jugoslovenski šef diplomatije Živadin Jovanović, koji je na ovoj poziciji bio i u vreme Hilove aktivne uloge u pregovorima oko Kosova, kaže za Kosovo onlajn da su i tada, kao i sada, glavnu reč oko Kosova držale SAD, a da EU daje samo oblik i formu dijalogu. 

"To što je Hil rekao na godišnjicu bombardovanja svakako ima značaj, ali je nedovoljno određeno da bi moglo da se tumači kao promena u američkoj politici. Ovo može da bude promena u nekoj taktici Vašingtona prema Beogradu, ali bi za Srbiju bilo izuzetno rizično da izvlači bilo kakve trajnije zaključke iz toga. Hilova izjava je, recimo, daleko od izvinjenja za bombardovanje. Tako nešto bi, po meni, bilo iznenađenje. Ovako se može reći da je Hil upotrebio jednu diplomatsku formulaciji koja nastoji da odrazi neku istinu, činjenice, međutim, to je daleko od neke osnove da se zaključi da ima nekih promena ili zaokreta u američkoj politici. Za takav zaključak treba još vremena i strpljenja i to može da se ocenjuje tek na osnovu daljih poteza SAD prema pitanju Kosova i Republike Srpske i drugim životnim pitanjima Srbije i srpskog naroda na Balkanu", kaže Jovanović.

On kaže da je imao prilike da tokom pregovora o KiM 90-tih lično upozna Hila, jer su zajedno prisustvovali mnogim sastancima koji su se tada održavali.

"Hil je vrhunski diplomatski profesionalac, koji savesno izvršava i sprovodi strategiju SAD kada je reč o odnosu prema Srbiji, ali i Balkanu. Bio je ambasador u Albaniji, Severnoj Makedoniji. Bio je blizak saradnik Ričarda Holbruka, ličnog izaslanik tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona. Kasnije je Hil dobio ulogu da bude de fakto rukovodilac pregovaračke trojke u Rambujeu, u kojoj su bili i ruski ambasador Boris Majorski i Volfgan Petrič u ime EU. Hilovo držanje tada je bilo određeno strategijom SAD i NATO, a to je uspostavljanje njihove dominacije na Balkanu i eskpanzija ka Rusiji. Hil je više puta govorio javno da je cilj SAD bio raspoređivanje NATO trupa na Balkanu i da je to bio jedan od ciljeva agresija 1999. godine", navodi Jovanović.

On posebno ukazuje i na deo Hilove izjave u kojoj američki ambasador pominje neuspeh diplomatije.

"Hil je u pravu kad kaže da je to bio neuspeh diplomatije. Ali, on je tu neodređen i ne kaže čije diplomatije. Ne kaže otvoreno da je to neuspeh zapadne i američke diplomatije. Treba, ponoviću, pustiti da vreme pokaže ima li pozitivnih pomaka u američkoj politici prema Srbiji. Ovo je dobro što je Hil rekao, ali slično su rekli i mnogi pre njega", kaže Jovanović. 

Analitičar iz Prištine Gazmir Raci kaže za Kosovo onlajn da Hilova izjava jeste iznenađujuća, ali on ne vidi promenu stava SAD prema bombardovanju. 

"S obzirom da je Hil ambasador u Srbiji, pretpostavljam da je ovom izjavom hteo malo da spusti tenzije. Hilova izjava jeste iznenađujuća, postavlja se pitanje i zašto je data baš u ovom trenutku. Ali, mislim da je poruka imala za cilj da dodatno otvori šanse za mir i stabilnost, posebno posle nedavnih dogovora u Ohridu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova", kaže Raci.