Šta sadrži optužnica protiv Tačija i ostalih (IV): OVK bila dobro organizovana, vođe se pitale za sve i znale sve

Optužnica Tužilaštva Specijalnog suda za zločine OVK na više od 300 strana tereti nekadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija i još trojicu komandanata i lidera OVK Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija za ratne i zločine protiv čovečnosti, uključujući nelegalno pritvaranje, mučenje, ubistva i nestanke od marta 1998. do septembra 1999. godine.

U 10 tačaka optužnice detaljno se opisuju zlodela počinjena u 43 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno. Tužioci su u dopunjenoj optužnici, početkom marta, objavili identitet 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom. Identitet još 27 žrtava biće obelodanjen tokom procesa.

Suđenje u Hagu počelo je u ponedeljak, izvođenjem uvodnih reči tužilaštva, koje Tačija i još trojicu bivši čelnika OVK tereti da su kao članovi udruženog zločinačkog poduvata (UZP) podržavali i pomagali zločine, pa čak i u nekima lično učestvovali. 

Optuženi lideri OVK i njihovi advokati odbranu su zasnovali na dve tvrdnje: da nisu bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata, odnosno da su zločine činili pojedinci, a ne rukovodstvo OVK, kao i da OVK nije bila dobro organizovana vojska, pa samim tim nije postojala ni jasna komandna odgovornost. Drugim rečima, poručili su da nije bilo nikakve vojske i da oni nisu bili nikakve vođe. Priznali su da je bilo zločina, ali da ih nisu počinili oni.

Međutim, tužilaštvo u optužnici iznosi niz argumenata koji govore protiv ovih tvrdnji.

Očigledan umišljaj da sprovedu cilj udruženog zločinačkog poduhvata

Tako tužilaštvo navodi da dokazi ukazuju na to da su osumnjičeni "delovali u okviru zajedničkog umišljaja da se izvrše krivična za koja se terete, od zatvaranja, mučenja, progona do ubistva ljudi, a koja su bila obuhvaćena zajedničkim ciljem UZP". 

Navodi se da je njihov umišljaj bio očigledan na osnovu ličnih izjava osumnjičenih, izjava za javnost Glavnog štaba OVK ili rukovodstva Privremene vlade Kosova, kao i propisa, struktura, direktiva i naređenja koje su sastavljali, izdavali ili odobravali osumnjičeni, pa i na osnovu i njihovih individualnih postupaka.

Tužilaštvo tvrdi i da je cilj UZP bio da se "zauzme i ostvari kontrola nad celim Kosovom putem protivpravnog zastrašivanja, zlostavljanja, nasilja nad protivnicima i njihovog uklanjanja". Osim toga, smatra tužilaštvo, zbog organizovanog načina sprovođenja UZP, posebno obrasca zastrašivanja, zatvaranja, zlostavljanja i ubijanja protivnika, svako krivično delo iz optužnice, bilo je objektivno predvidiva posledica ostvarivanja zajedničkog cilja UZP.

Propratni materijal ukazuje na to da su osumnjičeni mogli da predvide da bilo koje od krivičnih dela za koja ih tereti optužnica može biti izvršeno prilikom ostvarivanja zajedničkog cilja UZP. Izmežu ostalog, navodi se u optužnici, "osumnjičeni su održavali ili imali saznanja o obaveštajnim i policijskim strukturama koje su bile zadužene da identifikuju, istraže i neutrališu protivnike". Osim toga, dalje se tvrdi u optužnici, "osumnjičeni su bili spremni da preuzmu rizik da će možda biti izvršena krivična dela, što se može zaključiti i na osnovu njihovog znanja da se regruti OVK raspoređuju na položaje iako su prošli minimalnu obuku uz zanemarljive ili nikakve informacije o obavezama na osnovu međunarodnog humanitarnog prava". 

"Mada je bilo opštepoznato da se na Kosovu vrše krivična dela nad protivnicima, optuženi su nastavili da podržavaju nasilje nad protivnicima i lično učestvovali ili doprineli izvršenju krivičnih dela. I postoji dobro utemeljena sumnja da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići izvršili krivična dela iz optužnice, budući da su mogli predvideti da su ta krivična dela moguća posledica ostvarivanja zajedničkog cilja UZP", kaže se u optužnici.

