Šta posle izbora: Albanci sa 13 glasova Srba na čelu severnih opština - ruganje demokratiji

Nakon što su Srbi na Kosovu, revoltirani pritiscima Prištine, nepoštovanjem sporazuma i kršenjem prava, napustili kosovske institucije – policiju i sudstvo, i podneli ostavke u lokalnim samoupravama i parlamentu, umesto političkog dogovora i otklanjanja uzroka za to stanje, kosovske vlasti odlučile su da bez Srba sprovedu lokalne izbore u četiri opštine na severu. Kakve posledice donosi preuzimanje vlasti u opštinama sa apsolutnom srpskom većinom od strane Albanaca?

Na izborima na severu Kosova učestvovali su kandidati Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i Demokratske partije Kosova Ljumira Abdidžikua, iako Albanci u tim opštinama čine daleko ispod pet odsto stanovništva.

To znači da će opštine u kojima Srbi čine ubedljivu većinu, ubuduće voditi Albanci, a s obzirom na sve dosadašnje poteze Prištine, od hapšenja do ranjavanja Srbina Milana Jovanovića kod Bistričkog mosta u blizini Zvečana pre desetak dana, predstavnici srpskog naroda sa pravom su zabrinuti za svoju budućnost.

Ipak, i pored toga, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar otvoreno je rekao da će Amerika priznati ove izbore, bez obzira na bojkot srpskih stranaka, što, praktično, znači da će u očima Vašingtona, a samim tim i Brisela, institucije u srpskim opštinama, koje neće voditi Srbi, biti legitimne.

Mogu li institucije na Kosovu bez Srba i bez formiranja Zajednice srpskih opština biti legitimne?

Potpredsednica Skupštine Srbije Snežana Paunović odgovara – apsolutno ne.

“Bahatost i bezobrazluk Aljbina Kurtija udara u gornju granicu. To je Kurtijev ružan, pakleni plan da izvrši pritisak, najpre na sever Kosova i Metohije i isprazni ga od Srba“, ističe Paunović.

Neprirodno je da tamo gde su Srbi većina Kurti vrši vlast u institucijama i neprirodno da očekuje da će se srpski narod povinovati tim kvazi-izborima, dodaje ona.

"Čak i ne mogu da percipiram kako bi to moglo da izgleda“, ukazuje Paunović.

Zato misli da bi Evropska unija, iako svesna da su joj očekivanja prevelika, morala da ukaže koliko je nelegitimno to što Kurti pokušava da nametne severu Kosova.

"Za mene je neprirodno da se i u enklavama, u institucijama nameću ljudi koji nisu pripadnici srpske manjine, a kamoli na severu Kosova, gde objektivno, procentualno Kurti zaista nema šta da traži sa svojim kosovskim institucijama, sa svojim Srbima, ako ih i ima, ili sa svojim umetnutim Albancima. Ovo je potpuno nelegitiman potez Prištine. Potpuno su nelegitimne institucije u kojima nema predstavnika većinskog naroda. One onda gube smisao. To više nije ni pitanje legitimiteta, to je pitanje smisla“, jasna je Paunović.

Na pitanje šta se onda može očekivati posle izbora, i može li situacija da ekslaira – odgovara da u to, nažalost, nema sumnje i da ju je strah od „dana posle“.

"Plaši me što se ćuti na sve Kurtijeve poteze i pitam se čemu će biti izloženi Srbi sa KiM dan posle takozvanih izbora na severu. Verujem i dalje da će, pre svega pripadnici Kfora biti u punoj pripravnosti, jer ne znam kako bi moglo da izgleda ako  na primer, Kosovska policija dovede neke svoje podobne Srbe ili još gore Albance. Strah me je tog dana posle, jer se čini da mu je baš to namera, da sukob eskalira, da dovede do ko zna čega, jer je njegova finanlna zamisao, koju se jako trudi da sprovede, etničko čisto Kosovo. A, u tome mu najviše smeta sever Kosova“, pojašnjava potpredsednica parlamenta, rodom iz Peći.

Paunović je uverena i da Kurti neće napraviti „ni milimetar koraka“ kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, bez obzira što je prošlo 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, kada je Priština preuzela tu obaveza.

„Sigurna sam da ni u podsvesti on nema formiranje ZSO. Moja jedina dilema, i volela bih da čujem odgovor – da li je ovo odbijanje, njegov marifetluk koji sprovodi, samo njegova ideja ili ima i ozbiljnu podršku svojih mentora“, pita se Paunović.

Zbunjena je, kaže, da li Kurti zaista ima toliku moć da uporno odbija, pod sve očiglednijim ili u bar izjavama transparentnijim, pritiskom međunarodne javnosti da se ZSO formira.

