Đorđević: Regionalna integracija država prioritet

Zoran Đorđević
Izvor: Wikipedia / ETH-Archiv

Prvi čovek Pošte Srbije Zoran Đorđević u intervjuu za slovenački Delo dotakao se između ostalog i regionalne inicijative mini-Šengen, kao i predstojećem sastanku lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije u Skoplju.

Bivši ministar odbrane i bivši ministar rada smatra da je regionalna integracija država prioritet, koji može podstaći prekogranični protok ljudi, robe i kapitala u sve države regiona i ubrzati ekonomski rast.

Sredinom ove sedmice u okviru inicijative mini šengen u Skoplju će se sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev. Đorđević mnogo očekuje od inicijative koja predstavlja sveobuhvatan  i sistematski uređen ubrzani i pojednostavljeni sistem protoka ljudi, robe i ideje između zemalja zapadnog Balkana, koje su se pridružile ovoj inicijativi.

Mini Šengen izgleda kao lepa prilika za regiju, šta mislite ovoj inicijativi? 

To je bila samo na početku prilika, danas je to realnost, ostvarena i to vrlo uspešno implementirana prilika, što se svakodnevno i u mnogim aspekatima dodatno osavremenjuje i razvija. Vučićeva vizija tesnijeg i uspešnijeg ekonomskog povezivanja, zasnovana na izvrsnim rezultatima srpske privrede, čak i u  pandemijskim uslovima bila je prepoznata i podržana od ostalih lidera u regionu, i to danas daje odlične rezultate ne samo ekonomske, već takođe na turističkom, kulturnom i političkom području. Na kraju se bolje  i lakše razumemo takođe i na drugim područjima nakon što je naša ekonomska saradnja postavljena na takve  temelje, što sigurno utiče na ukupnu ekonomsku situaciju u regionu, koja se iz dana u dan poboljšava.

Šta očekujete od sastanka lidera u Skoplju? 

Sve mogućnosti zajedničkog nastupa država još nisu u potpunosti iskorištene, ali siguran sam, i sudeći po  najavi predsednika Vučića uskoro će mini schengen dobiti novi pojavni oblik. U Skoplju očekujem otvoreni  razgovor o problemima ekonomija regiona tokom vremena pandemije, ali takođe očekujem sporazume o  konkretnim oblicima ekonomske saradnje, koja bi trebala da bude za sve zemlje u regionu prioritet, bez obzira  na njihovu ekonomsku razvijenost.

Razlike u razvoju zemalja regiona uočljive su, ali koliko su uopšte veliki ove razlike?

Svi patimo od sličnih problema - ne mislim samo na one koje proizlaze zbog epidemije, nego i one kao što  je hronični nedostatak radne snage u svim zemljama regiona, izazovi koje donose savremene tehnologije, carinske i druge barijere, tamo odakle su i kakve jesu. Od sastanka u Skoplju ne očekujem odgovore i rešenja, koja bi preko noći značajno poboljšala situaciju, ali svakako mogu doprinijeti da još bliže sarađujemo.

Špekulacije o promeni granica na Balkanu iz raznih non-pejpera podigli su priličnu prašine, kako te  zamisli mogu štetiti inicijativi povezivanja?

Kažete da je to špekulacija, dakle nešto što nema zvaničnog oblika i nije predstavljeno kao službeni stav bilo  koga, ne samo u srpskoj javnosti, ali ni nigde drugo. Možemo samo nagađati šta je bio stvarni cilj onih koji su te dokumente pripremili i pustili u javnost. Od toga, da je neko hteo videti kakva je reakcija na takve predloge, a zatim na osnovu reakcija pristupiti nekom formalnijem postupku, do toga da je to neki stvarni plan, kakav god da je. Na stav predsednika Srbije, kojeg je Vučić predstavio, nemam ništa dodati. Mislim,  da u ovoj fazi nezvanični dokument za kojeg niko ne zna da li uopšte postoji, ne bi trebao imati uticaja na  inicijativu mini Šengen.

Evropsko kolebanje oko proširenje na zapadni Balkan moglo bi ohladiti evropske ambicije zemalja regiona. Kako gledate na to?

