Trka s vremenom za novi dogovor Beograda i Prištine

Putokaz Beograd i Priština
Izvor: GazzetaExpress

Intenzivna "šatl" diplomatija vodila se prethodnih mesec dana u Beogradu i Prištini da bi se rešila dva goruća problema koja su dovela do tenzija ne severu Kosova. Jedan je rešen tako što je postignut sporazum o ulazno-izlaznim dokumentima, a ostalo je pitanje registarskih tablica. Da će diplomatski teren ostati "usijan" govore najave brojnih sastanaka u narednom periodu, od kojih su neki održani već danas. Diplomatski predstavnici, kao i predstavnici Beograda i Prištine nalaze se, međutim, u trci sa vremenom, budući da su za potencijalni kompromis ostala dva meseca, a pozicije su i dalje potpuno udaljene, prenosi Euronjuz Srbija.

Već danas na diplomatsku pozornicu prvi su stupili američki kongresmen Majkl Tarner i specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič koji su razgovarali s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. U saopštenjima nakon tih sastanaka posebno je istaknuto da je među temama bio dijalog Beograda i Prištine.

Da će se diplomate dodatno angažovati može se čitati i iz izjava posrednika iz EU, a i predsednik Vučić je najavio važne posete i razgovore u narednom periodu posle Samita Otvorenog Balkana. U Beograd će doći i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, a na jesen je zakazan i susret u Berlinu u okviru Berlinskog procesa između srpskog predsednika, kosovskog premijera Aljbina Kurtija i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Šta se može očekivati kao rezultat pojačanih diplomatskih aktivnosti? Očekivanja su "vedrija" kada je reč o predstavnicima međunarodne zajednice, nego što to pokazuje stanje na terenu.

Ranije je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj otvoreno rekao da je pitanje tablica mnogo teže rešiti nego problem ličnih karata, ali je poručio da je optimista. Veruje da će to biti rešeno za nekoliko nedelja, i poručuje da se "to neće desiti sutra". Optimista je i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak koji je za Euronjuz Srbija istakao da ostaju dva meseca da se dođe do rešenja. Otkrio je i da su već predložene određene ideje o kojima ne može da govori.

"Ta odluka vlade na Kosovu je da taj proces treba da se završi do kraja oktobra. Tako da mi imamo dva meseca da nađemo rešenje. I mi smo već u tom procesu. Već smo imali razgovore sa predsednikom Vučićem i sa premijerom Kurtijem na tu temu. Mi smo bili u cajtnotu po pitanju ličnih karata i ulazno-izlaznih dokumenata. Što se tiče registarskih tablica, imamo barem dva meseca za rešavanje, verujem da ćemo naći rešenje", rekao je on.

Težak zadatak pred posrednicima

Intenzivna diplomatija govori da postoji volja u međunarodnoj zajednici da se reši još jedan prioritetan problem između Beograda i Prištine koji ima potencijal da izazove nove tenzije. U tom svetlu dolazi poruka generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je pozdravio dogovor o dokumentima, ali je "ohrabrio" Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija da reše preostale nesuglasice kroz politički dijalog uz poruku da Kfor ostaje na oprezu.

Pred posrednicima ostaje težak zadatak, a iako Lajčak nije saopštio koje su to ideje za kompromis iznesene, poznato je da je Beograd predložio neutralne KS tablice koje je Kurti odbacio. Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative kaže za Euronjuz Srbija da bi njihovo prihvatanje bilo "ozbiljan kompromis". 

"Jedno rešenje smo već čuli od predstavnika Beograda, a to je prihvatanje ukidanja srpskih tablica i prenos na KS tablice, koje je Kurtijeva vlada prošle godine ukinula, i to bi bio ozbiljan kompromis i sa strane Prištine. Međutim, čini se da Kurtiju nije do kompromisa i da ne popušta u svojim namerama, sa očiglednom namerom da usput ponizi Vučića", rekao je Milenković.

Na pitanje šta se može očekivati u naredna dva meseca, predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže za Euronjuz Srbija da je reč o "stalnoj strategiji odugovlačenja".

"Videli smo da je i prošlog puta odloženo od 31. jula do 1. septembra, sada se odlaže za dva meseca, da se nađe rešenje, meni se čini da će biti veoma teško zbog Kurtijeve nefleksibilnosti da dođe do bilo kakavog dogovora. Evropska unija nema potencijal da u tome značajnije posreduje i da na neki način taj proces ubrza", rekao je Đukanović.

On napominje da bi rešenje postojalo ukoliko bi Priština pokazala želju za, kako kaže, minimalnim kompromisom, a s obzirom na to da to ne postoji, ne vidi ni kakvo je rešenje moguće po pitanju tablica. "Ne postoji ni minimalna želja za odstupanje od vladine uredbe. Tako da po mom mišljenju ne postoji prostor za dogovor", ističe Đukanović.

"Vreme da se promeni igra"

S druge strane, Leon Hartvel, gostujući saradnik pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije i analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA) predlaže drugačiji pristup. On veruje da bi se u okviru rešavanja spora u vezi sa registarskim tablicama trebalo usredsrediti na razgovor o krupnijim pitanjima, poput normalizacije odnosa, što je i proklamovana svrha dijaloga kojim posreduje Evropska unija.

"Veće pitanje je, naravno, sveobuhvatni sporazum na čije se postizanje čeka duže od decenije. A, kada pregovori zapnu, što je očigledan slučaj u dijalogu Beograda i Prištine, potrebno je odmaći se od pregovaračkog stola i baviti se činjenicama na terenu. Dijalog traje duže od decenije i ne daje značajnije rezultate. Vreme je da Sjedinjene Države i Evropska unija razmisle o načinima da promene igru", ukazuje Hartvel u razgovoru za Glas Amerike, uz uverenje da, u okolnostima rata u Ukrajini, nema boljeg trenutka za to.

Na pitanje da li bi sporazum o ulazno-izlaznim dokumentima mogao da doprinese da dve strane postignu pravnoobavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, Harvel kaže: "Apsolutno ne".

"Trenutno su strane u procesu podjednako daleko od sveobuhvatnog sporazuma kao što su bile prošle ili pretprošle godine. Ovde je reč o, uslovno rečeno, malom sporazumu koji ne doprinosi nekim značajnim promenama na terenu. Naravno, pomaže u deeskalaciji tenzija – što je veoma važno. Nemojte me pogrešno shvatiti - nemam nameru da omalovažavam sporazum. Ali ipak, daleko je od postizanja jednog velikog sveobuhvatnog sporazuma kojim bi bio rešen spor Kosova i Srbije", istakao je on.