Zečević: Geopolitika glavni razlog kašnjenja evrointegracija

Kada je u pitanju proširenje, Evropska unija je ta koja postavlja rokove, napominje Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije i dodaje da su "geopolitički razlozi uvek glavni uzrok kašnjenja", prenosi Euronjuz.

"Za Srbiju sada jeste problem sa Kosovom, ali je problem i funkcionisanje institucija u EU. Smatraju da Balkan ima previše država koje bi, ukoliko budu primljene, usporile došenje odluka. To je glavni razlog zašto odlažu taj prijem. Mi bismo bez problema oko Kosova mogli za tri, četiri godine da završimo sve, ako bi se dozvolilo da se pitanje Kosova reši posle prijema", kazao je Zečević. 

On dodaje da je ipak vrlo teško proceniti situaciju i govoriti o konkretnim rokovima za proširenje. 

"Tu je i politička kriza u Evropskoj uniji, geopolitička procena, mnogo je tu faktora i teško je govoriti o tome i da se proceni rok", rekao je Zečević.

Za reforme i napredak potrebne su godine, a za to je ipak ključ u rukama država kandidata.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ističe da to što je sada rok 2029, 2030. godina "pokazuje koliko je perspektiva članstva jedna pokretna meta".

"Ako pogledate sa stanovišta naših vlasti, u ekspozeu se govorilo da ćemo da pristupimo 2018, pa potom 2020, 2025. pa 2028. i pomera se do 2030. godine. To pokazuje da nismo uradili svoj zadatak do sad, pošto je sada očigledno da je 2025. nemoguća, znači pomera se na sledeći rok. Ako tad ne bude, govoriće se o 2035. godini, na pet godina se to pomrera", kazao je Subotić.

On ističe da Srbija kao država mora da ispuni ono što se traži na putu ka članstvu i da ne čeka rokove EU.

"Pravilan način komunikacije bi bio da vlasti u Srbiji kažu EU do kada će se Srbija transformisati, a da se do tada i EU reformiše i da i Srbija i EU budu spremni za članstvo. Vidimo da i Makron i Šolc govore da su to paralelni procesi i da se EU transformiše i naravno Zapadni Balkan. Pokazalo se da su se godine pomerale, reforme imaju blagi napredak, nekada stagniraju, negde se i nazadovalo. Prema kvantifikaciji CEP-a, na skali od jedan do pet u pripremljenosti imamo ocenu 3.03 i to je tako neki niz godina", rekao je Subotić.

Kada je reč o Srbiji, on kaže da su tri ključna pitanja od kojih zavisi pristupanje EU, vladavina prava, dijalog sa Prištinim i usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom, što se sada posebno odnosi na sankcije protiv Rusije. Dodaje i da bi ulazak u Uniju 2030. značio da do 2028. godine sve mora da se završi.

"Dakle, da bismo ušli moramo radikalno drugačiji pristup da imamo, pa čak i ako nam je cilj da uđemo 2030. jer ta godina nije tako daleko. To bi značilo da do 2028. moramo sav posao da završimo, sva poglavlja da zatvorimo, a onda godinu, dve da traje proces ratifikacije od strane država članica", rekao je Subotić za Euronews Srbija.

Da li države Zapadnog Balkana mogu da uđu u EU u talasu ili talasima?

Ono o čemu se još govori je i način na koji bi zemlje Zapadnog Balkana pristupale EU. Iako je grčki premijer Micotakis govorio da bi sve zemlje ovog regiona mogle do 2033. godine da prisutpe EU, stručnjaci navode da je tako nešto malo verovatno.

Subotić navodi da kada se govori o godinama, misli se na prvi sledeći talas koji bi mogao da obuhvati jednu do dve nove članice.

"Definitivno ne možemo govoriti o pristupanju država Zapadnog Balkana u jednom talasu. Crna Gora je tu kao država koja prednjači kada je u pitanju stepen pripremljeosti, za razliku od Bosne. Dakle, ne bi bilo fer za one koji su neki posao uradili, ne može se zamisliti da BiH sav posao obavi do 2031. godine", kazao je Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike

On je dodao: "Ako Srbija uradi svoj posao onda bi mogla da bude deo tog prvog talasa, a onda neki drugi talas Severna Makedonija, Albanija, pa recimo, Priština, BiH pa tek onda Moldavija i Ukrajina".

Slobodan Zečević takođe vidi Crnu Goru kao državu koja bi najpre mogla da stigne do punopravnog članstva.

"Crna Gora bi mola da uđe do 2030, a postojala je ta koncepcija da Crna Gora i Srbija uđu zajedno u EU, kao nekad Španija i Portugalija. To su zemlje bliske geografski i civilizacijski i to je bio neki plan", rekao je Zečević.

Put Srbije ka EU

Od Evropskog saveta održanog u Feiri, 1. juna 2000. godine, kada je objavljeno da su sve zemlje procesa stabilizacije i pridruživanja "potencijalni kandidati" za članstvo u EU, počinje put koji traje do danas.

Srbija je najpre, pre nego što je zavnično započela proces pregovora, uspela da dobije bezvizni režim kada su u pitanju zemlje EU, koji je na snagu stupio 19. decembra 2009. godine.

Nakon toga, 22. decembra 2009. godine Republika Srbija ponela je zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, a status kandidata za članstvo stekla je tek 1. marta 2012. godine.

U Briselu je 21. januara 2014. godine održana prva međuvladina konferencija između Srbije i Evropske unije.

Nakon toga, Srbija je u decembru iste godine otvorila i prva Poglavlja u okviru pregovora sa Evropskom unijom,  Poglavlje 32 - Finansijski nadzor i Poglavlje 35 ostalo - normalizacija odnosa  Beograda i Prištine.

Srbija je u narednom periodu otvarala po četiri poglavlja godišnje, osim u slučaju 2017. godine kada je otvorila šest poglavlja.

EU je zvanično usvojila metodologiju pridruživanja u maju 2020., a Srbija je u julu objavila da prihvata nova pravila. Prema novoj metodologiji, Srbija je u decembru 2021. godine otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost.