Đurđević: Saradnja sa Privrednom komorom Kosova dobra, očekujemo ukidanje takse

Nenad Đurđević
Izvor: Kosovo Online

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević izjavio je u intervjuu za Kosovo Onlajn da je saradnja sa Privrednom komorom Kosova dobra i da je prioritet nesmetano funkcionisanje ekonomije.

Đurđević je ocenio da je „mini Šengen“ u korist svih u regionu, da je pitanje reciprociteta koje se najavljuje iz nove vlade u Prištini Aljbina Kurtija vezano ne samo za ekonomska već i politička pitanja, ali i da je potrebno videti šta to sve zapravo znači.

Očekujete li ukidanje taksi uskoro i koliki su gubici u trgovinskoj razmeni zabeleženi u protekloj godini?

Očekujem ukidanje taksi, ne bih se bavio time da li su u pitanju dani, nedelje... Veliki je pritisak na vladu u Prištini. Gubici su finansijski veliki, ali i oportunitetni trošak jer je narušen dobar imidž kompanija i proizvoda. Oko 425 miliona evra je manje plasmana robe u odnosu na 2018... Ima kompanija, velikih, međunarodnih, koje rade u Srbiji i regionu, imaju ispostave u okruženju pa su neke plasirale proizvode kao svoje, ali  brojka je tu negde oko 400 miliona evra.

Iz Prištine se umesto taksi najavljuje mera reciprociteta, šta bi to trebalo da podrazumeva?

Videćemo šta to znači, sve oko ukidanja taksi je nepoznanica, a one jesu uticale na inflaciju i povećanje cena. Takođe smatram da je time i politički izolovano Kosovo. Reciprocitet, iz iskustva pretpostavljam, podrazumeva neke mere koje se tiču direktno ekonomije, a neke političkog okvira, što nije rako razdvojiti. Reč je i o priznavanju kosovskih dokumenata, problemu tablica, tranzit je u tom smislu problem, razni sertifikati, kao na primer u vezi mleka i mesnih proizvoda, dokumenata koji su važni za poslovanje, kao što su deklarisanje robe i carinskim listama...

Kakvu saradnju PKS ima sa PKK?

Mi jesmo zadovoljni saradnjom sa PKK i smatramo da smo primer da kada ima dobre volje, poštovanja i razumevanja može doći do odličnih odnosa. I te inicijative oko avio-saobraćaja, pošte, železnice, sertifikata... su deo i naših razgovora. Komunikacija je dobra bez obzira na činjenicu da nisu bili dobri politički odnosi... Činjenica koja svedoči da je to tako je da smo kao dve komore inicirali osnivanje komore Zapadnog Balkana koja se zove Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana šest komora sa ovih prostora, registrovana u EU – u Trstu, a generalni sekretar je nekadašnji predsednik PKK Safet Grdžaliju. Što se tiče same saradnje i planova za budućnost o tome smo razgovarali u utorak kada je u poseti predsedniku PKS Marku Čadežu bio predsednik PKK Berat Rukići koji je došao sa dva privrednika, a razgovaralo se o zajedničkoj delegaciji IT kompanija koje bi išle uskoro u Vašington. Poznato je da je Srbija  najveća izvoznica u tom sektoru u ovom delu Evrope. Planiramo i da kada takse budu ukinute nastavimo gde smo stali i da na Kosovu radimo na stvaranju atmosfere da je saradnja dobra, dok se u ovom periodu smatralo da je kupovanje robe iz Srbije nacionalna izdaja što je populistička demagogija. Sa Rukićijem imamo odličnu saradnju, on je u od početka radio na dijalogu i na svim zajedničkim zalaganjima.

Šta donosi inicijativa "mini Šengen" i koje su njene prednosti za sve ekonomije na ovim prostorima?

Srbija, Albanija i Severna Makedonija imaju oko milijardu evra godišnje razmene, sa Severnom Makedonijom imamo više od 800 miliona, dok je sa Albanijom negde oko 140 miliona, od čega je izvoz 100 miliona evra. Međutim treba reći da  razmena sa Albanijom raste zadnjih godina dvocifreno, 14 – 15 odsto uz napomenu da nije ni dobro imati toliki disbalans jer se onda država brani merama protekcije, što je nažalost prisutna praksa.Kroz inicijativu „mini Šengena“ odnosno ideje 4 slobode, što uglavnom CEFTA protokoli predviđaju, ubrzane su procedure koje se tiču putovanja bez pasoša u regionu, zajedničko tržište radne snage, i ovde su inicijatori potpuno posvećeni da se pojednostavi to tržište i da svi koji rade u drugim zemljama imaju regulisano socijalno i zdravstveno osiguranje.

Pre svega je postignuto da se praktično pozove ceo region da učestvuje u Inicijativi i da se stvara atmosfera saradnje u okviru samog regiona i međunarodnih kompanija koje ovde posluju. To je iskorak napred. Ono što je nužno i što je navedeno je da je proces otvoren za ceo Zapadni Balkan i da bi prednosti bile mnogostruke, a tu je potreban i stepen poverenja da svi objasne javnosti da je to na korist građana te da se demistifikuju te političke stvari da neka zemlja dominira. Politički govoreći jeste dogovor da se postepeno pravi jedinstveni ekonomski prostor uz tri privrede koje bi trabalo da se odluče da se priključe toj inicijativi.

Koliko je važno uspostavljanje avio i železničkog saobraćaja o kome se priča?

Što se avio-saobraćaja tiče postoji Pismo o namerama, imamo uveravanja da bi trebao doći do dogovora i uspostavljanja. Ima stvari koje se moraju rešiti i na međunarodnom nivou i ostaje da se dogovore tehničke stvari. I kada smo se zalagali za liniju Beograd – Priština uvereni smo da bi bila isplativa, da bi aerodromi u Beogradu i Prištini bili na dobitku, a i Air Srbija bi povećala broj putnika prema Evropi, jer iz Prištine ima mali broj linija ka tim destinacijama, što bi bila bila velika  korist. Što se tiče železničkog saobraćaja dve su rute, preko Kraljeva ili Merdara. Prva bi mogla da zaživi uz mala ulaganja, a za nju su zainteresovani i iz Luke Bar, gde bi se povezali prugom Beograd –Bar. Ali tu opet ima problema koji se tiču politike. Što se tiče pruge preko Merdara ima problema fizičkih, srušen je delimično tunel 1999. godine, pa oko Podujeva nema 4 kilometara pruge, a i u samom centru Prištine deo nije za upotrebu. Prva varijanta bi mogla da se uradi ranije.