Eskobar: SAD se protive povratku srpskih snaga na Kosovo, ZSO će biti formirana

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar kazao je da Kosovo ima jake bezbednosne garancije Amerike i dodao da se SAD protive zahtevu Srbije za povratak pripadnika bezbednosnih snaga na Kosovo, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Eskobar je istakao da barikade na severu Kosova treba da uklone oni koji su ih postavili, i zatražio od Vlade Kosova da pronađe način da reši zabrinutost srpske zajednice na severu.

Eskobar je dodao da je formiranje Zajednice srpskih opština obaveza, kako za Kosovo i Srbiju, tako i za EU, koja je posredovala u pregovorima.

„Imaćemo ZSO, bićemo deo procesa i taj proces mora da uključi Vladu Kosova. Ako ne, tu diskusiju možemo da razvijemo sa alternativnim partnerima, sa civilnim društvom, sa omladinskim grupama, sa poslovnom zajednicom, sa svima koji bi želeli da Srbija i Kosovo izađu iz ovog ciklusa nestabilnosti“, rekao je Eskobar u intervjuu za RSE.

Gospodine Eskobar, hvala vam na intervjuu za Radio Slobodna Evropa u Prištini! Kakva je bila vaša poseta Kosovu do sada?

Kao i sve moje posete Kosovu, bile su veoma produktivne. Želim da počnem tako što ću reći nešto što sam rekao u jednom od mojih nedavnih intervjua. Kosovo i zapadni Balkan smatramo delom transatlantske zajednice. Vi, jednostavno, niste deo formalnih struktura, ali, smatramo vas važnim partnerima i produktivnim članovima zajednice.

Svaki put kada dođem ovde, sastajem se sa poslovnim liderima, sastajem se sa civilnim društvom, sastajem se sa omladinskim liderima. Ovo sam uradio i ovaj put. Oni su zaista učvrstili moje mišljenje i mišljenje naše vlade da je Zapadni Balkan više prilika za Evropu i Sjedinjene Države nego opasnost. Moramo samo da ovu težnju pretvorimo u stvarnost.

Da počnemo sa trenutnom situacijom na severu Kosova. Koga vidite kao odgovornog za barikade?

Ono što želim da kažem je manje o krivici, a više o putu napred. Realnost je da svi treba da doprinesu procesu i rešavanju trenutne krize. Zaista verujem da barikade treba da uklone ljudi koji su ih postavili. Ali takođe treba da im obezbedimo diplomatski put za rešavanje pritužbi – političkim i diplomatskim kanalima. Ovako vidimo sadašnju krizu. I nakon krize, treba da počnemo da razmišljamo o održivijem okviru u kojem zajednice u ovoj zemlji mogu da rade zajedno.

Premijer Kosova Aljbin Kurti]je rekao da su barikade pod uticajem Beograda. Da li delite ovo mišljenje?

Delim ovo mišljenje. Međutim, na osnovu mojih razgovora sa tamošnjom zajednicom, oni imaju neke pritužbe koje treba čuti. Mislim da bojkoti i barikade nisu način da se to uradi. Ali mislim da su otvorena komunikacija, dijalog i priznanje da postoji nedostatak poverenja između dve zajednice važni za uspešno napredovanje.

Mislite li da nema dovoljno dijaloga sa lokalnom zajednicom iz zvanične Prištine?

Čuo sam to od njih. Takođe sam čuo od članova civilnog društva i drugih ljudi koji nisu politički povezani, da se u mnogim slučajevima osećaju izolovano od centralne vlasti. Sada se u nekim slučajevima osećaju i zastrašeni od nekih ljudi koji su povezani sa Beogradom. Zato moramo pronaći izlaz iz ove zamke. A put napred je kroz pažljivu koordinaciju, otvoren dijalog i puno angažovanje u dijalogu koji vodi EU.

Nakon što su kosovski Srbi napustili institucije, da li mislite da je moguće reintegrisati sever Kosova u institucionalni sistem Kosova?

Svakako se nadam da ćemo kada dođemo do rešenja, što se nadam da će se uskoro desiti videti uklanjanje barikada i videti put za reintegraciju. Pozivam Vladu Kosova da prihvati ljude koji će se vratiti, one koji imaju pravo da se vrate, da im dozvoli povratak. A onda idemo dalje u diskusijama o normalizaciji.

astali ste se sa predstavnicima Srpske liste...