Neiskrena iskrenost. To zaista, najkraće i najefikasnije opiše šta se događa sa zemljama Zapadnog Balkana,  kandidatima za članstvo u EU, u koje takođe spada Srbija. Srbiji, koja je iskreno najviše posvećena evropskom cilju, s obzirom na poteškoće, koje imamo u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji i mi ih pokušavamo rešiti razgovorima sa privremenim institucijama u Prištini, vrlo često, kroz različite rezolucije i  izveštaje ne uvek objektivno i dobronamerno evropski posrednici i zvaničnici pripisuju nam nešto što nije uvek u skladu sa istinom i stvarnim stanjem.

Dakle, da li se volja za članstvom u EU u Srbiji zbog evropskog kolebanja stišava?

Naša država je suverena i nezavisna i, sve svoje javne politike, uključujući sa međunarodnom, vodimo u  skladu sa našim nacionalnim interesima, u interesu naših građana, naravno uzimajući u obzir geopolitičku  stvarnost, moć i uticaj svih država, koji su jače i razvijenije od Srbije. U tom smislu radimo sa svima državama sa kojima je moguće uspostaviti međusobnu saradnju sa poštovanjem. Naša saradnja sa Ruskom  Federacijom i Republikom Kina za nas ima stratešku važnost i to ne skrivamo. U isto vreme, naše je strateško  opredeljenje članstvo Srbija u EU, ako smo tamo dobrodošli na principima uzajamnog poštovanja, što je  koliko je meni poznato, jedan od osnovnih principa, na kojima je nastala EU. Svaka država ima suvereno  pravo da sama na izborima na demokratski način odlučuje voljom svojih građana, ne znam zašto to ne bi  vredilo i za Srbiju.

Osećaj je da se međunarodna slika Srbije tokom pandemije znatno poboljšala. Kako bi se to moglo bolje unovčiti?

Napori državnog vrha je, da se što uspešnije odgovori na pandemiju, uočeni su, prepoznati i pohvaljeni u  celom svetu. Mogu potvrditi, ne bez sreće i ponosa što smo kao država izuzetno uspešno stvorili uslove za zaštitu zdravlja naših građana. To mogu odgovorno reći što danas radimo u Srbiji kao i u regionu, sa  donacijama vakcina našim susedima, najbolje ocrtava šta je i gde je Srbija danas. Što se tiče naše  međunarodne slike kako vi kažete, da je poboljšana, mogu to reći i nakon svega što smo kao nacija i država učinili tokom pandemije, ne samo za naše građane, da se to primetilo i pohvalilo. Nije tako na svim  područjima, da su naša nastojanja prepoznata i pohvaljena. Recimo naši napori za rešavanje kosovskog pitanja i naše stoodstotno ispunjenje svega dogovorenog, što nije slučaj sa privremenim vlastima u Prištini,  ali to je već druga priča, što ima veze sa već spomenutom neiskrenom iskrenosti. Tenzijama na Balkanu nema kraja. Na primer, teško je poverovati da će kada do toga dođe, Hrvatska  oduševljeno pomoći Srbiji da uđe u EU, da ne bi iskoristila tu priliku za rešavanjem određenim bilateralna pitanja sebi u korist.

Kako izbeći takav zaplet?

Verujem u ocene predsednika Vučića i politiku, koja se oslanja na budućnost, zajedničku budućnost svih država bivše SFRJ. Verujem da je moguće se suočiti sa vlastitom prošlošću. Svako od nas to može učiniti i  narodi i države i kao pojedinci i od takve, iako zajedničke čak i krvave prošlosti, da smo jasni, povući jasne poruke. Stvario moramo nazvati pravim imenom, sve moramo nazvati pravim imenom. Istina ne može biti samo na jednoj strani, svaka strana mora biti spremna i sposobna da prihvati tu istinu, jasno je definisati i  objasniti. I da svi se zajedno okrenemo  zajedničkoj budućnosti. Ne znam da li će tako biti, ali znam da je to  moguće ako je dovoljno političke mudrosti i iskrene želje kod svih.