Abazović: Ja sam za Otvoreni Balkan, inicijativa ima snažnu podršku američke administracije

Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović dao je intervju za Euronews Srbija uoči posete Beogradu koja je planirana za sledeću nedelju.

Poručio je da dolazi sa najboljim namerama i porukama, i da želi da odnosi Srbije i Crne Gore budu podignuti na viši nivo. Ističe i da će pokušati da se nađu rešenja zanekoliko pitanja koja su ostala gorka iz prethodnog perioda. Kada je reč o Temeljnom ugovoru sa SPC, naveo je da misli da će to pitanje brzo biti stavljeno "ad akta". Premijer Crne Gore ističe i da je optimističan prema Inicijativi Otvoreni Balkan i da ne vidi da je to u koliziji sa EU.

Dolazite u zvaničnu posetu Srbiji 29. juna. Sa kakvim porukama dolazite?

I to je novitet u odnosu na prethodni period, i u odnosu prethodnih možda deset godina. Jedna jako brza poseta, prva regionalna poseta koja se dešava u Beogradu, što je po meni normalno, ne želeći na ovaj način da umanjim značaj drugih adresa koje su za Crnu Goru podjednako važne. Ali, mi dolazimo sa najboljim namerama i sa najboljim porukama. Mi želimo da regionalnu saradnju, a posebno saradnju između Crne Gore i Srbije, dovedemo na jedan viši nivo nego što je to bilo u prethodnom periodu. Naravno, za tango je potrebno dvoje, i uzalud će biti naša dobra volja, ako je ne nađemo s druge strane. Ono što su moja uverenja i što su moji sastanci sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji su se već desili u Davosu i u Ohridu pokazali, to je da će i ta druga strana apsolutno imati podjednako dobru volju kao što ima crnogorska. U Beograd idemo sa jednom željom da rifrešujemo naše odnose. Da oko par pitanja koja su ostala gorka iz prethodnog perioda pokušamo da nađemo rešenja. Neka pitanja treba tek da aktuelizujemo koja su pozitivna, u smislu snažnije ekonomske saradnje, pa i u kontekstu krize i pokazivanja veće solidarnosti između dve države. Ako me pitate o pitanjima koja su ostala otvorena, mi imamo neka pitanja koja bi trebalo da rešimo. Mi ćemo sa dobrim vestima poći u vezi razmene ambasadora Crne Gore i Srbije. Mislim da ćemo vrlo brzo izaći sa novim kandidatom za ambasadora Crne Gore u Beogradu. Verujem i da će druga strana iskazati isto načelo. Sa druge strane, imamo situaciju da je Svetozar Marović i dalje u Srbiji. I to je pitanje koje moramo da otvorimo.

Nije vam Svetozar Marović smetao kada je davao intervju protiv Mila Đukanovića u predvečerje parlamentarnih izbora i na taj način vam omogućio pobedu?

Vi mislite da nam je omogućio pobedu, ja mislim da bi ta pobeda došla i bez njega. Dakle, nije mi smetao kada je davao izjave, ali mi je smetao kada je oštetio budžet opštine Budva i budžet građana Crne Gore za više stotina miliona. To mi je smetalo i verujte, da ste vi građanka Crne Gore i vama bi smetalo. Isto tako je smetnja da on bez ikakvih posledica šeta slobodno i da ne odrađuje svoju kaznu,a sam je potpisao da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe. Niti ga je u tome pritiskao premijer Crne Gore sadašnji, niti neko drugi. Ja sam samo govorio o nekim temama koje mogu da budu aktuelizovene, ali idemo u jednom dobrom duhu. Posetićemo Privrednu komoru Srbije. Mislim da imamo mnoge zajedničke ideje koje treba da realizujemo. Tiču se infrastrukture. generalno, pokušaćemo da promovišemo i naš turizam u Srbiji. Očekujem da će mnogi građani Srbije ovo leto provesti u Crnoj Gori, više su nego dobrodošli. Tako da verujem da će ova poseta samo otkuljčati vrata za neke nove odnose koji su nam potrebni.

Da se osvrnemo na pitanje Temeljnog ugovora. Šta se dešava s tim. Vi ste pominjali jun kao mesec kada bi moglo da dođe do potpisivanja, ali nije došlo. Zbog čega?

