Drucas: Svi na Balkanu, pa i Kosovo, imaće koristi od „mini-Šengena“

Dimitrios Drucas
Izvor: Tanjug

Dimitrios Drucas, nekadašnji ministar spoljnih poslova Grčke smatra da će „mini-Šengen“ pomoći celom regionu da napreduje i privuče dodatne strane investicije, jer je pozitivan svaki korak koji može doprineti razvoju ekonomije i poboljšanju uslova i kvaliteta života građana zemalja regiona. Bliža saradnja, kako napominje, može dovesti samo do boljeg razumevanja, veće stabilnosti, jačanju dobrosusedskih odnosa, ekonomske saradnje i uticati pozitivno na sve zemlje u regionu.

„To povećava atraktivnost zapadnog Balkana u celosti. Uveren sam da se unapređenje dodataka za regionalnu saradnju kreće ka EU. Ali to ne bi trebalo smatrati bilo kakvom alternativom u odnosu na proces pridruživanja EU. Potpuno članstvo u EU, uprkos svim poteškoćama i nedavnim razočaranjima bi trebalo da ostaje krajni cilj“, poručuje Drucas na početku razgovora za Kosovo Onlajn. 

Da li se plašite da bi balkanske zemlje mogle da odustanu od EU zbog nedavnih poteza Brisela?

Svakako ne možete poreći da postoji ta opasnost. EU nije slala pravu poruku zemljama regiona već duže vreme, stekao se utisak da EU ne poštuje svoje obaveze i, što je još gore, nastaviće da to čini i dalje. Građani u ovim zemljama osećaju se razočarano i takva osećanja mogu dovesti do nerazumnih reakcija. Mnogo toga će zavisiti od narednih poteza EU i država članica EU. Želeo bih da neke od država članica sa jakim istorijskim vezama sa regionom preduzmu neophodne korake kako bi proces ponovo krenuo u pravom smeru.

Mnogo toga će zavisiti i od političkog liderstva u samim zemljama kandidatima i kako će se oni nositi sa situacijom. Opozicija takođe mora da snosi odgovornost. Politički poeni i konkurentne ideje možda su neophodne i normalne u demokratiji, ali ne smeju da osakate zemlju u razvoju.

Svestan sam da se argumenti prečesto ponavljaju i na taj način mogu da izgube na snazi, ali sam i dalje uveren da je od presudnog značaja to da zemlje u regionu nastave sa reformama i napreduju u budućnosti. Reforme ne samo da im pomažu da se približe EU već su i same po sebi važne jer su u interesu naroda, a najbolji način da ubedite onih nekoliko preostalih skeptika u EU jesu dostignuća.

Mogu li da zaključim nekim napomenama uz ličnu notu: Grčka je u prošlosti, usuđujem se da kažem, bila motor EU integracije zapadnog Balkana u EU, sa konkretnim akcijama i inicijativima. Lično sam imao zadovoljstvo da radim sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova i kasnije premijerom Papanderuom na samitu u Solunu 2003. i to je još kamen temeljac u politici EU u pogledu Balkana koji otvara konkretnu perspektivu pristupanja. Još 2009, kao ministar spoljnih poslova Grčke, predstavio sam „agendu 2014“ pokušavajući da promovišem tu godinu kao simboličnu za početak pregovora EU o pristupanju sa zapadnim Balkanom. 

Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope, njegova budućnost bi trebalo da bude u EU. Postoje odlaganja, prepreke. Ipak, uveren sam da će se to dogoditi.

Kako gledate na borbu EU za uticaj na Balkanu sa Rusijom i SAD?

Ne bih voleo da kao neko ko je na strani EU to doživljavam kao „borbu“ za uticaj na Balkanu. Iako postoje i druge zemlje, osim SAD i Rusije, koje ste pomenuli, koje su aktivne u regionu, poput Kine ili Turske, svaka od njih ima svoje razloge i specijalne interese. Što se tiče Rusije, morate poštovati i razumeti da je veoma važno održavati dobre odnose i tesne kulturne veze koje su stvarane godinama. Ali nije i ne bi trebalo da bude izbor između toga i članstva u EU. 

Evropska unija, osim činjenice da ostaje daleko najvažniji donator u regionu sa svojim milijardama evra pomoći i brojnim savetodavnim instrumentima podrške predstavlja perspektivu života u slobodi, bezbednosti i relativnom prosparitetu. Niko više ne može ponuditi tako nešto. Na kraju, Balkan je deo Evrope, pa je EU prirodno okruženje kojem bi Balkan trebalo da pripada.

Kolika je opasnost od povratka boraca ISIS-a za sigurnost Balkana, pogotovo Kosova?

Nesumnjivo, to je opasnost koja ne sme biti potcenjena. Vraćanje boraca ISIS-a i njihovih pristalica izaziva niz problema. Neki bi pojedinci i dalje mogli da predstavljaju pretnju, mogli bi pobeći i ponovo se pridružiti ISIS-u ili se uključiti u nove napade i regrutovanja, bilo na Bliskom istoku ili u Evropi. Možda će biti i teško procesuirati povratnike u nekim slučajevima. Iznad svega, vraćanje članova ISIS-a politički je nepopularno.

Ipak, nekoliko meseci nakon pada poslednjeg bastiona ISIS-a u Siriji, države EU nisu uspele da osmisle koherentnu politiku o tome kako da postupaju sa stotinama svojih građana koji su putovali da bi se pridružili terorističkoj grupi i sada su u rukama kurdskih sirijskih demokratska snaga. Nepostojanje volje država članica EU da preuzmu privedene strane borce i pristalice ISIS-a je u suprotnosti sa podacima nekih drugih zemalja koje su vratile značajan broj zatvorenika. Kosovo je, na primer, u aprilu ove godine vratilo 110 osoba, četiri muškarca, 32 žene i 74 dece. Muškarci su zadržani do krivičnog postupka, dok je ženama i deci dozvoljeno da se vrate kućama i žene su stavljene u kućni pritvor.