Bratu: Dijalog i normalizacija odnosa s Beogradom prioriteti za Kosovo

Jan Bratu
Izvor: Kosovo Online

Šef misije OEBS na Kosovu ambasador Jan Bratu u intervjuu za Kosovo Onlajn kaže da očekuje da prioriteti nove Vlade Kosova budu borba protiv korupcije i nastavak dijaloga sa Srbijom o normalizaciji odnosa. Bratu ocenjuje i da postoje brojni izazovi kada je u pitanju kosovsko pravosuđe.

Očekujete li od Vlade Kosova da ispuni one prioritete koje su stranke iz vladajuće koalicije obećale u izbornoj kampanji?

Misija OEBS-a na Kosovu je neutralna i spremna da sarađuje sa svakom propisno izabranom vladom. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije svakako bi trebalo da bude stalni prioritet za bilo koju vladu u regionu. Vidimo da su stranke koje čine ovu kosovsku vladu istakle antikorupcijski imperativ. Jačanje pravosuđa je vrlo važno u tom pogledu. Dijalog o normalizaciji sa Beogradom trebalo bi da bude još jedan prioritet. Videli smo poruke svih ključnih međunarodnih partnera, SAD, EU, zemalja Kvinte, da je normalizacija odnosa sa Beogradom postavljena visoko u međunarodnom planu prioriteta. OEBS je od početka podržavao ovaj proces, to bi bilo korisno za život građana i želeli bismo da se to nastavi.

Šta konkretno OEBS očekuje?

Sa konkretnog stanovišta OEBS-a želeli bismo da vidimo usklađenije i efikasnije pravosuđe, davanje prioriteta bezbednosti novinara i nerešenim slučajevima novinara ubijenih i nestalih u sukobu, kao i bolje sprovođenje zakona u korist nevećinskih zajednica. Takođe i nastavak rada Skupštine na jačanju izbornih procesa, što su OEBS i EU pokrenuli 2019. godine, povezano sa sprovođenjem preporuka iz izveštaja EU o posmatranju izbora, poboljšano poštovanje jezičkih prava, uključujući bolji prevod zakona, više dijaloga između zajednica i nastavak podrške procesu povratka i trajnim rešenjima za raseljene. 

Kako komentarišete stav premijera Kurtija da Srbiji umesto takse uvede mere reciprociteta, iako ambasador Grenel insistira na potpunom ukidanju taksi bez uvođenja drugih mera?

Svesni smo stavova po ovom pitanju i naglašavamo da dijalog treba nastaviti na način koji će ljudima biti od koristi u njihovom svakodnevnom životu.

Dijalog Kosova i Srbije u blokadi je više od godinu dana, koliko je to uticalo na proces normalizacije odnosa?

Dijaloga zaista nema više od godinu dana, a i pre toga je bio znatno zaustavljen. Iz mojih prethodnih odgovora je jasno da se OEBS zalaže za dijalog i želeo bi da vidi da se on nastavi. Dok se dijalog vodio doneo je mnoge konkretne koristi u životima građana. Omogućio je veću slobodu kretanja na obe strane kroz prihvatanje ličnih karata, vozačkih dozvola i registarskih tablica za vozila, omogućio je prihvatanje opštinskih, policijskih i pravosudnih struktura na severu, uredio je carinske prihode na tom području i usmerio ih u korist lokalnih zajednica u četiri opštine na severu Kosova, poboljšao je trgovinu sporazumom o carinskom pečatu i tako dalje. Takođe ima koristi u širem smislu, jer je dijalog značajno doprineo smanjenju tenzija i stabilizaciji međuetničkih odnosa na severu i na Kosovu uopšte. Misija OEBS-a pružila je značajnu podršku sprovođenju sporazuma iz Briselskog dijaloga.

Kako je OEBS konkretno doprineo normalizaciji stanja?