Sve ide kako treba, do toga nije došlo samo iz proceduralnih razloga. Moramo kao država da prođemo neke procedure. Već smo dve odluke na vladi doneli u vezi sa uređenjem odnosa sa verskim zajednicama, imaće potpuno identičan tretman kao i druge. Lično, mislim da ćemo doći u situaciju da vrlo brzo to pitanje stavimo ad akta, na radost obe strane. I države i Srpske pravoslavne crkve. I to je nešto što je zaista veliko.

Kada očekujete potpisivanje?

Ja ne bih robovao datumima. Mislim da više ne postoji nikakav glavni razlog zašto se to ne potpisuje. Mislim da stručni timovi, koje je odredila Vlada i Mitropolija sa druge strane, trebaju da sednu, da pogledaju da li je taj tekst OK. Ja lično mislim da je potpuno u redu, mislim da onda ostaje samo formalnost da se to parafira.

Jeste li ga vi pročitali?

Naravno da sam pročitao, ali znate kako, mi smo imali određene razlike u odnosu na tekst koji je pripremala prethodna vlada. Mislimo da smo ga u mnogo čemu unapredili i da je sada onakav kakav treba da bude. Međutim, to nije nešto na čemu direktno radi premijer. Ono što je intencija premijera je da svako otvoreno pitanje zatvori. Više puta sam naglašavao i na prošloj vladi kad je bila malo veća diskusija o ovoj temi – nema guranja pod tepih. Sve će da se reši i sve što ljudi nisu mogli da reše u prethodnom periodu, verujem da u dobrom duhu možemo da rešimo. Da li će to da se reši za 100 ili 150 dana, ja ne mogu sad da robujem tome. Ali sam siguran da mnoge stvari koje prethodne vlade nisu imale želju da reše, i odnose sa investitorima i sa verskim zajednicama i generalno otvorena pitanja u Crnoj Gori – za nas nisu tabu tema. Ja želim da se radi brzo i efikasno. Ne na uštrb zakona, ali tražim od svih ministara da ne idu po sistemu odugovlačenja.

Mnoge je iznenadila ta vaša izjava koju ste još 2015. godine dali, a to je da je u Crnoj Gori najteže biti Srbin i da je to poraz za crnogorsko društvo. Da li i dalje isto mislite?

Reći ću vam u kom kontekstu sam dao tu izjavu. Bilo je reči o zastupljenosti u javnoj upravi. Tu je bila jedna razlika, jaz između onoga što je broj ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i broj ljudi u javnoj upravi. Ja se borim za ljude, to je moja politika. Ko je Srbin, Crnogorac, Albanac, Bošnjak, Rom - poštujem svakoga. Ja se borim za ljude i to je moja politika. Mnogima nije prijemčiva, mnogi žele da se i dalje kontaminiraju nacionalizmom, šovinizmom, podelama, to nije moja agenda. Borim se za ljude i uopšte mi nije važno kako se ko izjašnjava. Ta izjava je bila u parlamentu. Ja ću kao pripadnik manjinskog naroda uvek stati u odbranu nečega što je nepravda I nemam nikakav problem sa time. Ali generalno politika koju zastupam je građanska.

Da li je teško biti Srbin u Crnoj Gori?

Nije teško biti Srbin u Crnoj Gori koliko se to želi predstaviti. Teško je biti i Crnogorac, Albanac, bilo šta, zato što su ekonomski uslovi takvi kakvi jesu. Da su ekonomski uslovi bolji, onda bi svima bilo lakše i cilj je da taj fokus od nacionalne ili etničke ugroženosti, okrenemo na ukupnu ekonomsku ugroženost. Šta to znači? Ako budemo imali male plate i penzije, one će da otežaju život ljudi bilo koje etničke pripadnosti. Ako budemo imali napredak, otvaranje radnih mesta i novu viziju Crne Gore, ona će se reflektovati na sve etničke i verske zajednice.

Kako ćete poboljšati položaj Srba u Crnoj Gori?

Kad je reč o zastupljenosti u javnoj administraciji, mislim da je to pestalo da bude aktuelno pitanje. Mislim da se svi ljudi lako inkorporiraju i da to više nije od preteranog značaja.

Šta mislite o inicijativi Otvoreni Balkan?

Ja sam optimističan i ja sam pozitivan prema toj inicijativi, u smislu afirmativan, dakle ja sam "za". Vrlo jednostavno to objašnjavam. Svaki vid regionalne saradnje je nešto što treba svim državama regiona. Da li će neko da kaže da je to zamena za nešto? Ja mislim da to ubrzava EU proces, zato što EU ne želi da ima situaciju koju sada ima, a to je da sve zemlje, kada dolaze u Brisel, pričaju jedna protiv druge. Zašto bi to bilo? Drugo, Otvoreni Balkan daje neku perspektivu ekonomskog razvoja. Te zemlje već imaju potpisane neke dokumente u vezi sa određenim olakšicama ili trgovinom. Ono što je zajedničko tržište, to je potpuno kompatibilno sa onim što propagira i Berlinski proces. Tako da ja tu inicijativu vidim kao nešto što može da se iskoristi lepo ako svi u tome budemo iskreni i ako svi damo doprinos. Ne vidim da je to u koliziji sa onim što je politika EU. Sa mnogim liderima iz EU sam razgovarao na ovu temu, postoje oni koji i dalje imaju neku skepsu. Imamo je i mi kao građani kad god je neka nepoznata inicijativa, uvek gledamo sa nekim oprezom, ali ima snažnu podršku američke administracije. Nama je SAD uz EU najveći spoljnopolitički partner.

Ne vidite ništa sporno u toj ideji?

Zašto bih video nešto sporno? Ja sam ranije rekao u intervjuu da neko treba da da neki validni argument zašto je to loše. Ja nisam to čuo.

Hoćete li se priključiti Otvorenom Balkanu?

Ja sam rekao svoj stav vezano za Otvoreni Balkan. Ono što je Vlada uradila i što je krajnje odgovorno jeste da smo zadužili potpredsednicu vlade koja je zadužena za regionalne politike i evropske integracije, da formira radno telo koje će biti međuresorno. Predstavnici mnogih ministarstava će biti tu, kao i predstavnici civilnog sektora. I oni će uraditi jednu analizu koju na kraju treba predstaviti vladi. Ako na kraju te analize sve bude kako treba, ne vidim nikakav problem.

Analizu čega?

Ukupne inicijative Otvoreni Balkan, njenog uticaja na našu ekonomiju, potencijala, rizika koji nosi. U odnosu na politički i ekonomski kontekst. Dakle, jedna analiza i debata, i ako kao input toga bude nešto što je OK za Crnu Goru, ne vidim nikakav problem.

Nameće se i drugo pitanje, da li je za Podgoricu više sporno ko je inicijator takve ideje?

To može da bude sporno za neke ljude koji žive u prošlosti. Za premijera Crne Gore nije sporno. Niti me zanima ko je pokrenuo inicijativu, niti kako se inicijativa zove. Sve što me interesuje je da li je ona u korist Crne Gore. Zove li se Otvoreni Balkan, Berlinski proces, ili nešto sasvim treće, bilo da je pokrenuta iz Nemačke, Francuske, Srbije, Kosova – potpuno nevažno. Ako je ona u korist građana Crne Gore, za nas je prihvatljiva. Ako ona nije u korist, onda sasvim svejedno takođe ko je inicijator. Tako da mislim da ljudi često zbog određenih političkih struktura žive u prošlosti, zalađeni su, i žele da drže status kvo svugde u regionu. Zašto? Jer je to jedini način da takve politike opstaju. Kad se takve politike budu topile i kad bude prevladao slobodan protok ljudi, više biznisa, veće poverenje, dinamika, mobilnost, njihove politike neće više imati šansu na nikakvim izborima. I to ja i sa ljudske ravni razumem zašto oni žele da budu začaureni, ali isto tako podržavam i drugačije progresivne politike koje ne žele da ovaj region drže u devedesetim. Mene zanima šta će da bude sa Crnom Gorom 2030. godine a ne da se vraćamo u 1992, 1995. iili 2003. To mene ne zanima. Da li postoje strukture koje imaju drugačije razmišljanje? Slobodno, ali dozvolite da u jednom javnom diskursu o svemu tome razgovaramo.