„Deluje mi nerealno ako je to tako i ako je ovo njegova samovolja. Sklona sam da verujem da neće još dugo biti na funkciji premijera, jer se ona na Kosovu dobija napismeno iz Vašingtona, pre nego iz Brisela. Ako to radi uprkos nalozima iz SAD, mislim da će cena biti previsoka za Kurtija, ali ne samo za njega. Ne brinem ja za njega, već za srpski narod i jedan broj Albanaca koji trpe njegovu samovolju i bahatost“, rekla je Paunović.

Predsednik Centra za proučavanje globalizcije Dejan Miletić ukazuje za Kosovo onlajn da demokratija, koja izvorno označava vladavinu naroda,  eško da može da bude ostvarena kada 98 odsto stanovništva nije iskazalo stav na izborima.

Zato ističe da je ovo što se trenutno dešava na severu Kosova, apsolutna negacija demokratije.

„Nijedna institucija neće moći da odražava interese naroda koji živi na tom prostoru, bez Srba. Samim tim, mogu da budu formirane samo lažne, kvazi-insistucije, kao improvizacija demokratskog uređenja, koje, praktično, predstavljaju svojevrsnu bruku međunarodne zajednice, koja i dalje snosi odgovornost za bezbednost i budućnost tog prostora, hteli to da priznaju ili ne. Izbori niti bi mogli da budu održani, bez njihove podrške, niti bi mogli da predstavljaju ikakve insistucije na tom prostoru“, ističe Miletić.

Komentarišući izjavu Gabrijela Eskobara, kaže da ona samo udaljuje dva naroda i pruža podršku Kurtijevom režimu i nasilju nad Srbima, koje se vrši u fizičkom, bezbednosnom, pravnom, a sada i u institucionalnom smislu.

Jer sve ovo, dodaje, nije ništa nego jedno nasilje nad srpskim narodom, samo ovog puta iskazano kroz „lažne demokratske izbore“.

„Eskobar i SAD ovim se u velikoj meri diskredituju, jer se svrstavaju na jednu stranu i to pored činjenice da 10 godina od Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština nije implementirana, a da su na severu duge cevi, odnosno Rosu jedinice i da se brutalni policijski odnos prema srpskom narodu na severu sprovodi nesmetano i bez intervencije međunarodne zajednice i osude SAD. Ako je sve to što SAD imaju da izjave, to je onda svojevrsna podrška aparthejdu koji je Kurti formirao za Srbe na Kosovu i Metohiji, posebno na severu“, rekao je Miletić.

Napominje da izbori mogu samo dodatno da uslože situaciju, pa čak i da budu, možda, i inicijalna kapisla za dalju eskalaciju, nezadovoljstva Srba s jedne strane, a sa druge, brutalnog ponašanja Albanaca, koje je i dovelo ovaj prostor na ivicu sukoba.

„Nema ovde nikakve priče o demokratiji, ovo je nametanje volje, u ovom slučaju režima Aljbina Kurtija, i to će apsolutno usloviti politički ambijent i ne da neće doprineti stabilizaciji i legitimizciji institucija, nego će do krajnjih granica zaoštriti odnose. Uz ovakav odnos međunarodne zajednice sve postaje mnogo kompleksnije, opasnije i nepovoljnije po bilo kakav naum stabilizacije na ovom prostoru“, zaključio je Miletić.

Politički analitičar iz Prištine Alen Meta ističe za Kosovo onlajn da institucije mogu da rade i bez Srba, ali će uvek biti nepotpuno funkcionalne, što i nije cilj.

„Pre svega, moramo uzeti u obzir da Kosovo, čak i na osnovu Ustava, čini multietničko društvo i kao takvo funkcionalnost zavisi od saradnje svih društvenih grupa. To znači da Kosovo ne može da funkcioniše bez srpske zajednice, kao najveće postojeće manjine na Kosovu. Veoma je važno shvatiti da se zajednički život i rad ne završavaju nasiljem ili blokadama i nametanjem“, kaže Meta.

Smatra da bi, pored dijaloga na nivou vlasti između Kosova i Srbije, trebalo da se vodi i razgovor na lokalnom nivou između zajednica o rastu poverenja, saradnje i suživota, kako bi se stvorile okolnosti za bezbednost i lakoća institucionalnog funkcionisanja uopšte.

„S obzirom na to da su institucionalna predstavništva zakonski uređena, a imamo i sporazum koji je ratifikovan u Skupštini Kosova, onda je logično da zastoj ne može da ide u beskonačnost, ni od albanskih ni srpskih predstavnika. S jedne strane, što kaže i međunarodni faktor, ZSO bi trebalo formirati kako bi se olakšalo funkcionisanje unutar same srpske zajednice, ali i kao posledica toga, okončanje blokade od strane Srba“, zaključio je Meta.