Ekonomisti: Nestanci struje ugrožavaju proizvodnju i odvraćaju investitore od Kosova

Ekonomski stručnjaci tvrde da česti prekidi u snabdevanju električnom energijom tokom poslednjih nedelja nanose značajnu štetu domaćoj privredi, povećavaju troškove poslovanja i čine Kosovo manje privlačnim za nove investicije, prenosi Ekonomija onlajn. Prema njihovim rečima, nestabilno snabdevanje električnom energijom direktno utiče na proizvodne procese, izvoz i ukupnu poslovnu klimu na Kosovu, zbog čega su zatražili dugoročna rešenja za obezbeđivanje energetske stabilnosti.

Prema njihovim rečima, nestabilno snabdevanje električnom energijom direktno utiče na proizvodne procese, izvoz i ukupnu poslovnu klimu na Kosovu, zbog čega su zatražili dugoročna rešenja za obezbeđivanje energetske stabilnosti.

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini izjavio je da se privrednici svakodnevno suočavaju sa problemima u snabdevanju električnom energijom i vodom, ističući da ovakva situacija obeshrabruje potencijalne investitore.

„Žalbe privrednika su svakodnevne. Dok mi ovde razgovaramo, u ovom naselju nema struje. Nema ni vode. Istovremeno govorimo o podsticanju novih investicija. To obeshrabruje svakog investitora. Ako nema električne energije, o čemu strani investitor može da razgovara kada razmatra pokretanje nove investicije na Kosovu? Ako nema vode, ako se kasni sa izdavanjem dozvola, ako je, kao što znamo, birokratija povećana. Birokratija stvara korupciju, korupcija tera investitore i sve to doprinosi tome da naša zemlja zaista ne bude atraktivna za ulaganja“, rekao je Šaihini.

On je ukazao da je električna energija na Kosovu najskuplja, a da se restrikcije struje sprovode bez najave.

„Planiranje proizvodnje vrši se na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou. Prekidi u snabdevanju električnom energijom odlažu i u potpunosti remete te planove. To izaziva kašnjenja u proizvodnji, pružanju usluga i izvozu. Kupci odustaju zbog kašnjenja, pa gubimo tržišta i na Kosovu i u inostranstvu. Zato su energetskom sektoru potrebni stabilnost i predvidivost“, istakao je Šahini.

Napominje da je američki gas jedna od mogućnosti za obezbeđivanje energetske, strateške i ekonomske stabilnosti na Kosovu.

„Kao Poslovna alijansa tražimo od institucija da se jasno izjasne da li su za ili protiv američkog gasa, kako bismo obezbedili energetsku stabilnost. Korišćenjem gasa može se obezbediti i stabilnije grejanje za industriju i domaćinstva. Kosovo je jedina teritorija na Zapadnom Balkanu i u Evropi u kojoj je električna energija osnovni izvor grejanja, a to je ujedno i najskuplja opcija“, rekao je Šahini.

Ekonomista Ljuljzim Bećiri ocenio je da električna energija ostaje glavni faktor koji povećava troškove proizvodnje na Kosovu, dok česti prekidi u snabdevanju nanose velike gubitke proizvođačima.

„Zamislite proizvodnu kompaniju ili pekaru u trenutku dok peče hleb, koji se uglavnom peče na električnu energiju, i odjednom nestane struje, pa cela proizvodnja propadne. Trošak je ogroman. Da se 2026. godine govori o nestancima struje u zemlji koja teži članstvu u Evropskoj uniji i želi da privuče velike strane investicije, to je nedopustivo, posebno imajući u vidu da Kosovo praktično leži na uglju, odnosno 'crnom zlatu', kako ga nazivamo u ekonomiji. Smatram da je trenutna situacija za privredu izuzetno teška. S jedne strane imamo veliko povećanje cene električne energije, kako za građane, tako i za preduzeća, zatim izlazak na otvoreno tržište, koji dodatno pogađa privredu, a uz sve to dolaze i nestanci struje. To dodatno demotiviše kompanije i jedan je od razloga zbog kojih Kosovo ima tako mali broj proizvođača“, rekao je Bećiri.

Bećiri smatra da nedostatak povoljne poslovne klime primorava pojedine kompanije da razmišljaju o odlasku sa Kosova.

„Imamo naznake da su mnoge kompanije primorane da napuste Kosovo jer ovde ne postoji odgovarajuća poslovna klima. Zamislite kompaniju koja preko noći mora da plaća 250 odsto više za električnu energiju nego što je plaćala do juče. To ima ogroman uticaj. Zato imamo veoma mali broj proizvođača, a 2026. godine gotovo smo oborili rekord po vrednosti uvoza. To je direktna posledica nedovoljne domaće proizvodnje. Sve analize pokazuju da ne postoji strateška institucionalna podrška proizvođačima. Naprotiv, prisutan je svojevrstan pritisak i napad na najveće proizvođače iz političkih razloga, što ne bi smelo da se dešava na Kosovu“, rekao je on.

On je pozvao institucije da sprovedu obećane investicije u proizvodnju kako bi povećale domaću proizvodnju i smanjile uvoz.

„Potrebno je da obećanja institucija Kosova o ulaganju oko milijardu evra u proizvodnju konačno budu pretočena u konkretne odluke i sprovedena. To je ključni faktor koji bi doprineo smanjenju uvoza. Kada se uvoz smanji, građani će više kupovati domaće proizvode, koji su jeftiniji i konkurentniji. To će dodatno podstaći građane da biraju domaće proizvode. Zato je neophodno da se sadašnja situacija promeni i da domaći proizvođači dobiju snažniju podršku“, zaključio je Bećiri.