Kako biste vi Srbinu u Crnoj Gori i Crnogorcu u Srbiji objasnili da Srbija i Albanija danas imaju daleko bliže političke odnose, a znate kakva ih prošlost opterećuje, nego što to imaju Srbija i Crna Gora?

Vrlo lako bih im objasnio. To je predmet jedne velike manipulacije. Da sednu i da porazgovaraju i da vide da su njihove razlike potpuno zanemarljive u odnosu na njihove sličnosti, na njihove potrebe, zahteve, njihovu percepciju budućnosti i želju da im deca žive u uređenijim društvima.

Kada se priča o Srbiji i Crnoj Gori, uvek se pominje kako smo mi blizak narod. A kako su političari udaljeni tako?

Zato što je i jednima i drugima odgovaralo da nađu nekog suparnika. To je takozvana politika konflikta, gde proizvodite konflikt da biste homogenizovali stranu koju zastupate. Mnogo je lakše rušiti nego graditi, sejati mržnju nego ljubav. Mnogo je lakše da ja sad vas nešto optužim, potpuno da se radi o netačnim stvarima, nego da ubedim građane da vi radite pravu stvar. Međutim, svi biramo svoj put. Lično, mene zanima saradnja. I više bih voleo da na putu saradnje budem neuspešan, nego da na putu promovisanja mržnje budem uspešan. To je slobodan izbor, Postoje političari koji biraju drugačiji put jer im je lakše. Isfrustrirani su, svaki svoj nedostatak pravdaju neprijateljstvom. Mene zanima drugačija politika i lično sam vrlo optimističan, siguran sam da je proces promene balkanskih država počeo. Da će negde brže da se reflektuje, negde sporije, ali da je to nešto što se ne može zaustaviti. Sama činjenica da su Albanija i Srbija našli mnogo zajedničkog jezika je velika pozitivna stvar za region. Ako i Crna Gora tome da doprinos... sa Severnom Makedonijom svi već imaju savršene odnose, pokušavamo što je do nas i imao sam par vrlo konstruktivnih razgovora sa predstavnicima Kosova da ih nekako inkorporiramo, odnosno podržimo u tim težnjama. Sa Bosnom i Hercegovinom takođe. Crna Gora tradicionalno ima dobre odnose sa Hrvatskom. To je ono što želimo da vidimo.

Ono što neminovno povezuje Balkan, to je da sve zemlje da postanu članica EU. Kako vi vidite evropsku perspektivu Crne Gore, kao i celog ovog regiona? Održan je i Samit sa liderima Zapadnog Balkana i sa predstavnicima EU?

Nama bez Evropske unije nema neke veće pomoći, to treba da nam bude jasno. Sve ostalo su loša iskustva. Ja se nadam da ćemo svi zajedno dati doprinos da se tamo nađemo što pre. Vi sad s pravom možete da pitate – i pored nekih napora koje su ostvarile neke zemlje, počevši od Crne Gore koja je najdalje odmakla u pregovorima, zbog nekih internih odnosa u EU ta politika proširenja nije toliko aktuelna. Ja bih se sa tim potpuno složio. Ali mi treba da promovišemo sistem da završimo ono što je do nas. Sve zemlje treba da teže da završe ono što je njihova odgovornost.

Kada pričate da je važno da se okrenemo budućnosti, da li vi vidite ovaj region u Otvorenom Balkanu, Evropskoj političkoj zajednici koju je predlagao Emanuel Makron ili vidite punopravno članstvo u EU?