Setićete se da je OEBS 2013. godine pružio podršku sprovođenju kosovskih lokalnih izbora u opštinama na severu, što je bila prva velika stavka sprovođenja sporazuma o normalizaciji odnosa iz 2013. godine. U istom duhu, pružili smo podršku sprovođenju izbora za Skupštinu Kosova na severu Kosova 2014. godine i sproveli operaciju tehničke podrške za izbore za Skupštinu Kosova i za lokalne izbore 2017. godine, kao i ponovo za izbore za Skupštinu u oktobru 2019. u severnim opštinama. Sve ovo bilo je važno za proces normalizacije i pružilo je zajednici kosovskih Srba u ovim opštinama mogućnost da izraze svoju izbornu volju. 

Kako vidite ulogu SAD i EU u dijalogu, s obzirom da su SAD već imenovale dva izaslanika koji će se baviti pitanjem Kosova i Srbije, a EU bi uskoro trebalo da imenuje svog predstavnika za dijalog?

Zalažemo se za sva nastojanja koja doprinose ublažavanju tenzija i stvaranju klime pogodne za dijalog. Jasno je da Sjedinjene Države, EU i drugi dugo godina pokazuju posvećenost saradnji sa regionalnim partnerima na unapređivanju mira, saradnje i ekonomskog razvoja.

Kako ocenjujete vladavinu prava i kako bi Kosovo moglo da se bori protiv korupcije i organizovanog kriminala?

U sektoru pravosuđa brojni su izazovi. Jedan od pokazatelja za to je veoma nizak stepen poverenja građana u ove institucije. Jedan od problema su nagomilani nerešeni predmeti i neuspeh sudova da ih procesuiraju u proceduralnim rokovima - prekomerna odlaganja narušavaju vladavinu prava i umanjuju poverenje građana. Stoga je potrebno poboljšati efikasnost i upravljanje predmetima. Integrisanje pravosuđa nakon Briselskog sporazuma predstavlja pozitivan korak ka postizanju boljeg funkcionisanja multietničkog pravosudnog sistema koji omogućava bolji pristup pravdi za sve stanovnike Kosova.

Kurti je obećao borbu protiv korupcije, očekujete li rezultate?

Što se tiče korupcije i organizovanog kriminala, podsetimo se da je u julu 2018. godine Evropska komisija zaključila da su kosovske institucije ispunile sve kriterijume za viznu liberalizaciju, uključujući i bolji učinak u borbi protiv kriminala i korupcije. Zaista vidimo poslednjih godina da je pravosuđe mnogo aktivnije u procesuiranju organizovanog kriminala i korupcije. I dalje postoje neki zabrinjavajući elementi, kao što je relativno visok procenat optužbi za korupciju od kojih se odustaje u fazi istrage ili rezultuju oslobađajućom presudom. Zbog složenosti takvih slučajeva istražiteljima, tužiocima i sudovima potrebni su odgovarajući resursi, a dobra saradnja između policijskih istražitelja i tužilaca je suštinski važna za uspešno krivično gonjenje. Obuke za razvijanje kapaciteta i efikasna saradnja između institucija od suštinskog su značaja za uspeh bilo koje istrage ili slučaja na visokom nivou, isto kao i temeljne finansijske istrage kojima se ulazi u trag prihodima od kriminala i, kad god je to moguće, osigurava oduzimanje imovine tako da kriminalci ne mogu da koriste dobit ostvarenu krivičnim delima, a gubitak za društvo je sveden na minimum. 

Da li bi rasvetljavanje sudbine nestalih doprinelo pomirenju Srba i Albanaca?

Verujem da bi. Porodice nestalih zaslužuju da saznaju sudbinu svojih najmilijih. Nerešeni problemi u pogledu nestalih osoba neće nestati i verujem da što se pre pronađu odgovori to će pre biti moguće da dođe do šireg društvenog pomirenja, što je osnov za međusobno poverenje i izgradnju zajedničkog društva u budućnosti. Misija je preuzela vodeću ulogu u zalaganju za rešavanje jednog segmenta pitanja nestalih osoba, odnosno pitanja ubijenih i nestalih novinara. Između 1998. i 2005. godine nestalo je ili ubijeno 15 novinara i medijskih radnika, Srba i Albanaca. Ubijeno je 11 novinara, a četvoro ih je nestalo, sa malo ili bez informacija o njihovoj lokaciji. Naša misija, udruženja novinara i pojedini novinari prihvatili su na sebe izazov da pomognu proces podizanja svesti i pružanja dodatnih informacija o sudbini ovih novinara. Nedavno, naši napori su kulminirali dvema široko pokrivenim konferencijama na visokom nivou koje su po prvi put obezbedile platformu gde su članovi porodica ubijenih i nestalih novinara mogli da podele svoje priče, izraze svoju tugu i razgovaraju o institucionalnom reagovanju na svaki od ovih slučajeva. Konferencijama su prethodili sistematski napori višegodišnjeg istraživačkog novinarstva i objavljivanje članaka Jelene Petković, nezavisne novinarke i doprinosi Verana Matića, UNS-a i drugih. Misija OEBS-a prati i podržava ovaj rad i sprovela je svoje aktivnosti podizanja svesti o ovom pitanju.

