Hoti: Nezadovoljstvo nije nastalo preko noći, Kosovu potreban jak DSK

Funkcioner Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti izjavio je da inicijativa za održavanje vanredne Skupštine DSK nije povezana sa pregovorima koji se vode sa Samoopredeljenjem, kako su pojedini pokušali da je predstave, navodeći da nezadovoljstvo u stranci nije nastalo „preko noći“, već je posledica loših rezultata u tri uzastopna izborna ciklusa.

„Nezadovoljstvo dolazi nakon gubitka dve opštine na lokalnim izborima, od kojih je jednom DSK dugo vladao. Nakon svih dešavanja, velikoj većini struktura i članstva postalo je jasno da DSK ne može nastaviti da se vodi na način na koji je do sada vođen. Stoga je zahtev za vanrednom Skupštinom povezan sa potrebom da DSK razmisli. Nepoštovanje standarda postavljenog 2021. godine, prema kojem loši rezultati dovode do promene rukovodstva, podstaklo je delegate da zatraže vanrednu skupštinu“, rekao je Hoti u intervjuu za Gazetu ekspres.

On je kazao da debata o budućnosti DSK ne bi trebalo da se svede na političku sudbinu jedne osobe.

„DSK mora da prođe kroz zakonski, inkluzivan i konkurentan proces izbora rukovodećih struktura, od nivoa podogranaka do predsednika DSK. Ovaj proces mora biti demokratski, zasnovan na otvorenoj debati, gde je svaki član DSK uključen u donošenje odluka. Uveren sam da ćemo iz ove vanredne skupštine izaći jači. Svi smo ujedinjeni jednim ciljem: da vratimo DSK kao glavnu političku snagu u zemlji koja služi Republici Kosovo. Kosovu je potreban jak DSK“, smatra Hoti.

Na pitanje da li, ako Ljumir Abdidžiku „preživi“ zahtev za smenu, to znači da će imati legitimitet za formiranje koalicije sa Samoopredeljenjem, Hoti je odgovorio da te dve stvari ne bi trebalo povezivati.

„Sazivanje Skupštine DSK praktično ´demokratija na delu´ unutar stranke. Skupština DSK je demokratski mehanizam koji se koristi kad god je potrebno konsolidovati i ojačati stranku. Nakon loših rezultata na izborima, sasvim je prirodno sazvati Skupštinu kako bi se preispitao pravac stranke“, rekao je Hoti.

Komentarišući činjenicu da je sa Abdidžikuom na razgovor kod Aljbina Kurtija otišla Vjosa Osmani, koja nije ni član stranke, Hoti je naveo da DSK ima ljude sa iskustvom i velikim doprinosom u izgradnji institucija, koji su stranku predstavljali u najvažnijim procesima.

„U takvim procesima, samo ljudi sa legitimitetom unutar stranke mogu predstavljati DSK. Samo učešće ključnih partijskih ličnosti i poštovanje organa odlučivanja stranke obezbeđuje legitimitet odluka koje se donose u takvim procesima. U krajnjoj liniji, DSK mora da gradi budućnost oslanjajući se na svoj narod“, kazao je Hoti.

Na pitanje da li DSK, s obzirom na više izbornih ciklusa, oseća odgovornost da Kosovu pruži stabilnost sklapanjem sporazuma sa Kurtijem, odgovorio je da će se DSK u procesu formiranja institucija ponašati sa visokom institucionalnom odgovornošću i političkom kulturom, kao i u skladu sa interesom Kosova i sopstvenim političkim vrednostima.

„DSK mora sarađivati sa celim političkim spektrom kako bi zemlja dobila predsednika koji obavlja svoju funkciju u skladu sa Ustavom, politički nepristrasnog predsednika, predsednika koji nas ubeđuje da stavlja državni interes iznad sopstvenih političkih interesa ili interesa bilo koje političke snage. Nepoštovanje ovih principa u skorije vreme ostavilo je posledice po zemlju. DSK će svakako biti deo procesa konstituisanja Skupštine Kosova i doprineće svim budućim procesima gde je potrebno učešće opozicije. Što se tiče izbora Vlade Kosova, rezultati izbora pokazuju da Samoopredeljenju nije potreban DSK. Kao što je to učinio nakon izbora u decembru prošle godine, Kurti može sam da formira vladu. U tom smislu, odlaganje sazivanja konstitutivne sednice Skupštine Kosova je neopravdano“, napomenuo je Hoti.

Upitan da li bi DSK trebalo da participira u Vladi u slučaju potencijalnog sporazuma sa Kurtijem, odgovorio je da ako sve programske razlike između političkih snaga nestanu samo da bi se podelila vlast, onda interes Kosova nije zaštićen.

„Građani očekuju da budemo lojalni onome što smo predstavljali godinama. Naš prioritet u ovoj fazi trebalo bi da bude jačanje DSK i njegovo vraćanje kao prve političke alternative u zemlji“, podvukao je Hoti.

Ukazao je da su političke razlike između DSK i Samoopredeljenja veoma jasno iskazane u prethodnih šest godina.

„Nesprovođenje Vašingtonskog sporazuma, napuštanje dijaloga o međusobnom priznavanju, Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, neuspesi u unapređenju evropskih integracija, šteta u procesu panalbanskih integracija i posebno saradnje sa Albanijom, otkazivanje gasnog projekta, energetske afere i sumnje u vezi sa upravljanjem ovim sektorom, masovne zloupotrebe državnog budžeta, tenderi, nepotizam u političkim imenovanjima, pritisak na pravosuđe, neimenovanje glavnog državnog tužioca kršeći Ustav, smena predsednice CIK-a, brojna nezakonita smenjivanja odbora i drugih nezavisnih tela, nepojavljivanje premijera pred pravosuđem, neuspesi u ekonomiji i kapitalnim investicijama, zloupotreba lokalnih proizvođača i mnoga druga pitanja, jasno pokazuju da ova politička klasa ne zaslužuje da vlada zemljom“, nabrojao je Hoti. 

Na pitanje šta bi, pored razgovora o stavovima, trebalo da bude uslov DSK za Kurtija u potencijalnoj koaliciji, odgovorio je da su to odnosi sa SAD i Evropskom unijom, evroatlantska orijentacija Kosova, tržišna ekonomija, podrška poslovanju i poštovanje demokratskih institucija su vrednosti koje su definisale DSK tokom godina.

„Upravo iz tih razloga, politička saradnja ne može biti samo pitanje broja i podele pozicija“, dodao je Hoti.