Uloga Edija Rame u regionu: Veliki branilac OVK i vatreni promoter "Otvorenog Balkana"

Gotovo da nema izjave ili poteza albanskog premijera Edija Rame koji ne izazove pažnju u regionu, delom i zbog toga što su njegovi navodi često kontradiktorni, pa je predsednik Vlade Albanije u isto vreme i jedan od najvećih branilaca OVK i vatreni promoter inicijative "Otvoreni Balkan". Sagovornici Kosovo onlajna kažu da se Rama nalazi u "u sendviču" između dve ambicije, odnosno istovremeno su kod njega izražene i nacionalna svest i svest o potrebi ekonomskog napretka.

Specifičan ne samo zbog toga što je diplomirao Akademiju umetnosti i bio član albanske košarkaške reprezenatcije, Rama se ne libi da iskaže svoje, ponekad, i kontroverzne stavove.

Tako je uoči početka suđenja bivšim liderima OVK, pred Specijalnim sudom u Hagu, Rama na Tviteru podsetio da je Džozef Bajden u vreme senatorskog mandata Hašima Tačija nazvao "Džordžom Vašingtonom sa Kosova", a na dan početka procesa saopštio je da je Albanija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope prikupila potpise kako bi osporila rezoluciju Dika Martija iz 2011. godine o trgovini organima i "Žutoj kući".

Rama ne krije privrženost prema OVK, "sa knedlom u grlu zbog nepravde" Tačiju je pre dve nedelje čestitao rođendan, a u isto vreme je i jedan od najvećih zagovornika inicijative "Otvoreni Balkan", koja promoviše regionalnu saradnju i ekonomski razvoj regiona.

Istovremeno poručuje i da je " Otvoreni Balkan"  pravi način da se reši ćorsokak u odnosima Beograda i Prištine, poziva sve zemlje, pa i Srbiju da priznaju nezavisnost Кosova, ali i da se Evropska unija proširena na Zapadni Balkan ne može zamisliti bez Srbije.

Komentarišući ulogu Edija Rame u regionu, bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović ocenjuje da se Rama nalazi "u sendviču".

"To su dve atraktivne ambicije - sa jedne strane kod njega je izražena nacionalna svest, osećanje i volja da se solidariše sa svojim narodom širom Balkana, dok sa druge strane ima na umu da Albanija ne može da se ekonomski razvija i napreduje ukoliko je izolovana od ostalih zemalja regiona. Odbacivanje nacionalne solidarnosti Ramu bi dovelo u nezavidnu političku poziciju i gubitak podrške ljudi koji su ga doveli na čelo vlade", kaže Jovanović, ističući da pored političkog oportuniteta, kod albanskog premijera postoji i lični osećaj za očuvanje nacionalnog identiteta i opravdavanje postupaka OVK.

Sa druge strane, Otvoreni Balkan je plemenita ideja koja zemljama u regionu može doneti samo benefite, smatra diplomata, te lideri zemalja članica, svesni prednosti regionalnih inicijativa i ekonomske sardnje, tolerišu jedni drugima stavove koji se tiču nacionalnog identiteta i političkih razlika, naročito kada je u pitanju nezavisnost Kosova.

"U stavovima Edija Rame o OVK ogledaju se protivrečnosti odnosa na Balkanu posebno u vezi sa ’Otvorenim Balkanom’. Ideja ’Otvorenog Balkana’ je plemenita i u dugoročnom interesu svih onih koji žele da sarađuju u ovom, još uvek nedefinisanom delu Evrope. Sa druge strane, dve zemlje učesnice inicijative su pre toga učinile nešto što nije prijateljski prema Srbiji - priznale su Kosovo i uspostavile diplomatske odnose sa njima", rekao je Jovanović.

Interes zemalja u okviru inicijative je dugoročnija saradnja koja bi trebalo da pruži osnove i za prevazilaženje nekih dosadašnjih problema, dodaje Jovanović i kaže da je Srbija prešla preko odrđenih stavova druga dva lidera u nadi da će se vremenom ispraviti nepravilnosti po pitanju kosovske nezavisnosti.

Prema njegovim rečima, najveća prepreka za unapređenje saradnje Srbije i Albanije je to što je Albanija bila direktni učesnik na strani OVK tokom borbe 1999. godine, čime je, kako kaže, u suštini prekiršila stav Povolje UN o nenapadanju susednih zemalja i nemašanju u njene unutrašnje stvari.