Dodaje se da su šefovi OVK raspolagali su sredstvima veze, poput kurira, voki-tokija i satelitskih telefona, zahvaljujući kojima su bili u svakodnevnom kontaktu sa pripadnicima OVK u operativnim zonama. Sve gore navedeno se odvijalo tokom inkriminisanog perioda, stoji dalje u optužnici, u situaciji u kojoj je bilo opštepoznato da pripadnici OVK vrše zlostavljanje civila, uključujući otmice, zatvaranja, premlaćivanja i ubistva. Takođe, navodi se da je Tači imao više sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice na kojima je eksplicitno upozoren na zločine koje vrše ili su izvršili pripadnici OVK. Iz toga sledi da je Tači znao ili imao osnova da zna da njegovi potčinjeni nameravaju da izvrše krivična dela ili su ih već izvršili, smatra tužilaštvo.

Tužilaštvo navodi i dokaze da OVK, iako je početno funkcionisala poput gerilske organizacije, u periodu za koji se osumnjičeni terete za zločine, bila "organizovana naoružana grupa sa dovoljnim nivoom organizacije da bi kontrolisala teritoriju, planirala i sprovodila oružane napade i druge odbrambene i napadačke vojne operacije".

"OVK je imala Generalni štab, bila je organizovana u operativne (pod)zone i izdavala je političke deklaracije i saopštenja u kojima je izlagala politiku. Najmanje od aprila 1998. godine, pa i tokom perioda na koji se odnosi optužnica, pripadnici OVK su upravljali lokacijama – od kojih su mnoge bile davno uspostavljene baze i uporišta – u i oko kojih su stotine protivnika zatočene, maltretirane i ubijane od strane članova UZP. Najmanje od juna 1998. OVK je imala zvaničnog portparola i razna pisana pravila i propise", kaže se u dopunjenoj optužnici. 

Koordinirali operacijama, pružali pomoć i moralnu podršku zločincima

Tužilaštvo iznosi i neke konkretne događaje u kojima su učestvovale vođe OVK.

"U junu 1998. godine, Tači i Veselji lično su u pravcu Glavnog štaba OVK odveli dvojicu protivnika koje su u štabu u Drenovcu uhapsili, ispitivali i u jednom slučaju teško pretukli članovi UZP. Prisutan je bio i Seljimi. Ti ljudi nikada više nisu viđeni niti se čulo za njih", piše u optužnici.

U julu 1998. godine, neposredno nakon napada jedinica OVK na Orahovac i okolna sela, tokom kojeg su zarobljeni srpski civili, više članova Generalnog štaba OVK, uključujući Tačija, Veselji i Seljimija bili su prisutni, učestvujući i koordinirajući operacije. 

"Nakon što su određeni pritvorenici oteti u i oko Orahovca i drugih lokacija, prebačeni su u bivšu policijsku stanicu u Mališevu krajem jula 1998, identifikovano je da je Krasnići bio prisutan na licu mesta i da je jednom prilikom posetio prostoriju u kojoj su zatočenici bili zatvoreni", piše u optužnici.

U avgustu 1998. Seljimi je bio prisutan tokom ispitivanja protivnika zatočenog u Likovcu, navodi se u optužnici. Dodaje se da su "početkom septembra 1998. u operativnoj zoni Dukađini, Tači i Seljimi preduzeli korake da zastraše i potvrde dominaciju nad jedinicama povezanim sa LDK, uključujući 'Oružane snage Republike Kosovo' (FARK) povezane sa vladom u egzilu".

"U oktobru 1998. godine, u Jablanici, Seljimi je pretio novinaru i aktivisti za ljudska prava, optužujući ga da je kritikovao OVK", piše u optužnici.
 
