Arifi: Molimo Kurtijevu vladu da uzme u obzir princip reciprociteta za Albance u Dolini i Srbe sa Kosova

Nagip Arifi
Izvor: Reporteri

Gradonačelnik Bujanovca Nagip Arifi je u intervjuu za Reporteri naveo da im je premijer Kurti obećao da će situacija Albanaca u Preševskoj dolini biti na njegovom dnevnom redu tokom razgovora sa srpskom stranom.

On je podsetio i da su ministri spoljnih poslova Albanije i Kosova, Genc Cakaj i Meljiza Haradinaj Stubla, potpisali sporazum o finansijskoj podršci Albancima kroz „Nacionalni fond za Preševsku dolinu“, ali da je on ostao samo na papiru. Kako je naveo, pitanja o primeni sporazuma postavljao je kad god je bio u prilici albanskom prmijeru Ediju Rami, bivšem kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju i sadašnjem Aljbinu Kurtiju, a smatra da kosovska i albanska vlada imaju priliku da učine više za probleme Albanaca u „Dolini“.  

Godinu dana ste gradonačelnik Bujanovca, navedite tri najveća problema koja ste rešili?

U Bujanovcu deluje pet albanskih političkih stranaka, koje su uticale na razvoj pluralizma, s druge strane uticale su i na podelu biračkog tela, što je za malu opštinu poput Bujanovca ozbiljan problem. Prioritet je bio da posle izbora održanih 21. juna 2021. formiram koaliciju sa albanskom većinom u Bujanovcu, kako bi ključne odluke za Bujanovac donosili Albanci. Prvi put u Bujanovcu upravljaju albanske političke stranke. Jednom rečju, izvršio sam ujedinjenje albanskog političkog faktora, što nije slučaj na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.

Druga stvar je, smatram, upravljanje pandemijom Kovida-19. Mislim da smo uspeli da podignemo svest javnosti o riziku od širenja pandemije i da izbegnemo epidemiološku katastrofu vakcinisanjem građana, koji su u početku imali dilemu da li da se vakcinišu. Većina građana u Bujanovcu je vakcinisana. U Domu zdravlja bile su dostupne sve vrste vakcina i logistika nije nedostajala. Više od 70 odsto građana naše opštine je vakcinisano drugom dozom, a od početka meseca imali smo samo jednog zaraženog. Zdravlje građana je iznad svega.

Bilo je i mnogo finansijskih problema u lokalnoj samoupravi, velike obaveze i finansijska blokada. Dobrim finansijskim upravljanjem, situacija je stabilna, obaveze se redovno izvršavaju prema dobavljačima, osnovnim i srednjim školama, javnim organizacijama...

Koliko vam vlade Kosova i Albanije pomažu u sprovođenju finansijskih projekata? Da li treba da učine više u tom pogledu?

Vlade Kosova i Albanije su u prošlosti učinile vrlo malo, zahvalni smo prethodnoj vladi sa Aljbinom Kurtijem na čelu koja je prošle godine, za „Preševsku dolinu“ izdvojila 500.000 evra, odnosno 200.000 za Bujanovac, za upravljanje pandemijom Kovid -19. Takođe smo od bivše vlade Ramuša Haradinaja dobili 50.000 evra za program stručnog osposobljavanja, a zbog poplava od kiša dobili smo 200.000 evra od bivše vlade Avdulaha Hotija.

Od Albanije dobili smo donaciju od 5.000 evra za Kancelariju za mlade i 20.000 evra za obnovu osnovne škole u ​​selu Končulj. Govorimo o prošloj godini, što je pozitivan korak, pre toga nemam šta da navedem. Svedoci smo da je Srbija za Srbe na Kosovu iz svog budžeta izdvojila milione evra.

Mislim da Vlada Kosova, posebno Vlada Albanije, imaju priliku da učine više za Albance na ovim prostorima.