Preko toga se na neki način prešlo, pojašnjava Jovanović, jer su nastupili složeniji događaji kao NATO agresija što je učešće Albanije učinilo minrnim u odnosu na veličinu zla koje je ta agresija nanela stanovnicima i Srbije, ali i Kosova.

"To je nešto što nije prijatno našim ušima i očima, ali mora da se toleriše u očekivanju da će sam razvoj i koristi koje će sve tri zemlje imati od unapređivanja tog projekata Otvoreni Balkan da pomognu lakšem prevazilaženju i rešavanju tog pitanja koje se tiče povrede teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije od strane dveju zemalja činom njihovog priznavanja Kosova i Metohije. To su protivrečnosti koje postoje i ne možemo ih prevdeti, ali ne smeju nas sprečiti da širimo sradnju sa susedima i pomognemo da se taj problem u perspektivi prevaziđe na jedan pozitivani pravičan način u skladu sa Poveljom UN i našim Ustavom.", poručuje Jovanović.

Rečima "sve je moguće na Balkanu, Balkan je jedinstvena protivrečnost" diplomata objašnjava to što je premijer Rama u isto vreme branitelj OVK i promoter ekonomskog zajedništva i saradnje sa Srbijom u oviru Otvorenog Balkana.

Rama je, kako kaže, u nekoj vrsti nacionalne obaveze da se solidariše sa drugim Albancima u susetstvu, tako da bi izostanak te solidarnosti ugrozio njegov politički položaj u samoj Albaniji.

Međutim, pored toga, dodaje Jovanović, kod albanskog premijera postoje i lična nacionalna osećanja i težnje koja se, kao u ovom sličaju, izdižu ponekad iznad političkog oportuniteta njega kao zvanične političke ličnosti.

"Mi nismo u situaciji niti treba da nagađamo šta je bitnije u tom njegovom postavljanju o OVK da li ga je ponelo nacionalno osećanje ili politički oportunitet da se zaštiti od prigovora da nije dovoljno nacionalno solidaran sa albanskom nacijom. To su stavri koje su na nivou pretpostavki. Interes koji Albanija ima od saradnje sa drugim susednim zemljama bi mogao u perspektivi da bude zdraviji put i za kasnije eventualno revidiranje dosadašnjeg stava i Albanije i Severne Makedonije u odnosu na pitanje KiM", rekao je Jovanović.

Na pitanje koliko nacionalna svest Edija Rame utiče na "Otvoreni Balkan" i saradnju sa Srbijom, bivši šef diplomatije ocenjuje da je nacionalna svest albanskog premijera jedan "teg".

"To jeste jedan teg na taj projekat koji ga na naki način drži u šahu, sada je pitanje da li taj projekat zbog toga treba napušti odjednom ili postepeno ili ga jačati kao perspektinog saveznika u nadi da će stavovi u vezi sa Kosovom da bude revidiran, uporedo sa saznanjem apsolutne nemogućnosti da tzv. Kosovo može da opstane kao nezavisna država, ali možda može kao država u okviru države Srbije", rekao je Jovanović.

Jedna od ideja vodilja premijera Rame, ističe Jovanović, jeste stvaranje "velike Albanije", ali kod njega je i izražena svest o tome da Albanija ne može da opstane ili ekonomski napreduje ukoliko je izolovana od susednih zemalja.

"Rama je očigledno u sendviču dve atraktivne ambicije, jedna je da se solidariše sa idejom velikoalbanske države, ali ta ideja je već stara sto i više godina i ne znači da ne može da traje još toliko i da ne bude ostvarena, a sa druge strane život diktira svima pa i Albaniji da se saobrazi sa činjenicama života i svojim interesima u zemlji i oko nje i sa potrebom jačanja zajedništva i zajedničke saradnje sa susedima", kaže Jovanović.

Pokazalo se, naglašava, da veliki integracioni procesi kao i oni mali regionalni doprinose bržem i efikasnijem pojedinačnom razvoju, jačanju privrede i državnom očuvanju, a može se zaključiti, ocenjuje, da takav način razmišljanja preovladava i kod Rame.

Jovanović primećuje i da je Rama imao prilike, primećuje, da proživi oba stanja i da uvidi da izolaovana Albanija, kao i izolovana Srbija ili bilo koja druga balkanska zemlja nemaju iste šanse da se brže razvijaju i dostiganu zavidan nivo sopstvenog postojanja koji će drugi uvažavati, ako ne poboljšaju međusobne odnose sa susedima i razviju najprihvatljivije oblike međusobne saradnje.