Tužilaštvo smatra da su osumnjičeni krivično odgovorni za pomaganje u izvršenju krivičnih dela, odnosno da su "radnje činjenja i nečinjenja osumnjičenih predstavljale praktičnu pomoć, podsticanje ili moralnu podršku u vršenju tih krivičnih dela".

"Konkretno, osumnjičeni su učestvovali u formulisanju i odobravanju izjava za javnost Glavnog štaba OVK kao i propisa, struktura, direktiva i naređenja usmerenih protiv protivnika, lično učestvovali u nekim od krivičnih dela i obilazili brojne lokacije gde su počinjeni zločini i pružali različite oblike praktične i moralne podrške. Budući da su sva četvorica osumnjičenih bili na visokim rukovodećim položajima u OVK i članovi Glavnog štaba OVK, čija je vlast bila široko priznata, njihov pomenuti doprinos je imao značajan uticaj na izvršenje krivičnih dela", navodi se u optužnici.

Kaže se i da su lideri OVK bili zaduženi za političku, logističku, finansijsku i vojnu podršku, da su redovno upućivali izveštaje Glavnom štabu OVK i održavali redovne kontakte sa komandantima zona, kao i sastanke s predstavnicima međunarodne zajednice.

Brojni dokazi komandne odgovornosti lidera OVK

U slučaju Hašima Tačija, tužilaštvo podseća da je on bio jedan od osnivača Glavnog štaba OVK i njegov član tokom celokupnog inkriminisanog perioda. 

"Glavni štab je bio organ u čijem je sastavu bio veoma mali broj ljudi i funkcionisao je po principu podele zaduženja i odgovornosti među članovima. Otprilike od juna 1998, Tači je takođe bio na čelu Direkcije OVK za informisanje i Direkcije OVK za politička pitanja. Na osnovu Propisa o disciplini u OVK, načelnici direkcija su u suštini imali ista ovlašćenja kao i komandanti na najvišim položajima. Po osnivanju Privremene vlade Kosova, krajem marta 1999, Tači je postao predsednik vlade, nakon što su komandanti zona dali svoje odobrenje. Kao predsednik vlade, Tači je takođe bio vrhovni komandant OVK i u tom svojstvu je 21. juna 1999. potpisao Izjavu OVK o prihvatanju obaveze demilitarizacije i transformacije", navodi se u optužnici. 

Propratni materijal ukazuje na to da je prema propisima o disciplini u OVK, u svojstvu načelnika dve direkcije, Tači imao formalno ovlašćenje, između ostalog, da izdaje pohvale, unapređenja, ukore, uvodi i ukida disciplinske mere (uključujući pritvor do 25 dana) ili razrešava dužnosti pripadnike OVK. On je rukovodio razmeštanjem regruta OVK na Kosovu u proleće 1998, izdavao naređenja komandantima u ime Glavnog štaba OVK u vezi sa operativnim pitanjima (poput koordiniranja lanca snabdevanja oružjem i municijom) ili drugim civilnim i administrativnim pitanjima.

"Tači je lično intervenisao, zajedno sa drugim članovima Glavnog štaba OVK, prilikom rešavanja sporova između komandanata o podeli odgovornosti i učestvovao u imenovanju komandanata. Propratni materijal takođe ukazuje na to da je bilo vidljivo da je Tači bio na vodećem položaju vlasti u OVK i da su mu se drugi članovi Glavnog štaba OVK priklanjali prilikom donošenja odluka", stoji u optužnici.

Prema propratnom materijalu, Tači je u svojstvu predsednika vlade imao ovlašćenje, između ostalog, da imenuje lica na ključne položaje u vlasti, poput ministra odbrane (direktno podređenog predsedniku vlade), načelnika štaba OVK, komandanta nacionalne garde i načelnika obaveštajne službe (direktno podređenog predsedniku vlade).

"To pokazuje da je Tači imao stvarnu mogućnost da spreči vršenje krivičnih dela i kazni svoje potčinjene u vreme kada su ta dela izvršena. Propratni materijal ukazuje na to da je on bio prisutan na više lokacija na kojima su izvršena krivična dela za koja se tereti, uključujući u periodima navedenim u revidiranoj optužnici", kaže se u dokumentu.