Krajnji cilj je punopravno članstvo u EU. A sve ovo što ste rekli može da bude pomoć i alat da taj krajnji cilj lakše dostignemo. Ako budemo imali dobru regionalnu saradnju, bilo kroz Open Balkan ili drugu inicijativu, to će verovatno povećati šanse svih da se što pre nađemo unutar EU. Kad je reč o političkoj zajednici o kojoj je pričao Makron, ne znam šta da kažem. Ona možda u Crnoj Gori izaziva neke dileme. Ali kada je reč o geopolitičkoj zajednici o kojoj je pričao Šarl Mišel, koji je bio nedavno ovde, meni se ta ideja čini kao dobra u ovom trenutku. To je da sve zemlje kandidati dobiju svoju stolicu u Briselu. Ne bi imali ista prava kao punopravne članice, da odlučuju o nekim pitanjima, ali sama činjenica da ste za istim stolom, da možete da diskutujete i približite probleme drugima, mislim da bi to promenilo percepciju nekih zemalja o Zapadnom Balkanu o kojem često nema dovoljno informacija. Tako da mi se ta ideja lično mnogo više sviđa nego Makronova. Nisam apriori protiv ni ove inicijative, ali da se nađemo u zajedničkoj sali gde razgovaramo o istim problemima, bez obzira ko će na kraju glasati, meni se čini kao dobro rešenje i veliki korak približavanja Briselu.

Rat u Ukrajini traje već četiri meseca. Bili ste nedavno u poseti Kijevu sa albanskim premijerom. Šta ste videli tamo? Kakvi su vaši utisci?

To što sam video, to je užas i zaista bih voleo da se nikad nikome ne desi. Čak sam na našem javnom servisu rekao da građani crne Gore treba a budu srećni što živimo u miru. To je velika stvar uz sve nedaće koje takođe postoje u našem društvu, Mir zaista nema cenu, vrlo je složena situacija u Ukrajini. Posetili smo dva grada u blizini Kijeva koja su doživela velika bombardovanja sa velikim brojem žrtava. Spremni smo da iskažemo podršku. Iako sam pozvan sam da posetim Kijev u telefonskom razgovoru sa predsednikom Zelenskim, ja sam predložio da odemo sa našim komšijama koji su takođe članice NATO. Premijer Severne Makedonije nam se priključio video-linkom. Mi smo pošli tamo da iskažemo podršku vezano i za njihovu potencijalnu kandidaturu za EU jer ne želimo da imamo osećaj da vodimo sebičnu politiku koja podrazumeva da ukoliko se status da Ukrajini, da smo mi na Zapadnom Balkanu nešto više ljuti i nezadovoljni jer se osećamo zapostavljeno. Ne, oni su u velikom problemu, a ako to nešto znači, mi smo tu. Takođe ćemo finansijski pomoći, ne u velikom delu, ali imamo u vidu da radimo zgrade mi sa Zapadnog Balkana u jednom od porušenih gradova. Nisu to velike investicije. Iskazujemo solidarnost. Ukrajina je jako tužna priča i velika odlika primitivizma da u 21. veku neko iz bilo kog razloga agresijom pokušava da ostvari neke političke ciljeve.

Kako sankcije prema Rusiji utiču na Crnu Goru?

Sama reč upućuje na nešto loše i sigurno da nam ne mogu dati nikakav pozitivan efekat. Činjenica je da 20 odsto našeg turističkog tržišta su ljudi iz Ruske Federacije, Ukrajine i Belorusije. Mi na njih ove godine ne možemo računati i to je veliko opterećenje za naš budžet i građane. Međutim, Crna Gora pokušava da se bori. Mi ne možemo principe da merimo novcem. Ne možemo naš demokratski iskaz da merimo time da li ćemo nešto da zaradimo. Treba da znamo, danas su oni u toj situaciji, sutra možemo da budemo mi. Bili smo pre 30 godina. nadam se da se to nikad neće desiti. Treba da se solidarišemo sa ljudima. Trenutno dobro menadžerišemo situaciju, s obzirom da je predsezona jako dobra. Očekujemo da sezona bude dobra. Imamo poremećaje u vezi sa cenama. Nadamo se da onaj veliki talas krize koji se očekuje posle leta, pre svega kroz cenu energenata i hrane, nekako neće biti prejak. Mi pravimo neke pripreme za pesimistične scenarije, sigurno da će nas to pogoditi, ali verujemo da u ovome nismo sami. Opredelili smo se da idemo prema EU. Pratimo spoljnu politiku EU. Verujem da će doći momenat kada će zavladati mir i kada ćemo i mi i i druge zemlje povući sankcije u odnosu na Rusku Federaciju.