Trenutno aktuelno oko 90 regionalnih inicijativa: Koja je prednost Otvorenog Balkana?

Inicijativa Otvoreni Balkan koju su 2019. godine pokrenuli lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije, danas je prema oceni sagovornika Kosovo onlajna "ulazna karta" za EU i alternativa sukobima iz prošlosti. Kako kažu, od ostalih regionalnih inicijativa, kojih po nekim procenama ima oko 90, izdvaja se između ostalog i po tome što je izvorno sa Zapadnog Balkana i što njenom osnivanju nisu "dirigovali" sa strane.

Poslednjih decenija, od kako je normalizacija odnosa i prevazilaženje političkih nesuglasica između zemalja Zapadnog Balkana prioritet i za region, i za Zapad, pokrenuto je više desetina inicijativa koje bi osigurale ekonomsku saradnju i omogućile viši životni standard građanima.

Dok mnoge od tih inicijativa danas postoje samo "na papiru" ili imaju male domete, Otvoreni Balkan već ima vidljive rezultate u povezivanju regiona, ali i sve veću podršku međunarodne zajednice.

Tako je, na primer, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio da je Otvoreni Balkan "najuzbudljivija inicijativa i ona koja najviše obećava", i dodao da lideri tri zemlje zaista "žele nešto da urade u regionu", te pozvao Prištinu i Podgoricu da se pridruže ovom projektu. 

"Smatram ovo veoma zanimljivim razvojem na Balkanu. To je ideja zemalja da se sastaju i razgovaraju o raznim temama, da pokušavaju da rešavaju sami pitanja. Posebno mi se sviđa što je Otvoreni Balkan napravljen upravo na Balkanu", rekao je Hil.

O prednostima Otvorenog Balkana nad ostalim regionalnim inicijativa za Kosovo onlajn govore analitičari i ekonomisti iz Beograda, Skoplja i Tirane.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Kosovo onlajn da je regionalna saradnja stub procesa evropskih integracija i podseća da je upravo ekonomska saradnja poseban zahtev prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan sa svih šest partnera sa Zapadnog Balkana. 

"Postoji mnoštvo regionalnih inicijativa, prema nekim podacima čak oko 90, koje su podstakle saradnju i olakšale komunikaciju, ali ipak nisu puno pomogle u približavanju regiona EU, a imale su i ograničen ekonomski potencijal. Zakasnela integracija regiona u EU dovela je do toga da ostanemo zaglavljeni u međuprostoru i međuvremenu, u tranziciji kojoj se ne vidi kraj", rekla je Grubješić.

Ona kaže da je "mini Šengen", odnosno Otvoreni Balkan pokrenut je u trenutku kad su 2019. Severna Makedonija i Albanija ponovo ostale bez otvaranja pregovora o pristupanju, navodi ona ističući da je Otvoreni Balkan izvoreno regionalna inicijativa, za razliku od svih ostalih koje su pokrenute u evropskim prestonicama.

"Inicijativa je dobila zamah nakon snažne američke podrške jer pokazuje da ne mora baš sve da bude "made in EU", već može da bude autohtono 'made in Western Balkans'. Sve ostale regionalne inicijative zanemaruju taj aspekat lokalnog vlasništva, sve su osmišljene u Briselu, Berlinu ili nekom drugom evropskom gradu i sve se rukovode maksimom - ideje i projekti su naši, a vaše je samo da ih sprovodite", istakla je Grubješić.

Ocenila je da je Otvoreni Balkan "alternativa sukobima" iz prošlosti i izrazila žaljenje što su svega tri zemlje iz regiona podržale ovu inicijativu.

Dok Crnu Goru i BiH politički razlozi i nepoverenje sprečavaju da učestvuju u inicijativi, članstvo Kosova je posebna tema, iako se Vašingtonskim sporazumom iz 2020. obavezalo da će pristupiti Otvorenom Balkanu, kaže poptredsednica Centra za spoljnu politiku.

"Inicijativa nije suprotstavljena već je komplementarna Berlinskom procesu i nije alternativa evropskim integracijama, ali jeste alternativa sukobima iz prošlosti", poručila je Grubješić.

Sveukupni odnosi Srbije sa Severnom Makedonijom i Albanijom nikad nisu bili bolji, ocenjuje Grubješić, dodajući da je poziv za ostale zemlje regiona otvoren.