On je takođe bio svedok kada su pripadnici OVK zlostavljali žrtve na terenu. Tači je imao saznanja i na osnovu informacija iz drugih izvora, navodi se u optužnici. Na primer, kao član Glavnog štaba OVK i vrhovni komandant, sastajao se sa komandantima operativnih zona na terenu. Izveštaji su slati i Glavnom štabu OVK, uključujući Tačiju, a održavan je i redovan kontakt sa komandantima zona. 

"Kao član Glavnog štaba OVK, načelnik Direkcije za informisanje, načelnik Direkcije za politička pitanja, kao predsednik vlade ili vrhovni komandant OVK, Tači je bio dužan da spreči vršenje krivičnih dela na lokacijama navedenim u optužnici i da kazni potčinjene za krivična dela koja su izvršili u inkriminisanom periodu. Međutim, u propratnom materijalu nema ničega što ukazuje na to da je preduzeo neophodne i razumne mere koje je bio dužan da preduzme kao pretpostavljeni. Naprotiv, povremeno je odobravao radnje svojih potčinjenih svojim prisustvom na licu mesta i nepreduzimanjem mera kada je bio očevidac zlostavljanja žrtava od strane pripadnika OVK", navodi se u optužnici. 

Zato, konstatuje tužilaštvo, postoji dobro utemeljena sumnja da Tači snosi krivičnu odgovornost pretpostavljenog za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Veselji na najmanje tri lokacije učestvovao u zločinima

I u slučaju Kadrija Veseljija, tužilaštvo iznosi slične dokaze po kojima on snosi odgovornost nadređenog za počinjene zločine. Navodi se da je kao jedan od osnivača Glavnog štaba OVK i član Direkcije OVK za politička pitanja, a po osnivanju Privremene vlade Kosova i načelnik SHIK, obaveštajne službe OVK, Veselji imao ista ovlašćenja kao i komandanti na najvišim položajima. 

"Kao i Tači, mogao je da izdaje pohvale, unapređenja, ukore, uvodi i ukida disciplinske mere
(uključujući pritvor do 25 dana) ili razrešava dužnosti pripadnike OVK. Rukovodio je razmeštanjem regruta OVK na Kosovu u proleće 1998, vodio istrage, odlučivao o prebacivanju i puštanje na slobodu zatvorenika, i učestvovao u rešavanju zahteva da se Ramuš Haradinaj disciplinski kazni zbog načina na koji se odnosio prema svojim vojnicima", tvrdi se u optužnici.

Propratni materijal takođe ukazuje na to da je Veselji, kao osoba na visokom rukovodećem položaju, imao vlast i ugled u OVK.

"To pokazuje da je Veselji imao stvarnu mogućnost da spreči vršenje krivičnih dela i kazni svoje potčinjene u vreme kada su ta dela izvršena. Propratni materijal ukazuje na to da je on bio prisutan na više lokacija na kojima su izvršena krivična dela, dok je lično učestvovao u izvršenju tih dela na najmanje tri lokacije", kaže se u optužnici.

On je takođe bio očevidac zlostavljanja žrtava od strane pripadnika OVK na terenu. Imao je saznanja i na osnovu informacija iz drugih izvora. 

"Na primer, kao član Glavnog štaba OVK, Veselji se sastajao sa komandantima operativnih zona na terenu. Izveštaji su slati i u Glavni štab OVK, uključujući Veseljiju, a održavan je i redovan kontakt sa komandantima zona. Važno je istaći da je kao načelnik obaveštajne službe, Veselji, zajedno sa drugim članovima Glavnog štaba, imao neposredan pristup informacijama u pogledu identifikovanja protivnika koje su stizale direktno od pripadnika u operativnim zonama. Štaviše, u julu 1998, Veselji je, zajedno sa Tačijem, prisustvovao sastanku sa predstavnicima međunarodne zajednice na kome je eksplicitno upozoren na zločine koje vrše ili su izvršili pripadnici OVK", tvrdi se u optužnici. 

