Angeloski: „Otvoreni Balkan” ubrzava integracije regiona

Angeloski
Izvor: Privatna arhiva

Biznis zahteva da delujemo u pravcu integrisanja berzi, liberalizacije tržišta energetike i sfere uslužnih delatnosti, kaže u intervjuu za "Politiku" Trajan Angeloski, predsednik Saveza privrednih komora Severne Makedonije.

Za suočavanje s posledicama krize izazvane kovidom 19 Vlada Republike Severne Makedonije donela je šest paketa ekonomskih mera u planiranom iznosu od oko 576 miliona evra. Prema zvaničnim podacima, u 2021. godini 6.993 kompanije su prestale s poslovnim aktivnostima, a u prvih šest meseci ove godine nisu uspele da prežive 4.874 firme. Mere jesu doprinele umanjenju negativnih efekata, ali bi učinak bio bolji da su bile bolje usmerene, da su imale kontinuitet i da su bili jednostavniji uslovi za dobijanje podrške, kaže u intervju za „Politiku” Trajan Angeloski, predsednik Saveza privrednih komora Severne Makedonije.

„Ove godine, s početkom ukrajinsko-ruskog sukoba, kriza je dobila novi oblik i širu dimenziju. Preduzeća su u konstantnoj borbi za održavanje poslovnih aktivnosti i likvidnosti, suočavajući se s rastom cena energenata i sirovina, koje se menjaju na dnevnom nivou. Za suočavanje s energetskom krizom za sada imamo samo preporuke vlade, a očekujemo i konkretne mere. Savez u kontinuitetu ističe da je za stabilizaciju kompanija neophodna subvencija računa za struju, kompletno stavljanje u funkciju domaćih kapaciteta za proizvodnju električne energije, čiji deo treba dati privredi. Takođe, zatražili smo i podršku za korišćenje obnovljivih izvora energije”, ističe Angeloski.

Kako ocenjujete ekonomsku saradnju Srbije i Severne Makedonije? Na koji način bi se ona mogla unaprediti?

Uspostavljeni politički dijalog omogućava kontinuirani i stalni razvoj bilateralnih odnosa i saradnje. Srbija je naš najveći trgovinski partner među republikama nekadašnje Jugoslavije. Makedonska ekonomija je kompatibilna sa srpskom ekonomijom, one se skladno dopunjuju i imaju tendencije za zajednički budući razvoj. Prema podacima Državnog zavoda za reviziju, u prvih šest meseci ove godine Srbija je na četvrtom mestu prema obimu trgovinske razmene, izvoz je povećan za 35,7 odsto, a uvoz na 33 procenata. Neophodno je kvalitetnije infrastrukturno povezivanje. Na primer, imamo samo jedan moderan granični prelaz – nedostaje još nekoliko takvih. Železnički transport, kako za putnike, tako i za robu, kompletno je zapostavljen, a avionski saobraćaj je ostavljen na minimalnom broju letova – jedan let dnevno, a nekim danima nijedan.

Koliko je jačanje Inicijative „Otvoreni Balkan” važno za prevazilaženje ekonomskih izazova s kojima se suočavamo?

Inicijativa „Otvoreni Balkan” treba da kreira povoljnije poslovno okruženje u regionu, uslove i operativne mere koji će podsticati i podržavati ekonomsku saradnju između zemalja koje su za sada uključene, i to Severna Makedonija, Srbija i Albanija, uz nadu da će se uključiti i druge države zapadnog Balkana. Zatražili smo da se omogući zeleni koridor na graničnim prelazima za organizovane turističke ture, kako turisti ne bi gubili dragocene sate čekajući u autobusima. Biznis zahteva da počnemo da delujemo u pravcu integrisanja investicionih tržišta (berzi), kao i u smeru liberalizacije tržišta energetike, te u sferi uslužnih delatnosti, bez carinskih dažbina i ostalih ograničenja. Imamo mogućnost da povezivanjem biznisa obezbedimo zajednički nastup na trećim tržištima, kao i zajedničko privlačenje stranih investicija. Očekujemo da se ceo proces regionalne integracije odvija mnogo brže i da što pre osetimo pozitivne dobrobiti.

Severna Makedonija se na putu ka EU saplela o brojne prepreke. To, svakako, ostaje njen strateški cilj, kao i cilj zemalja zapadnog Balkana. Koliko u tome pomaže „Otvoreni Balkan”?

Relevantne regionalne inicijative nisu zamena procesa proširenja EU, ostaje strateški interes zemalja regiona da postanu punopravne članice EU i da na taj način stvore bolje uslove za život svojih građana. Ali isto tako smo svesni da ne treba da čekamo na članstvo u EU da bismo izgradili jake institucije, pravnu državu, vladavinu prava, investirali u obrazovanje i nauku, u inovacije, zelenu tranziciju, što po automatizmu znači i podizanje kvaliteta života, kao i bolje poslovno okruženje za nove investicije.