Biler: Kosovo bi uskoro moglo da bude primljeno u Partnerstvo za mir

Erhard Biler
Izvor: Dojče wele

Bivši komandant Kfora general Erhard Biler kazao je da ne primećuje opasnost od sukoba na Zapadnom Balkanu, kao i da Kfor obezbeđuje bezbednost na Kosovu. Biler je istakao da ne razume stav EU da ne odobri viznu liberalizaciju za građane Kosova, prenosi Dojče vele.

On je u intervju za Dojče vele istakao da bi Kosovo ubrzo moglo da bude integrisano u program Partnerstvo za mir, ali i da po ovom pitanju, problem predstavljaju pet zemalja članica EU koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.

Na Zapadnom Balkanu ima još mnogo nerešenih pitanja, Srbija ne priznaje Kosovo, Republika Srpska često pominje otcepljenje od Bosne i Hercegovine, Bugarska blokira Severnu Makedoniju na putu ka otpočinjanju pristupnih pregovora EU, dok je Crna Gora ušla u neku vrstu permanentne krize moći, takođe je optužena za mešanje spoljnih faktora. Da li se kao bivši komandant Kfora na Kosovu plašite još jednog takozvanog bureta baruta na Balkanu?

Ne, ne plašim se i ne vidim nikakvu aktuelnu opasnost za takav scenario. Ali s pravom ste pomenuli mnoge probleme i otvorena pitanja, koja još uvek postoje na Zapadnom Balkanu. U tom kontekstu, zabrinut sam kako će se stvari razvijati na srednji i dugi rok, posebno sada iz perspektive krize u Ukrajini i sve većeg uticaja nekih stranih zemalja u ovom regionu.

Da li bi ruska agresija u Ukrajini mogla da ima posledice i na Zapadni Balkan, jer je poznato da su Srbija, a posebno Srbi u BiH, među najbližim partnerima Rusije, a Rusija svakako može biti zainteresovan za otvaranje novih centara krize?

Ne vidim tu akutnu opasnost od novih sukoba. Ali u prošlosti smo iskusili da u senci velikih sukoba iznenada izbijaju zamrznuti sukobi. Ovde moramo da vodimo računa i o bliskim odnosima Rusije i Srbije, tako da mislim da ne samo Nemačka već cela Evropa treba mnogo intenzivnije da brine o Zapadnom Balkanu. Nemačka mnogo radi u tom pravcu i ima jasne stavove koje su izneli kancelar, ministarka spoljnih poslova i cela vlada. Ali ovo nije dovoljno. Takođe moramo da ubedimo naše evropske partnere da je u našem strateškom interesu da ponudimo Zapadnom Balkanu jasnu evropsku perspektivu. U tom kontekstu, moram da kažem da je za mene poslednji samit Evropske unije bio veliko razočarenje, jer se s jedne strane kaže da ZB ima jasnu perspektivu članstva u EU, dok sa druge strane nema konkretnih koraka. Nadam se da će u narednim nedeljama i mesecima biti postignuti dogovori i da ćemo posle ovog samita vrlo brzo imati konkretne mere za približavanje ZB EU.

Poslednji samit EU bio je veliko razočarenje ne samo za vas već i za sve zemlje ZB jer na ovom samitu nije bilo konkretnog rezultata. Koliko to može da utiče na bledenje evropske ideje među narodima Balkana, jer je takozvana perspektiva članstva data pre skoro 20 godina, ali to nije propraćeno važnim konkretnim koracima?

Zapadnim Balkanom se bavim od vremena kada su davana prva obećanja. Često sam tamo bio u raznim misijama i upravo je to moj utisak. Uzmimo Kosovo kao primer: evropski predstavnici su dolazili i odlazili i uvek su davali obećanja. Obećana je i liberalizacija viza, a kada govorimo o liberalizaciji viza, moramo znati da to ne znači slobodu pristupa tržištu rada, već samo slobodu kretanja tri meseca na teritoriji EU, dok posle tri meseca moraju ponovo da odu. Liberalizacija viza je dakle samo prvi korak, koji je učinjen sa mnogim, mnogim drugim zemljama, ali ne i sa Kosovom. Na Kosovu iu drugim zemljama vidim veliki entuzijazam za EU, posebno među mlađim generacijama. Ali neaktivnost se može vratiti na ovu ideju. Ovo može doprinijeti frustraciji i jačanju nacionalizama u ovim zemljama, što može rezultirati erupcijom latentnih i zamrznutih sukoba.

Kako objasniti nespremnost Francuske i nekih drugih zemalja da liberalizuju vize za građane Kosova, kada se zna da je Kosovo ispunilo sve potrebne uslove?

Ni ja to ne mogu da objasnim, a niko do danas nije javno rekao šta su uzroci ovog oklevanja. Postoji i drugi problem, a to je nepriznavanje Kosova od strane pet zemalja EU i četiri zemlje NATO. Ovo nepriznavanje Kosova od strane ovih zemalja se možda može objasniti unutrašnjim političkim problemima ili problemima koje ove zemlje imaju sa svojim manjinama. Ali po pitanju vizne liberalizacije, zaista nema objašnjenja.

Nakon što ste spomenuli NATO: Koliko su realni zahtevi Kosova za približavanje i članstvo u NATO?