Tužilaštvo kaže i da Veselji ne samo da nije preduzeo neophodne i razumne mere da spreči zločine ili kazni počinioce, što je bio dužan kao pretpostavljeni, nego je "povremeno odobravao radnje svojih potčinjenih svojim prisustvom na licu mesta i nepreduzimanjem mera kada je bio očevidac zlostavljanja žrtava od strane pripadnika OVK".
 
Seljimi lično odobravao zlostavljanja

U slučaju Redžepa Seljimija, Tužilaštvo navodi da je on takođe bio jedan od osnivača Glavnog štaba OVK i ostao njegov član čitave 1998. godine i tokom 1999. Od jula jula 1998. bio je na položaju glavnog inspektora Glavnog štaba, a početkom aprila 1999, Tači ga je postavio za ministra za javni red u Privremenoj vladi Kosova.

"Kao glavni inspektor, Seljimi je bio zadužen da ocenjuje spremnost jedinica OVK u operativnom smislu kao i da utvrđuje da li postoji manjkavost u disciplini, o čemu je izveštavao nadležnog komandanta. Uopšteno gledano, Seljimi je sve vreme smatran osobom od autoriteta u OVK, koja je najčešće obilazila komandante na terenu i jedan je od malobrojnih članova Glavnog štaba OVK koji je ostao na Kosovu do kraja oružanog sukoba, kad je većina drugih bila u Albaniji", navodi se u optužnici. 

Seljimi je, između ostalog, imao ovlašćenja da uvodi i ukida disciplinske mere ili razrešava dužnosti pripadnike OVK, da učestvuje u imenovanju komandanata, da učestvuje u istragama u vezi sa pitanjima discipline, da sprovodi ispitivanje o razlozima hapšenja i razoružavanja pojedinaca i da donosi odluke o puštanju zatvorenika na slobodu. On je takođe radio na učvršćivanju političkog autoriteta Glavnog štaba. Osim toga, Seljimi je učestvovao u obrazovanju struktura unutar zona, vršio koordinaciju između operativnih zona, učestvovao u regrutovanju i obuci vojnika, i Glavnom štabu je podnosio izveštaje o zbivanjima u zonama.

To pokazuje, konstatuje tužilaštvo, da je Seljimi imao stvarnu mogućnost da spreči vršenje krivičnih dela i kazni svoje potčinjene u vreme kada su ta dela izvršena. 

"Zapravo, smatralo se da je Seljimi i bio prisutan na terenu, uključujući u zonama Dukađini, Drenica, Paštrik, Nerodimlje, Šalja i Lab. Sam Seljimi je priznao da je znao da pripadnici OVK drže zatvorena lica koja nisu borci, barem u periodu pre 28. novembra 1998, iako nije znao tačno mesto gde su bili zatvorena. On je takođe bio očevidac zlostavljanja žrtava od strane pripadnika OVK na terenu ili je odobravao takvo zlostavljanje dok je učestvovao u ispitivanjima", ističe se u optužnici.  

I ne samo da ni Seljimi nije preduzeo neophodne i razumne mere koje je bio dužan da preduzme kao pretpostavljeni, već je, navodi se u optužnici, i on "povremeno odobravao radnje svojih potčinjenih svojim prisustvom na licu
mesta i nepreduzimanjem mera kada je bio očevidac zlostavljanja žrtava od strane pripadnika OVK".

Krasnići dobijao izveštaje o zatvorenicima

Jakup Krasnići je bio član Glavnog štaba OVK od kraja 1996. ili početka 1997, a tokom 1998. bio je član Direkcije OVK za politička pitanja, načelnik Direkcije za lokalnu samoupravu, a od juna te godine bio je zvanični portparol OVK. U novembru 1998, Krasnići je takođe zvanično postavljen na dužnost zamenika komandanta OVK. Kad je komandant bio odsutan, on ga je zamenjivao i preuzimao sva ovlašćenja i dužnosti. Istovremeno je nastavio da bude jedan od političkih predstavnika OVK i njen portparol. Na ovim funkcijama, po pravilnicima i ustrojstvu OVK, suštinski je imao ista ovlašćenja kao i komandanti na najvišim položajima, navodi tužilaštvo. 

