Ambasadorka Misije Srbije u SE: Brojevi nam ne idu u prilog, ali međunarodno pravo je na našoj strani

Aleksandra Đurović
Izvor: Print Screen

Biro Saveta Evrope na današnjoj sednici nije predložio da se na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara nađe i zahtev Prištine za prijem u tu organizaciju. Ipak, Priština neće odustati od apliciranja. Ambasadorka Misije Srbije u Savetu Evrope Aleksandra Đurović izjavila je pre sednice Biroa da je sasvim jasno da nama brojevi ne idu u prilog, kao i da se čeka da mađarski ambasador napusti Biro. Međutim, smatra da su pravo i međunarodna pravda "apsolutno na našoj strani", prenosi RTS.

Đurović je za RTS govorila o izazovima koji su pred delegacijom Srbije u Strazburu.

Aplikacija Prištine za članstvo u Savetu Evrope otvoreno je pitanje od maja, otkako je predat zahtev za pristupanje. Prvi pokušaj, početkom oktobra, bio je neuspešan. Očekuje se nova sednica. Koliki je manevarski prostor naše delegacije?

Nakon sastanka komiteta ministara 5. oktobra dolazilo je do nekih situacija koje, rekla bih, idu nama u prilog. Svakako bih prvo izdvojila, što je došlo nakon toga – to je zasedanje Parlamentarne skupštine SE kada se albanski premijer Edi Rama obratio narodnim poslanicima, zemljama članicama na jedan način koji nije naišao na pozitivan prijem zemalja članica ne samo poslanika nego i diplomatskih predstavnika koji su bili prisutni. Dakle, nije u pitanju samo revizija izveštaja o stanju ljudskih prava, o trgovini ljudskim organima koji je napisao Dik Marti, već način na koji je on nastupao i nije ni u jednom trenutku pomenuo stav Albanije u pogledu standarda koje stav SE nameće, a to je tema koja se očekuje od svih visokih gostiju. On je govorio o reviziji izveštaja Parlamentrane skupštine SE i takođe je govorio o tome da treba što pre da se pokrene procedura prijema tzv. republike Kosovo u SE i takav jedan nastup nije nešto što je pomoglo tom procesu koji je on želeo na taj način da pomogne, već suprotno od toga. Takođe, 19. oktobra komesar SE za ljudska prava Dunja Mijatović je predstavila izveštaj o ljudskim pravima na teritoriji Kosova i Metohije nakon njene posete koja se realizovala krajem maja ove godine. Sa brojim kritikama koje je ona videla na samom terenu. Na naše interesovanje da ona posebno predstavi kakva je situacija sa povratnicima, ona je posebno obratila pažnju na nizak nivo povratnika na teritoriji KiM i upravo je navela kao primer gospođu Dragicu Gašić kao jedinog povratnika u Đakovici i način na koji ona živi i sa čime se suočava živeći pod stalnim pretnjama i pod obezbeđenjem da bi uopšte mogla da živi normalno.

Trenutno predsedava Irska, koja je Kosovu, prema rečima šefa diplomatije, navodno i obećala da će pokrenuti proceduru za članstvo. Koliko nam okolnosti idu naruku? Predsednik je ukazao da se čeka da Komitet Saveta Evrope napusti mađarski član i dođe litvanski.  

Mađarski ambasador treba da napusti Biro kada dođe do predaje predsedavanja sa Irske na Island, to će se desiti 9. novembra i nakon toga imamo novi sastav Biroa, Island predsedava i tada će biti predstavnci Italije, Islanda, Irske, Letonije, Litvanije, i Lihtenštajna. To je onda novi sastav Biroa. Imajući u vidu da se Mađarska protivila da jedno ovakvo pitanje koje je kontroverzno i u stvari unosi podelu među zemljama članicama da uopšte dođe na dnevni red, smatram da svakako njima više ide u prilog novi sastav Biroa nego ovaj dosadašnji.

Šta kažu brojevi? Istupanjem Rusije, od 46 članica Saveta Evrope, kosovsku nezavisnost priznale su 34 države, a potrebna dvotrećinska većina je 31.

Nama brojevi ne idu u prilog, to je sasvim jasno. Međutim, smatram da pravo i pravda, međunarodno pravno je apsolutno na našoj strani. I to je argumentacija koju mi neprestano iznosimo. U trenutku kada SE insistira na poštovanju međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta u pogledu Ukrajine u istom trenutku da imaju jedno ovakvo pitanje sa potpuno drugačijim njihovim pristupom i dvostrukim standardima koje primenjuju je u stvari nešto što i njima samima ne odgovara. I onda bi oni želeli na neki način da to prođe uz što manje protivljenje Republike Srbije. I uz razne pokušaje čak i neke nepristojne ponude kao što je recimo ponuda da Srbija uopšte ne bude prisutna na tom sastanku pokušavaju da to provuku na mala vrata, a da ne dođe do glasanja i do podele na Komitetu ministara. Međutim, jasno je kao što je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao da Srbija zaista ni na koji način ne može da se saglasi niti eksplicitno niti kroz neku tišinu da prođe prijem Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i to je stav koji Beograd čvrsto zastupa. 

U Prištini Savet Evrope već ima kancelariju. Koliko je sama procedura prijema složena? Srbija je, na primer, zahtev SE podnela krajem 2000. godine, a primljeni smo tri godine kasnije, Hrvatska je čekala šest godina.

Prva faza prijema podrazumeva da Komitet ministara zatraži mišljenje od PSSE, do toga još nije došlo. Druga faza je kada se kroz Parlamentarnu skupštinu imenuju izvestioci koji rade izveštaje na različite teme, a sve teme se tiču pitanja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i na kraju dvotrećinska većina PS treba da donese odluku pozitivnu ili negativnu i na kraju se sve to vraća na Komitet ministara koji donosi konačnu odluku – to je ta treća i poslednja faza.