Metohijska ostrva slobode

Potresno svedočenje o srpskim mučenicama koje su ostale u svom zavičaju. Žene su često hrabrije od muškaraca ali da nema tajnih spiskova o navodnim srpskim ratnim zločinima povratnika bi bilo više.

Ne sumnjam da je je gospodin Rakočević častan čovek, odličan organizator u Domu kulture i pre svega talentovan pisac...u ovom tekstu, kao uostalom i svim drugim obrćanjima, predmet pisanja je njegovo lično interesovanje kao i interesovanje njegovih čitalaca ipak moram da primetim dve stvari...prvo velika većina kosovskih srba uopšte nema emotivnih problema sa uspomenama...odlično su se snašli u Beogradu, Nišu, Kragujevcu...gde već...pa pogledajte čuiveni SPS kadar koji do 1999 carevao Kosovom - Veljka Odalovića, Bogdana Kecmana, Minju Milovanovića, Dragana Damjanovića brojne druge manje ili više poznate javnosti...brzo su unovčilisvoju imovinu na Kosovu i još brže sebi obezbedili još luksuznije nekretnine...ne vidim baš da mnogo žale za Kosovom...tako je i kod većine drugih raseljenih...ovo je moja slobodna procena koja i ne mora da bude tačna ali ono što je objektivno tačno a o čemu je krajnje vreme da neko napiše nekoliko rečenica jeste šta je uzrokovalo da se desi ono što se desilo 1999 godine...odmah da vam kažem strane obaveštajne službe, špijuni, plaćenici i domaći izdajnici sa time nemaju ništa...to je kliše kojim je vladajuća elita i sps kosovci najlakše skinuli odgovornost sa sebe...stvarnost je mnogo složenija i mnogo manje emotivnija nego što to proizilazi iz Rakočevićevih tekstova i kako to često biva - stvari nisu nikada onakve kave nama izgledaju da jesu...