"Krasnići je bio zadužen da u ime Glavnog štaba prenosi sva naređenja, uputstva i informacije, pa su shodno tome, komandanti zona bili u vezi sa Glavnim štabom i koordinirali svoj rad posredstvom Krasnićija jer je on bio jedini član Glavnog štaba koji je bio poznat u javnosti. Istaknuti položaj Krasnićija, kao jedinog opštepoznatog člana Glavnog štaba OVK, obezbedio mu je poštovanje i uvažavanje pripadnika OVK i predstavnika međunarodne zajednice", piše u optužnici.

I Krasnići je, tvrdi tužilaštvo, imao ista ovlašćenja kao i ostali optuženi, uključujući "izdavanje naloga za hapšenje jednog pripadnika OVK, izdavanje naloga da se zatvorenici puste na slobodu, i učestvovanje u odlukama o imenovanju komandanata i drugih visokih rukovodilaca". To mu je, koknstatuje se u optužnici, davalo stvarnu mogućnost da spreči vršenje krivičnih dela i kazni svoje potčinjene u vreme kada su ta dela izvršena. Takođe, ima dokaza da je i on bio prisutan na više lokacija na kojima su izvršena krivična dela za koja se tereti.

Propratni materijal, navodi se u optužnici, ukazuje na to da je on lično posetio više lokacija na područjima pod kontrolom OVK, uključujući Likovac, Jablanicu, Mališevo, Klečku, operativne zone Šalja i Lab, kao i Kukeš, u Albaniji. Pored toga, Krasnići je učestvovao na više sastanaka komandanata zona sa članovima Glavnog štaba na kojima su data naređenja za zatvaranje kolaboracionista i osnivanje zatvoreničkih objekata za te potrebe. 

"Krasnići je primao izveštaje komandanata zona o ishodu vojnih operacija, uključujući o zarobljenim licima ili kako postupiti s njima. On je takođe lično bio upozoren da se vrše krivična dela, uključujući kidnapovanja, ubistva i nestanci lica. Osim toga, kao član Glavnog štaba OVK i s obzirom na posebnu ulogu koju je imao kao portparol OVK, sastajao se i održavao blizak kontakt sa komandantima operativnih zona na terenu", stoji u optužnici. 

Ni za Krasnićija, smatra tužilaštvo, nema ničega ničega što ukazuje na to da je preduzeo neophodne i razumne mere koje je bio dužan da preduzme kao pretpostavljeni da spreči zločine i kazni počinioce. Naprotiv, kao i ostali optuženi i Krasnići je povremeno odobravao radnje svojih potčinjenih svojim prisustvom na licu mesta i nepreduzimanjem mera kada je bio očevidac zlostavljanja žrtava od strane pripadnika OVK.

"Krasnići je takođe prisustvovao nizu sastanaka između komandanata zona i članova Glavnog štaba na kojima je naređeno da se kolaboracionisti privedu i da se u tu svrhu osnuju zatvorenički objekti", navodi se u optužnici. 

Tužilaštvo podseća na činjenicu da je rukovodstvo OVK uvelo policijske i obaveštajne strukture u cilju otkrivanja protivnika i vođenja istrage o njima. Neki od protivnika su bili navedeni u izjavama Glavnog štaba OVK, a neki su bili stavljeni na spiskove navodnih kolaboracionista i osumnjičenih lica, te su u skladu s tim protiv njih preduzimane mere. 

"Osim toga, starešine OVK koje su imale ovlašćenje za oslobađanje zatvorenika i odlučivali su o njihovom oslobađanju na osnovu informacija koje su dobijali od svojih podređenih koji su neposredno učestvovali u hapšenju, odnosno zatvaranju lica. Osumnjičeni su bili svesni da je u toku vršenje nasilja po određenom obrascu. Povrh toga, u nekim slučajevima lično su učestvovali u hapšenju i zatvaranju protivnika ili su bili prisutni na mestima gde su protivnici zlostavljani, zaključuje se u optužnici.