Koji su glavni problemi u tim nastojanjima?

U ostvarenju ovih nastojanja postoji nekoliko problema. Prvi je briga o drugima. Porodice nestalih zaslužuju da saznaju sudbinu svojih najmilijih. Pored toga, postoji princip da novinarima mora biti dozvoljeno da rade čak i u vreme sukoba i da oni nisu borci. Konačno, postoji zabrinutost da nekažnjavanje za počinjene zločine može da dovede do daljih zločina u budućnosti. Borba protiv nekažnjavanja za zločine nad novinarima u središtu je nastojanja Misije OEBS-a da obezbedi okruženje u kojem novinari mogu sigurno i nesmetano da izveštavaju o svim stvarima od javnog interesa. Naši napori su u skladu sa Odlukom Ministarskog saveta OEBS-a o bezbednosti novinara, donetom u decembru 2018. u Milanu, koja poziva na efikasne mere za prestanak nekažnjavanja za zločine počinjene nad novinarima obezbeđivanjem odgovornosti kao ključnog elementa za sprečavanje budućih napada.

Kakav je položaj Srba na Kosovu i koliko se poštuju prava manjinskih zajednica?

Kosovski Srbi zastupljeni su u Skupštini i u opštinskim strukturama upravljanja. Snažan pravni okvir štiti njihova prava i postoje posebno osmišljeni institucionalni mehanizmi za promovisanje i zaštitu prava zajednica i njihovih pripadnika. Na opštinskom nivou to su odbori za zajednice, opštinski odbori za bezbednost u zajednici, opštinske kancelarije za zajednice i povratak, zamenici predsednika opštine za zajednice i zamenici predsedavajućeg skupštine opštine za zajednice. Na vladinom nivou, ovaj okvir obuhvata Savetodavno veće za zajednice pri Kabinetu predsednika, Kancelariju za pitanja zajednica pri Kabinetu premijera i Ministarstvo za zajednice i povratak. Uprkos snažnom zakonskom i institucionalnom okviru koji postoji, nedostatak sprovođenja predstavlja još uvek problem i pripadnici nevećinskih zajednica i dalje se suočavaju sa izazovima u ostvarivanju svojih prava. Zakoni o upotrebi jezika često se ne poštuju. Adekvatna zastupljenost u javnoj administraciji i javnim preduzećima i dalje je izazov. Iako se broj bezbednosnih incidenata koji utiču na zajednicu kosovskih Srba konstantno smanjuje, prevladava negativna percepcija bezbednosti. Za mnoge kosovske Srbe i pripadnike drugih zajednica raseljene u širem regionu još uvek nisu nađena trajna rešenja. Nezaposlenost i uglavnom loša društveno-ekonomska situacija još uvek muče sve zajednice na Kosovu. Kosovski Srbi su se tokom godina takođe suočili sa velikim poteškoćama u pogledu zaštite svojih imovinskih prava, a neka pitanja u ovoj oblasti još uvek nisu rešena.

Misija OEBS-a na Kosovu ostaje u potpunosti posvećena daljem unapređenju prava nevećinskih zajednica na Kosovu. Istovremeno želim da podstaknem Srbe na Kosovu da učestvuju u radu gore navedenih mehanizama. Najbolji način da se zaštite prava zajednice je da zajednica bude aktivna i konstruktivna u radu na nerešenim pitanjima.