Bećković: U Cetinju je Milo namagarčen, dok sve pojeftinjuje Kosovo poskupljuje

Matija Bećković
Izvor: Večernje novosti

Još je rano da se ustoličenja obavljaju u teretanama i fitnes centrima, uostalom, teretane su prve na udaru korone, poručio je u svom karakterističnom tonu pesnik Matija Bećković komentarišući novo zaoštravanje političke situacije u Crnoj Gori povodom napada na SPC na Cetinju.

"Srpska pravoslavna crkva je konzervativna ustanova koja se drži vekovnih obreda i misli da se mitropoliti i u ovom vremenu ustoličuju u stonim mestima i u stolicama na kojima stoluju, pa je tako bilo i ovoga puta. I sve je prošlo kako Bog hoće. Ispostavilo se da se Vrhovni komandant i veliki strateg, koji je nameravao da to spreči, nije u Cetinju zabarikadirao nego zafarbao, a da je na Nebo zaboravio. Hristos je u Jerusalim ušao na magarcu, a u Cetinju je svoje protivnike namagarčio", kaže Bećković u intervjuu za Novosti.

Kako je iz vašeg ugla izgledalo svečano ustoličenje?

Aktuelni globalni nasrtaj na pravoslavlje pokušao je da iskoristi i predsednik Crne Gore. Sa svojom vojskom zabarikadirao se u Cetinju i CPM i SPC uputio nezapamćen zahtev ne samo u njenoj istoriji. Mitropolit Joanikije je po ko zna koji put uneo svoj mir u ovaj najnoviji nemir i bezakonje. Pridružio mu se i patrijarh Porfirije da nas još jednom podsete zašto su tu i zbog čega su neophodni. Nije li i snajper koji je spomenuo patrijarh Porfirije u Cetinju onaj isti iz koga je pucano na Joanikija u Beogradu za vreme litija. Pričao mi je da je puzeći izašao iz tog restorana. Snajperista je bio spreman da još puca. Prilika se ukazala na Cetinju. Jednom u nameri da prekinu litije, drugi put da spreče ustoličenje.

Nama deluje kao da ste u poslednjem trenutku odustali od odlaska u Cetinjski manastir. Zašto?

Tehnologija je toliko napredovala da više ne moraš negde fizički da budeš da bi rekao ono što misliš. A ni zapaljene gume, suzavac i kamenice me nisu privlačile. Uz to, bolje je da u helikopteru bude što manje putnika.

Napisali ste, ipak, pismo dobrodošlice mitropolitu Joanikiju u kome, između ostalog, kažete da je komunizam glavni krivac za podele u Crnoj Gori. Da li su te podele toliko duboke da će biti potrebno dosta vremena i snage da se prevaziđu?

Jedan narodić, kako ga je zvao Njegoš, podelio se na narodičiće. Na verne i neverne, krštene i nekrštene. Nijednog mitropolita crnogorskog nije mimoišlo raspeće. Svetom Petru su lomili krov na kući, Njegoš je pisao da mu "dođe da beži u Ameriku". Posle Drugog svetskog rata nijednog nije mimoišla ta čaša. Prvi je mitropolit Joanikije Lipovac ubijen bez suda i ostao bez groba, a sa njim i gotovo sve sveštenstvo Crnogorsko-primorske mitropolije. Njegov naslednik Bradvarević osuđen je na dugogodišnju robiju, treći Danilo Dajković jedini je protiv koga su organizovane đačke demonstracije, zato što su se i crkva i on protivili rušenju kapele na Lovćenu. Kad sam pitao Ćira Radovića kako to da u slobodarskoj i junačkoj Crnoj Gori jedne jedine demonstracije izbiju protiv cetinjskog vladike, odgovorio mi je: "Što se čudiš. Nijedno od one đece nije kršteno".

Četvrti je bio Amfilohije, koji se raspeo sa svim prethodnicima i sve podneo kao Hristov heroj koga su nazivali sotonom i pukovnikom Udbe.

Šta dalje posle ustoličenja Joanikija?

Jedino što ima dalje je - dobrota i znanje. A nema veće sile nego kada se spoje. Šta može biti lepše nego što imamo mladog patrijarha srpskog i plemenitog i visnog mitropolita crnogorskog. A obojica su bili spremni da se pred očima celoga sveta žrtvuju za svetinju svoje vere i crkve.

Kome su odzvonila zvona u Crnoj Gori?

Zaustim da kažem da je odzvonilo komunizmu, pa se setim da bih ispao naivan ako bih i pomislio da će ikad odzvoniti i jednom zlu i da je bilo kojem iskušenju i nesreći došao kraj.

Ovih dana vi ste na nekoliko mesta označeni kao "glavni čovek koji hoće da pripoji Crnu Goru Srbiji". Imate li toliku moć?

Kad bih to mogao, grdno bih se obrukao i ja i svako moj. Su čim li bih izašao "pred Miloša i pred druge srpske vitezove, koji žive dokle svijet traje".

I crnogorski predsednik Milo Đukanović malo-malo pa vas izaziva na megdan?

Nije ni čudo. Dok je on u svojim čuvenim poemama slavio Crnu Goru, dotle sam ja na račun Crne Gore zgrtao milione.

Šta je bio povod što ste još pre nekoliko godina napisali pesmu o Joanikiju?

Izgleda da sam još i tada lobirao da Joanikije Mićović postane mitropolit crnogorsko-primorski.

Verujete li da će mitropolit Joanikije biti dostojan naslednik mitropolita Amfilohija?

Amfilohije je izabrao Joanikija - Joanikije je mladi Amfilohije koji još otvorenije, hrabrije i očiglednije pokazuje Amfilohijevu i svoju dobrotu.

Na 25. jubilarnim Pesničkim susretima "Sokolica 2021", u Rajskoj banji kod Zvečana, gde vam je uručena nagrada "Pesničko uspenije", rekli ste da je Kosovo za Srbe najskuplja reč i da sve više poskupljuje. Zašto je Kosovo još skuplja srpska reč?

U vreme kad sve pojeftinjuje, Kosovo poskupljuje, samim tim što svim berzam postaje jasno da - nema cenu.

Prihod koji je ostvaren na večeri vaše poezije u Zvezdara teatru dali ste mitropolitu Joanikiju za obnovu kapele patrijarha Gavrila Dožića u Vrujicima u Morači...

Spreman sam da stojim u Zvezdara teatru dok god mogu da nekom pomognem. Pogotovo kada je reč o mitropolitu, a potom patrijarhu Gavrilu Dožiću, jedinoj krunisanoj glavi neke crkve koja je bila zatočena u nacističkom logoru Dahau. On je patrijarhovao kad je obnovljena kapela na Lovćenu. Neka bi i ova koja se podiže na njegovom ognjištu u Vrujcima bila varnica i najava da se obnovi i ona na Lovćenu.

I na kraju, hoćete li, i kada, u Crnu Goru?

Vašem pitanju hoću li, i kad, u Crnu Goru nedostaje i - zašto?