Ovo je dug put i zavisi od transformacije KBS i njihovog razvoja ka vojsci, što je takođe predviđeno zakonima Kosova. Ovde treba uraditi mnogo strateškog posla. Što se tiče KBS, oni su postali odlična snaga, ali ih treba postaviti na prave konceptualne temelje, imati pravu vojnu strategiju i postati kompatibilni sa NATO snagama. Ovde se mora preduzeti još nekoliko koraka, pre svega u vezi sa multilateralnim funkcionisanjem. Ali mislim da bi Kosovo uskoro moglo da bude integrisano u program Partnerstvo za mir. Ali i ovde je glavni problem što se sa ovom odlukom moraju složiti sve zemlje članice, odnosno četiri zemlje NATO-a, koje još nisu priznale Kosovo. Čak i ovde je potrebna veća posvećenost da se ove zemlje ubede da je članstvo Zapadnog Balkana i Kosova u NATO-u u našem strateškom interesu.

Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu, posebno na severu Kosova, i da li je sadašnji kontingent Kfora u stanju da odbrani Kosovo u slučaju napada spolja?

Ne vidim opasnost od bilo kakvog napada spolja. Garant za to je Kfor, a iza Kfora stoji NATO. Pripadnici Kfora su u poslednje vreme dosta smanjeni. Tako i treba da bude, jer nema potrebe da tu ostaju hiljade i hiljade NATO vojnika. To ne bi bilo dobro za imidž Kosova i ne bi bilo u skladu sa tamošnjom trenutnom bezbednosnom situacijom. Ali u slučaju bilo kakvog napada spolja, NATO trupe su spremne da to izbegnu.

Ne samo na Kosovu, već i u Bosni i Hercegovini i drugim zemljama regiona, sa zabrinutošću se gleda na naoružavanje Srbije ruskim i kineskim oružjem. Kako vidite ovo pitanje?

Naoružavanje vojske je legitimno pravo svake zemlje, pa i Srbije. Srbija nije kupovala samo rusko već i zapadno oružje. Pre izvesnog vremena kupila je i helikoptere koji su poslati iz Nemačke. Ali odlučujuća stvar je želja da se koristi ovo oružje, a ja tu opasnost ne vidim. Međutim, vrlo je jasno vidljiva agresivna retorika odgovornih političara u Srbiji koji prete upotrebom vojne sile. To izaziva strah kod ljudi i ova agresivna retorika se onda unosi u javne debate, iako mislim da nema svrhe za korišćenje ovog oružja. Međutim, svi treba da izbegavaju ovu agresivnu retoriku koja je usmerena na unutrašnje političke dobitke. Ovo ne treba da se koristi, ali se koristi.

Upravo u tome leži problem, jer kombinacija ove agresivne retorike, koju smo nedavno čuli i od predsednik Srbije Vučića, kao i nabavka oružja, izaziva strah kod ljudi i drugih zemalja u regionu. Ne plašite se upotrebe ovog oružja?

Ne, ne plašim se. Ali činjenica je da to izaziva strah među građanima. Ovo pogoršava nerešena pitanja i ne doprinosi pomirenju. Do pomirenja mora doći, jer je prošlo više od 20 godina od sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Pomirenje je u interesu svih zemalja Zapadnog Balkana, pre svega Srbije. Pomirenje, dakle, treba da bude i u interesu Srbije, u interesu dobrobiti naroda u Srbiji. Nedostatak stabilnosti ne sme da se vrati na Zapadni Balkan, jer se time otvara put ekstremističkim nacionalistima, što u ekstremnim slučajevima može rezultirati novim otvorenim sukobima.

Neodlučnost EU za konkretne korake, kao što je otvaranje pregovora za članstvo Severne Makedonije i Albanije u EU ili intenziviranje dijaloga i rešavanje problema između Kosova i Srbije, svakako ne doprinosi stabilnosti. Može li Nemačka učiniti još više u tom pogledu?

Nemačka radi mnogo, to je bilo vrlo jasno definisano tokom putovanja kancelara i ministrke spoljnih poslova. Nemačka mora da pokuša da ubedi zemlje EU i NATO da su njeni stavovi ispravni, i to čini. Strateški je interes da ZB ne bude zaboravljen i da se postepeno integriše u EU. Pomenuli ste Severnu Makedoniju: Bugarska i mnoge druge zemlje treba da znaju da su primljene u EU iako nisu ispunile sve preduslove. Ali u ovim slučajevima prioritet je dat strateškim interesima i to je tačno.

Kako ocenjujete procese u Hagu protiv bivših čelnika bivše OVK, optuženih za ratne zločine? Bili ste komandant Kfora i verovatno ste imali mnogo važnih dokumenata u rukama. Da li ste za vreme dok ste bili na Kosovu imali saznanja za zločine za koje sud u Hagu tereti bivšeg predsednika Tačija i druge?

Ne. Za vreme mog komandovanja objavljen je izveštaj Švajcarca Dika Martija. Naravno, pregledali smo sve arhive i pokušali da nađemo konkretne dokaze za ove optužbe, ali nismo našli nijedan. Nismo pronašli dokaze za ove tvrdnje. Znam trojicu i uvek polazim od principa da je svako nevin do konačne odluke suda. Naravno, pratili smo čitavu raspravu o ovom pitanju i izražavamo žaljenje zbog tako dugog produžavanja procesa. Žalosno je i to što je na početku procesa bilo tako malo dokaza, da je sada tužilaštvo prinuđeno na mnoge druge istrage nakon objavljivanja prve optužnice.