Bivša Hotijeva vlada odobrila je program pružanja pomoći građanima Doline, šta je od toga urađeno i da li je premijer Kurti upućen u to?

Tačno je da je Hotijeva vlada odobrila program pružanja pomoći građanima Doline, pa čak i obećala da će otvoriti kancelariju koju bi sam premijer vodio, kao osoba od političkog uticaja. Nažalost, nije bilo konkretnih aktivnosti po tom pitanju. Na poslednjem sastanku koji sam imao sa premijerom Kurtijem 22. juna, postavio sam to pitanje, nisam dobio odgovor, ali se nadam da će taj program biti realizovan.

Očekuje se sastanak premijera Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Da li ste Kurtiju, tokom sastanaka, postavili bilo kakav zahtev vezano za učešće političara iz Doline u dijalogu?

Tražili smo da Dolina bude tema razgovora na sledećim sastancima. Premijer Kurti nam je obećao i ponovio nekoliko puta da je situacija Albanaca u Preševskoj dolini bila i da će biti na njegovom dnevnom redu tokom razgovora sa srpskom stranom.

Šta mislite, koliko je Vlada Kosova podigla svoj glas za prava Albanaca u Dolini na sastanku sa srpskom stranom, ili bi u vezi s tim trebalo učiniti više?

Činjenica je da je kosovska vlada pitanje problema Albanaca Preševske doline stavila na sto sa predsednikom Vučićem, nadamo se da će ovi svakodnevni problemi biti još snažnije predstavljeni u budućim razgovorima, jer je situacija postala nepodnošljiva, počev od civilnog statusa Albanaca, pitanje diploma, neuključivanja Albanaca u državne organe. Jednom rečju, krše se pojedinačna i kolektivna prava Albanaca. Zbog toga molimo Kurtijevu vladu da podrži zahteve i uzme u obzir princip reciprociteta za Albance u dolini i Srbe sa Kosova, prema evropskim standardima.

Konačno, kakva je situacija sa Albancima u Dolini, konkretno u Bujanovcu?

Situacija Albanaca u Preševskoj dolini, konkretno u opštini Bujanovac nije zavidna, jer vlada Srbije svim sredstvima kojima raspolaže, na vrlo perfidan način krši pojedinačna i kolektivna prava Albanaca. Šta je gore za osobu koja je rođena, odrasla i školovala se u svojoj domovini, od oduzimanja prava boravka, pri tome bila je prinuđena da privremeno ode, bilo na Kosovo ili na Zapad. Ali i vlada Kosova loše se ponaša prema interno raseljenim licima iz Bujanovačkog gorja u različitim gradovima Kosova, koja su otišli ​​iz političkih, ekonomskih ili obrazovnih razloga, i ne omogućava im da steknu pravo na državljanstvo, čak ni boravište.

Situacija zahteva trenutna rešenja vlade Srbije, ali i Kosova?

Postavlja se pitanje kako je moguće da Srbi imaju dvojno državljanstvo, dve plate, da imaju srpske nastavne planove i programe, zaposlenje bilo u Srbiji ili na Kosovu, a Albanci nemaju nijedno od tih prava. Nadamo se da će se te stvari popraviti, jer nada umire poslednja.

Miodrag iz Peći
12. Jul 2021.
Prvo. Srbi na KiM nemaju dvojno državljanstvo jer Srbija ne priznaje Kosovo. Srbi koji žive na KiM imaju srpski pasoš ali on nije u okviru tzv. Belog Šengena jer na taj pasoš imaju pravo Interno raseljena lica sa boravištem u tzv.. Užoj Srbiji.
Ti Albanci bez boravišta i koji ne dobijaju srpsko državljanstvo su učesnici oružane pobune i ustanka OVPBM 1999/2001 koja je ugušena uz pomoć NATO snaga i koji tvrde da ste oružjem izgubili pravo na bilo kakvo vezivanje sa Kosovom ili Albanijom.