Vakcinom protiv virusa mržnje

Glavni događaj protekle nedelje na Kosovu, ipak, nije najnovija odluka Ustavnog suda, kojom je oborena Hotijeva vlada, iako je po političkoj težini i posledicama to trebalo da bude. Jedna druga ekskluzivna vest stigla je u petak sa Kosova potpuno iznenada i u medijskom smislu munjevito je "ukrala slavu" kosovskim ustavobraniteljima.

Radi se, naravno, o vakcini protiv koronavirusa, trenutno najtraženijoj i najdeficitarnijoj robi na svetskom tržištu, koja se neočekivano pojavila na severu Kosova - u Leposaviću, Severnoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku, i pre nego što su time mogli da se pohvale jedan Pariz, Madrid, Berlin, Rim.. O Zagrebu ili Sofiji da ne govorimo. 

Slike i izjave iz domova zdravlja u severnim kosovskim gradovima brzo su postale vest broj jedan u regionu i šire. Stotine najstarijih stanovnika, koji su najugroženiji epidemijom teške respiratorne infekcije, po saznanju da imaju tu mogućnost, odmah su stali u redove za pelcovanje Fajzerovom vakcinom. Priliku da se zaštite dobili su Srbi, koji u velikoj većini žive u pomenutim opštinama, ali isto tako i njihove komšije Albanci, Bošnjaci i svi drugi. Ljudi pritisnuti višemesečnom brigom i strepnjom za zdravlje nisu krili olakšanje i zadovoljstvo što im je država Srbija omogućila neophodnu zaštitu. 

A danima već sa zvaničnih mesta u Prištini stižu deprimirajuće poruke građanima, da vakcina za Kosovo još nije kupljena, niti naručena, i da tek na proleće 2021. mogu da stignu manje količine kao međunarodna pomoć. Za veći deo stanovništva najavljeno je da će vakcinacija uslediti sledeće jeseni i tokom 2022. godine! O dramatičnom stanju u kosovskom zdravstvu svakodnevno izveštavaju svi prištinski mediji, pa su, kao značajnu informaciju, Koha i ostali internet portali javili da je Srbija među prvim evropskim državama nabavila kontigent vakcine američke kompanije Fajzer. Primećeno je i da srpske zdravstvene ustanove u januaru očekuju i dopremanje većih količina vakcina ostalih proizvođača, među kojima i ruskih i kineskih.

Poruka srpskog predsednika Aleksandra Vučića pre dva dana, da je jedan deo vakcina koje su stigle u Beograd odmah prosleđen na sever Kosova, zatekla je vlasti u Prištini u stanju teške političke i društvene konfuzije. OVK pod žestokim optužbama na sudu, Tači iza rešetaka, Ustavni sud koji ruši vlade, partije u bespoštednoj borbi za vlast, zdravstveni sistem na ivici pucanja, ionako tanka privreda koja se guši u gubicima... 

Neko bi pomislio da za ratoborni nacionalizam i mržnju prema Srbima i Srbiji bar na kratko nema mesta, ali, nažalost, nije tako. I dalje kod većeg dela prištinske političke klase, uprkos svim nevoljama, “rat” sa Srbima je na vrhu svih prioriteta.

U ovome prednjači Vjosa Osmani, prinudna predsednica sa visokim ambicijama na najavljenim vanrednim izborima. Svakodnevnim izjavama o srpskom genocidu nad Albancima i stalnim raspirivanjem neprijateljstva s Beogradom, kao najbliži saveznik Aljbina Kurtija, Osmani mržnjom kontaminira društveni i politički prostor. Dosadila je čak i svom bivšem partijskom šefu Mustafi, pa i albanskom premijeru Rami, ali ona ne odustaje. 

Megafon iz koga se sipa barut, naravno, ne ispuštaju iz ruku ni mnogi drugi prištinski prvaci. U susret izborima treba očekivati i pojačavanje ovih glasova i to je tužan fakat. Kosovsku svakodnevicu karakteriše dominantno odsustvo društvene uređenosti i političkih pravila, pa nije za čuđenje ni nedostatak elementarne logike u ponašanju glavnih aktera. Tako se i svaka pružena ruka saradnje sa srpske strane vidi kao problem i odgovara se "đonom". 

I tu se vraćamo na priču o vakcinaciji. Frustraciji i rasulu predstavnika prištinskih istitucija nije promaklo pitanje "kako je to vakcina stigla na Kosovo". Zabrinuti za "nacionalnu bezbednost" javili su se odmah sa pretnjama da će da istraže slučaj. A za to vreme iz Beograda stiže poruka, da država Srbija planira da u januaru pošalje dodatnu pomoć u vakcinama za sve nacionalne zajednice na Kosovu. Ministar zdravlja Lončar kaže da je to instrukcija koju je dobio od predsednika Srbije, i da nema razdvajanja ljudi po etničkoj, verskoj i drugoj pripadnosti.

U vremenu zla i muke, kakvo je ovo današnje, svako čovekoljublje i humanost nemaju cenu.

Bilo bi veoma važno da Beograd u Prištini dobije adekvatnog sagovornika bar na tu temu.