Ističe da je bezbroj dobrih primera iz prakse kako se uklanjaju barijere i kako se omogućavaju četiri evropske slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala.

"Poziv ostalima da se pridruže ostaje otvoren, nema nametanja. Ukoliko se oslobode predrasuda i straha od dominacije Srbije, postoje velike šanse da se najpre Crna Gora, a potom i BiH i Kosovo u dogledno vreme priključe i da se napokon formira zajedničko regionalno tržište. To bi bila ulaznica za veliko jedinstveno tržište EU", zaključuje Grubješić.

Ekonomista Ljubodrag Savić rekao je za Kosovo onlajn da je Otvoreni Balkan jedinstven po tome jer je jedan od prvih slučajeva da ekonomsku saradnju koja se temelji na evropskim vrednostima konkretno pokrene i prihvati nekoliko zemalja sa Balkana.

U ostale regionalne inicijative poput Cefte, dodaje, uključene su i neke druge evropske zemlje kao što su Poljska, Češka i Mađarska.

"Otvoreni Balkan je inicijativa koja je potekla direktno od nekoliko zemlja Balkana, što je jedan od prvih slučajeva da takva inicijativa krene od nekoliko država, a prethodne, kao što je Cefte, napravljena je za veću grupu i u nju su uključene i ostale zemlje Poljska, Češka, Mađarska kao način kako da vežbaju u procesu ka punopravnom članstvu ka EU", kazao je Savić.

Ekonomista podseća da je Srbija bila članica Cefte, ali da je Priština nerazumnim potezima dovela do toga da ova inicijativa bude stavljena van snage i da ne funkcioniše, iako nije u potpunosti ukinuta.

Prema njegovim rečima, Otvoreni Balkan je naka vrsta zamene za Ceftu i formiran je isključivo sa ciljem podizanja na viši nivo regionalne saradnje i unapređenja životnog standarda. 

"U izvesnom smislu Otvoreni Balkan je alternativa za Ceftu, ali je problem što neki, mislim pre svega na prištinske vlasti, ali i na crnogorske, ne razumeju da to nije realizacija ideje Velike Srbije, već da je to zapravo jedna ekonomska ideja koja treba da obezbedi svim učesnicama ravnopravni tretman, kojim se eliminišu sve carinske, tehničke, sanitarne i razne druge barijere koje postoje za robu, kamione, a rekao bih, i za ljude", objašnjava Savić. 

Na prostorima Balkana, ocenjuje, postoje političke podele koje, nažalost, ugrožavaju normalno funkcionisanje ljudi, a inicijativom Otvoreni Balkan se nastoji da se implementira ono na čemu počiva ideja EU - da se može slobodno cirkulisati iz jedne zemlje u drugu.

Napominje da su zemlje regiona bile jedna država i da im je poznato kako može da funkcioniše ekonomska razmena i saradnja, ali da i pored svih benefita neke zemlje negativno reaguju na Otvoreni Balkan.

Politikolog iz Skoplja, koji je diplomirao političke nauke i ekonomiju na Univerzitetu u Bostonu, a magistrirao komparativnu politiku i demokratiju u Londonu Ivo Rangjelovic smatra da je Otvoreni Balkan lek za sve veće razlike između država u regionu i pruža mogućnost da se ostvari ekonomska saradnja koja nije realizovana prethodnm inicijativama.

"U vreme kada se liberalizam sve više suočava sa stigmatizacijom, inicijative kao što je Otvoreni Balkan se afirmišu kao lek za rane sve veće polarizacije. Ovaj projekat nudi promociju u oblasti regionalne saradnje u oblastima koje su već uspostavljene kroz brojne inicijative, ali kroz koje nisu postignuti konkretni rezultati. Dakle, pristup javnosti treba da ceni ovaj projekat ne kao istorijski cilj, već kao potencijal za opipljive koristi", ocenio je Rangjelović.

Lepota Otvorenog Balkana, pored samoinicijativnog karaktera, kaže politikolog, nosi i svoju suštinu – potiskivanje životnih barijera kroz kolektivna rešenja.