"To se sada pokušava sa Otvorenim Balkanom i svaka zemlja vidi u tome svoj interes koji bi daljem razvojem saradnje mogao samo da se uvećava, a onda bi on u jednom trenutku mogao i da prevagne nad uskim nacionalnim interesom koji u ovom trenutku ispunjava sve Albance na Blkanu. To je da pomisle da bi mogli Kosovo i Metohiju zauvek da odvoje od Srbije i da je pripoje sebi. Svako ima pravo na san, to je i dalje san i nema realnih osnova da on bude ostvaren", zaključuje Jovanović.

Albanski novinar Idro Seferi kaže da svoje stavove o OVK Rama gradi kroz albansko nacionalno pitanje, dok regionalnu saradnju tretira kao jedini način da zemlja napreduje i "ide dalje", ali primećuje i da je Rama po pitanju regionalne saradnje otišao korak ispred nedoumica da li je Otvoreni Balkan dobro rešenje za sve u regionu.

"Regionalna saradnja njega košta, jer to nije u svim zemljama viđeno kao dobar potez. Naravno tu ima malo i balansiranja, Rama mora da bude istrajan u nekim pitanjima koje se tiču Albanije i Kosova, ali sa druge strane on je ipak čovek koji je pokušao da i ide korak dalje, i to prilično daleko, iako su rasprave o tome da li treba biti u Otvorenom Balkanu naročito na Kosovu bile negativne. Rama se nije kolebao da tu saradnju sa Srbijom i drugim zemljama regiona promoviše u najvišem nivou i stao je na stranu toga", rekao je Seferi.

On ocenjuje da se Ramina podrška OVK temelji na nekadašnjoj podršci bivšem predsedniku Kosova Hašima Tačija i na tome što su ta dva lidera nekada bila u dobrim odnosima. Međutim, dodaje da Edi Rama nije "sam" po pitanju dualizama između regionalne saradnje i nacionalnih pitanja, već se to primećuje i kod ostalih lidera na Blakanu.

"Zbog toga regionalna saradnja i ne funkcioniše u punom kapacitetu. Postoje nacionalna pitanja koja izazivaju ne tako dobre odmose među glavnim gradovima i državama, a istovremeno  se priča o produbljivanju ekonomskih odnosa. Kada se prevaziđu nacionalne razlike možda će regionalna saradnja biti uspešnija nego sada", ukazuje Seferi.

On smatra da će Edi Rama nastaviti zasigurno da radi na unapređenju regionalne saradnje, jer je to deo njegove politike, ali i zato što jer je Alanija ipak profitirala od okrenutosti ka zemljama regiona.

Navodi da su dobrosusedski odnosi obezbedili Albaniji veću ekonomsku razmenu, kao i razvoj turizma i privrede.

"Mislim da je Rami u interesu da u Albaniju dolazi što više turista i da zemlja po svakom pitanju napreduje. Sve ove druge priče su teme koje su važne za njegove birače i za odnose sa Kosovom, ali treba videti kako neke stvari mogu da se prevaziđu, a da to ne ometa regionalnu saradnju", zaključuje Seferi.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov primećuje da Rama sa jedne strane vrlo često uzima ulogu branioca ratnih zločinaca i OVK, dok sa druge promoviše ekonomsko jedinstvo i relativizaciju granica u regionu kroz Otvoreni Balkan.

On smatra da se iza uloga promotera regionalnih inicijativa kriju politički interesi autoritarne politike i da nema međusobnih osporavanja između državnika po tom pitanju.

Zato smatra da se iza dogovora oko Otvorenog Balkana predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Rame krije tripartitno rešenje za Zapadni Balkan, koje je predložio u Briselu slovenački premijer Janez Janša  - "da bi na na Balkanu zavladao mir, ukoliko bi se stvorila ’velika Albanija’,’velika Srbija’ i ’velika Hrvatska’".

Popov zaključuje da je moguće da upravo zbog ideje o "velikoj Albaniji", Rama govori o ekonomskom ujedinjenju regiona i otvaranju granica, ali se ne odriče svojih stavova oko OVK.

Ocenjuje da će se brojna pitanja zločina i žrtava obe strane i političkih razlika otvoriti suđenjem liderima OVK u Hagu.