Trgovina oružjem cveta uprkos koroni, prošle godine 100 kompanija - 531 milijarda dolara

Nemački vojnik u sastavu NATO misije na Kosovu
Izvor: DPA/Maurizio Gambarini

Najnoviji izveštaj Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) o 100 najvećih svetskih proizvođača oružja pokazao je da je trgovina oružjem u 2020. godini bila biznis od 531 milijardi dolara, ali i da će na listi 100 najvećih proizvođača oružja uskoro biti i Gugl i Majkrosoft.

Aleksandra Markštajner iz istraživačkog tima SIPRI objašnjava za Dojče vele da ju je u prvoj godini pandemije posebno iznenadilo to što je prodaja oružja sto najvećih proizvođača porasla za ukupno 1,3 procenta, iako je svetska ekonomija prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) pala za 3,1 odsto.

Ukupan promet koji je ostvarilo tih sto kompanija iznosi 531 milijardu američkih dolara, što je više od celokupne privredne proizvodnje Belgije.

Više od polovine (54 odsto) ostvarila je 41 američka firma, a samo “Lokid-Martin“ je prošle godine prodao oružja u vrednosti od preko 58 milijardi dolara, što je više od bruto nacionalnog dohotka Litvanije.

Milijarde za političke kampanje i lobiranje 

Politički analitičar iz Bonskog međunarodnog centra za konfliktne studije (BICC) Markus Bajer kaže da koncerni za naoružanje ciljano vrše politički uticaj i da su u poslednje dve decenije za izborne kampanje izdvojili 285 miliona dolara, a za lobiranje 2,5 milijardi.

Predstavnica SIPRI-ja Markštajner ukazuje da američko Ministarstvo odbrane ciljano podržava industriju naoružanja, pa je tako, na primer, obezbedilo da su radnici koji rade za preduzeća koja proizvode naoružanje, izuzeti od pravila da ostanu kod kuće.

Ekspertkinja za naoružanje iz Hesenske fondacije za istraživanje mira i konflikata (HSFK) Simone Visocki ističe da posebno upada u oči da “preduzeća za naoružanje sa globalnog juga sve više dobijaju na značaju.

Ona posebno ukazuje na Indiju koja je sa 3 preduzeća zastupljena među sto najvećih na svetu, a na njih otpada 1,2 procenta svetske prodaje, isto kao i Južne Koreje.

Međutim, mnogo više oružja napušta fabrike Kine koja je takođe obuhvaćena istraživanjem još od 2015. Godine iako SIPRI ističe puitanje transparentnosti 

Kako se navodi, njihove isporuke čine 13 odsto prometa u “top 100“.

"One profitiraju od takozvanog stapanja vojno-civilnog kapitala“, kaže Markštajner i kao primer navodi kineski konglomerat naoružanja NORINCO, koji je učestvovao u izradi satelitskih sistema.  
 
Prema Stokholmskom institutu, poslednjih godina su neki giganti iz Silicijumske doline, poput Gugla, Majkrosofta ili Orakla, pokušavali da prodube svoju vezu s poslovima s oružjem, za šta su nagrađeni lukrativnim ugovorima.

Majkrosftove "super naočare"

SIPRI kao primer navodi Majkrosoftov ugovor s američkim Ministarstvom odbrane u vrednosti od 22 milijarde dolara, po kome je  to preduzeće trebalo da američkoj vojsci isporuči "super-naočare". Interes američke vojske u Silicijumskoj dolini lako je objasniti.

"Ona je prepoznala da te tehnološke kompanije imaju znanja o novim tehnologijama, bilo da se radi o veštačkoj inteligenciji, mašinskom učenju ili klaud-kompjutingu. A to znanje u velikoj meri prevazilazi ono što bi se očekivalo od tradicionalnih aktera u industriji naoružanja“, kaže Markštajner i dodaje da je moguće da će neke od tih kompanija da budu uključene u top 100”.

Pored Francuske, pad u prodaji oružja beleži i Rusija u kojoj je devet tamošnjih kompanija prošle godine prodalo 6,5 odsto oružja manje nego 2019. godini.

Taj pad na samo pet odsto od ukupne prodaje oružja u top 100, prema ekspertu Bajeru, direktno je povezano sa izgradnjom ruskih postrojenja u Indiji i Kini. Jer, te dve zemlje su ranije bile vodeći kupci ruskog oružja.

Bajer kao primer navodi nosač aviona. Prvi kineski nosač baziran je na jednom brodu još iz sovjetskih vremena koji je Peking kupio 1998. On je pod imenom "Liaoning“ počeo da se koristi 2012.

Otada je mnogo toga urađeno, kaže Bajer navodeći da je u pogledu sposobnosti za proizvodnju nosača aviona, Kina ne samo stigla, već je i prestigla Rusiju, koja za to vreme Rusija nije proizvela nijedan nosač aviona.

U međuvremenu je i Indija sagradila sopstveni nosač, takođe baziran na sovjetskoj tehnologiji, kaže on.

Ukupno gledano, evropska industrija oružja ima udeo od 21 procenat prodaje među top 100 – 26 evropskih kompanija je 2020. prodalo oružja u vrednosti od 109 milijardi dolara. Četiri čisto nemačke kompanije su u toj sumi zastupljene sa devet milijardi.

Zajednička proizvodnja

Dalje, tu su i transevropski koncerni kao "Erbas“, čije je poslovanje vredno 12 milijardi evra – pet procenata više nego 2019.
Evropa se sve više oslanja na takvo zajedničko poslovanje.

Kada je reč o troškovima, zajednička proizvodnja ima smisla, ali kada se radi o kontroli izvoza oružja, to se često pokaže problematično, kaže Simone Visocki.

Ona ukazuje na primer aviona "Jurofajter tajfun“, koji su zajedno razvile Nemačka, Velika Britanija, Italija i Španija. „On se prodaje i problematičnim zemljama poput Saudijske Arabije, koja i dalje vodi rat u Jemenu.“

Kako se navodi, u slučaju koprodukcija, nacionalni uslovi izvoza često ne važe, a izgleda da je Evropa još uvek daleko od efikasne zajedničke kontrole izvoza oružja i vojne opreme.