Prema njegovim rečima, ovaj projekat nastoji da preosti fizičke granice i da građanima zemalja učesnicama omogući povoljne uslove u ekonomiji, pružajući na taj način podršku društvenom i političkom razumevanju među narodima u regionu.

U tom pravcu, rekao je Rangjelovicc, važno je istaći potencijal inkluzivnosti, što je žarište kritike stručne zajednice.

"Dozvolio bih sebi da kažem da je nenametljiv pristup članova i rezerva ostalih najveća prednost ovog projekta. Inkluzivnost često prkosi efektivnosti, posebno kada je reč o zemljama na Balkanu. Zato ovu inicijativu treba promovisati kroz suštinske projekte i rezultate, koji bi služili kao gravitaciona sila prema zemljama koje trenutno nisu deo projekta. Svi smo umorni od uslovnih inicijativa, za koje su reformski procesi znali da pogaze naše dostojanstvo, zar ne", kazao Rangjelovic.

Činjenica je, dodao je, da inicijativa Otvoreni Balkan nema jasnu strukturu i ograničene oblasti u kojima deluje, ne sme da diskvalifikuje vrednosnu matricu, koja odgovara evropskoj.

Iz tog razloga, primetio je, Otvoreni Balkan ima podršku međunarodne zajednice, ovoga puta uključujući i onu Ruske Federacije.

U pogledu komparativne analize sa ostalim regionalnim inicijativama, Otvoreni Balkan je "sve samo ne konkurencija drugim inicijativama", posebno ne integracijama regiona u Evropsku uniju, smatra naš sagovornik.

"U toj kritičnoj kakofoniji, Otvoreni Balkan je definisan kao zamena ili pandan Berlinskom procesu, za koji verujem da postoji izuzetno komplementaran odnos. Razlika je u jasno utvrđenoj ulozi evropskih partnera nasuprot samoinicijativnom karakteru Otvorenog Balkana. To znači da su zemlje regiona ponovo u iskušenju još jednog litmus testa nakon kojeg će se videti da li su sposobne da se same nose sa društvenim izazovima, umesto da budu usmerene pod dirigentskom palicom međunarodnog faktora", zaključuje Rangjelovic.

Ističe da sve dok se ovoj inicijativi bude sudilo po njenim nedostacima umesto po rezultatima, za koje je, ocenjuje, potrebno vreme, region će biti rob modernog liberalizma.

"Dim koji guši prosečnog građanina Balkana pre nekoliko vekova je pogrešan pristup uvažavanju civilizacijske dinamike i izazova", rekao je Rangjelovic.

Ekonomista iz Tirane Erijon Muca rekao je da je Otvoreni Balkan inicijativa koja ima za cilj povećanje i produblivanje regionalne saradnje u mnogim pravcima, kako u ekonomskom, tako i u političkim smislu.

"Sve to u korist građana, od ublažavanja carinskih barijera, olakšavanja procedura za izdavanje boravišnih dozvola sezonskim ili stalnim radnicima, lakšeg prelaska granice do međusobnog priznanja penzija", naveo je Muca za Kosovo onlajn.

Smatra da je Otvoreni Balkan, za razliku od drugih regionalnih inicijativa, inkluzivna i sveobuhvatna inicijativa.

"Prethodne inicijative bile su ograničene samo u jednom pravcu, na primer za ublažavanje carinskih barijera ili međusobno priznanje penzija, dok Otvoreni Balkan sve ovo sažima u jednom paketu. Reč je o sistemu koji će imati neophodnu sigurnost i dugotrajnost", istakao je on.

Izrazio je uverenje da će Otvoreni Balkan omogućiti građanima da "sve reše u jednom paketu".

Otvoreni Balkan, rekao je Muca, počiva na duhu ekonomske i političke saradnje kako bi se stvorili pravi uslovi za pridruživanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Kada je reč o postignutim rezultatima u okviru inicijative, ekonomista kaže da rezultata ima, ali da je još rano za konkretne koristi.

"Mi već vidimo na horizontu, prve rezultate Otvorenog Balkana, ali je još rano za konkretne koristi. Projektima takvih razmera, koji uključuju nekoliko zemalja, potrebno je vreme za tekuće pregovore i savetovanje o konkretnim koracima koje treba preduzeti. Potrebna je infrastruktura, logistika, ljudski resursi", navodi Muca.