Cakaj: Pokrenuli smo međunarodnu diplomatsku akciju o pitanju statusa Albanaca u Preševu

Gent Cakaj
Izvor: Klan Kosova

Albanski ministar spoljnih poslova Gent Cakaj, nakon što je srpska vlada odbila da prihvati inicijativu lokalnih vlasti da mu se dodeli status počasnog građanina Bujanovca, izjavio je u intervjuu za Gazetu Ekspres da ne odstupa od izjava protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Od Vučića i njegovih prijatelja šef diplomatije u Albaniji zahteva racionalno razmišljanje, kao i distanciranje od, kako je naveo, “srpske kriminalne prošlosti na Kosovu”.

Gazeta Ekspres: U četvrtak je u medijima kružila vest da je Marija Obradović, ministarka za javnu upravu i lokalnu samoupravu u Srbiji, na plenarnoj sednici Skupštine Srbije najavila odbijanje predloga Skupštine opštine Bujanovac, da dobijete titulu počasni građanin u ovoj opštini. Čak je iskoristila tvrdnju da ste otvoreno radili protiv Srbije kao izgovor za odbijanje da dobijete to. Kako komentarišete celu ovu situaciju?

"Za mene lično je važna politička ocena izabranih predstavnika Bujanovca, a ne institucionalno odbijanje Srbije. Od srca zahvaljujem svim političkim strankama, poslanicima i civilnom društvu koji su toliko visoko cenili dosadašnji zajednički rad, od podrške Albanskog nacionalnog veća, dogovora za više od 20 udžbenika na albanskom jeziku, uspostavljanja međufonda država za finansijsku podršku Preševske doline, finansiranje nekoliko opštinskih projekata, koalicija Ujedinjena dolina za centralne izbore i koalicija albanske većine nakon lokalnih izbora u Bujanovcu, između ostalih. Međutim, rasprava o ličnim zaslugama i pojedinačnim ocenama sada je potpuno nevažna. Sada je centralno pitanje samo politički rad na poboljšanju opšte situacije Albanaca u Preševskoj dolini. Preševska dolina je i dalje najnerazvijenija regija sa većinskom albanskom većinom u Srbiji, a Albanci iz Preševske doline, jedna od najpotlačenijih manjina u regionu. Tamošnji Albanci suočavaju se sa nizom ozbiljnih problema, od procesa brisanja ličnih adresa, političkih suđenja zbog javne upotrebe nacionalnih simbola, svakodnevne diskriminacije na etničkoj osnovi i opšte nedovoljne zastupljenosti u državnim institucijama.

Iako smo značajno povećali direktnu političku i institucionalnu podršku Albancima Preševske doline da se pozabave ovim pitanjima, već intenzivno radimo na povećanju osetljivosti međunarodne zajednice na njihovu situaciju. Diplomatija se često obavlja u tišini i ne mogu otkriti bilo kakvu radnju koju smo preduzeli u tom pogledu. Međutim, bez otkrivanja daljih detalja, mogu da naglasim da smo već započeli diplomatsku akciju da mobilišemo važne eksponente i međunarodne organizacije da povećamo pažnju na proces namernog brisanja adresa Albanaca u Srbiji.

U suprotnom, ako to treba ponovo naglasiti, Srbija je bila nasilni okupator, počinila je stravične ratne zločine, radila na etničkom čišćenju i počinila genocid nad narodom kosovskih Albanaca, posebno u periodu 1998-1999.

Samo u nedavnom ratu na Kosovu, između ostalog, Srbija je ubila preko 12.000 Albanaca, izvršila preko 20.000 seksualnih napada, držala hiljade nevinih kao političke zatvorenike, taoce i ratne zarobljenike, nasilno uklonivši oko 800.000 ljudi sa Kosova i nanevši štetu ekonomiji koja se danas procenjuje na desetine milijardi evra. Nijedna relativistička strategija Srbije ne može da promeni ove istorijske činjenice.

Čak je i moj jezik prema predsedniku Srbije bio potpuno korektan.

Gazeta Ekspres: Kosovo i Albanija već su postigli međuresorski sporazum o ujedinjenju diplomatskih misija u oblasti spoljne politike. Kakva je volja diplomata Albanije i Kosova da primene ovaj sporazum?

"Pre svega, vredi napomenuti da se ovde ne radi o spajanju ambasada ili konzulata u smislu objedinjavanja političkog i diplomatskog predstavništva države. Albanija i Kosovo i dalje su međunarodno zastupljene kao dve različite države. Radi se, dakle, samo o zajedničkoj upotrebi zgrada ambasada i konzulata kao što se do sada događalo u Kanberi, Australija, Milano, Italija, Minhen, Nemačka, Kopenhagen, Danska. To, naravno, nosi neotuđivu simboličku vrednost u smislu bratskog odnosa između Kosova i Albanije.

Postoje neki dodatni planovi za nastavak iste prakse u nekim drugim zemljama u regionu i šire. U svakom slučaju, projekat zajedničkog korišćenja prostora ambasade i konzulata mora se nastaviti po svaku cenu u budućnosti, uprkos promenama vlasti na Kosovu ili u Albaniji.

Gazeta Ekspres: Po završetku mandata vršioca dužnosti ministra za Evropu i spoljne poslove u Albaniji kakvi su vaši planovi? Postoji li mogućnost da budete deo bilo koje političke frakcije na Kosovu?

"Jasno, glasno i jasno: Ne. Ne planiram da postanem deo nijedne političke partije na Kosovu. Bilo koja druga tvrdnja je samo nagađanje trgovaca lažnim vestima. Albanija je već u intenzivnoj diplomatskoj kampanji da bi prvi put u svojoj istoriji obezbedila sedište nestalne članice Saveta bezbednosti za 2022.-2023. Iako je trka još uvek formalno otvorena, Albanija je bliža nego ikada pre da će postati nestalna članica Saveta bezbednosti na izborima sledeće godine. Uprkos ovoj činjenici, umesto da donosimo preuranjene zaključke, svakodnevno radimo sve više i više na pretvaranju ove istorijske težnje u političku stvarnost.