Da, jesam.

Mislite li da će podržati povratak kosovskih Srba u kosovske institucije?

Mislim da žele da se vrate. Mislim da niko nema koristi od bojkota. Mislim da svi treba da se uključimo u proces pomirenja i mislim da oni mogu biti deo ovog procesa.

Da li Beograd koristi barikade kao izgovor da poboljša svoju pregovaračku poziciju u dijalogu?

To ostaje da se vidi. Ali moram da kažem da još uvek postoje elementi nepoverenja između te zajednice i centralne vlasti. I šta god da se desi, šta god da radimo, mora postojati poverenje između zajednica pre nego što imamo uspešno rešenje.

Ako lokalno stanovništvo ne ukloni barikade, premijer Kurti je pozvao Kfor da to učini. Očekujete li da će Kfor ukloniti barikade?

Očekujemo da ih ljudi koji su ih podigli uklone. Ali takođe očekujemo da im se ponudi način za rešavanje nekih pitanja. Sada, postoji toliko mnogo pitanja oko kojih moramo da se opredelimo. Neka pitanja vezana za vladavinu prava, sa legitimnim nalozima za hapšenje... treba im suditi na sudu a ne na ulici. Međutim, u pitanjima koja se odnose na administrativne procedure, kao što su registarske tablice automobila, glas srpske zajednice treba da se čuje. Ohrabrili smo Vladu da sasluša njihov glas po ovom pitanju. Nastavićemo da pokušavamo da zbližimo obe strane i usmerimo njihovu pažnju na dijalog koji vodi EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija 15. decembra tražiti od Kfora da vrati svoje snage na Kosovo. Kako SAD vide ovo?

Mi se tome kategorički protivimo. Ovo kategorički odbacujemo. Mi to uopšte ne podržavamo. I, takođe, želim da kažem da Kosovo ima veoma jake bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država.

Kakav bi bio odgovor SAD ako bi Beograd izvršio oružani upad?

Pre svega, ne očekujem ovo. Ali, drugo, ponoviću da Kosovo ima jake bezbednosne garancije Sjedinjenih Država, koje se manifestuju njihovim učešćem u Kforu.

Kako SAD, ili Vi lično, možete doprineti smanjenju tenzija?

Rekao sam srpskoj zajednici da sam otvoren da saslušam njihovu zabrinutost. Imaju neke legitimne zabrinutosti. Tražimo i načine da pomognemo ovoj vladi da ojača svoju poziciju u mnogim stvarima. Ali najvažnije što SAD žele jeste da vide stvaranje Zajednice srpskih opština. Rekao sam ljudima da će Sjedinjene Države pomoći ovoj vladi da ovo sprovede. Sa naše pozicije, to je međunarodna obaveza, pravno obavezujuća.

To je obaveza za Srbiju, to je obaveza za Kosovo, to je obaveza za EU, koja je pomogla u njenim pregovorima. A pošto podržavamo dijalog, to je i naše opredeljenje. Sada, ni jedan političar u jednoj političkoj stranci ne može da izbegne ovu obavezu. Tako da ćemo raditi za ZSO. To će biti naš doprinos procesu dijaloga.

Da li ZSO treba formirati pre postizanja konačnog dogovora?

Iskreno govoreći, mislim da treba odmah poraditi na ZSO. To bi trebalo da bude na dnevnom redu sledeće rasprave. Moramo razmisliti kako to iskoristiti za izgradnju poverenja između Vlade i manjinske zajednice. Ovo nema veze sa Srbijom. Ovo se odnosi na odnos između Vlade i manjinske zajednice, u okviru ustavne strukture Kosova i u potpunosti u skladu sa zakonima Kosova. Ovo vidim kao priliku za poboljšanje odnosa među grupama, a ne kao priliku da se druga država meša u unutrašnje stvari Kosova.

Premijer Kosova Aljbin Kurti smatra da ovo pitanje treba da bude deo konačnog sporazuma i da o njemu ne treba razgovarati pre konačnog sporazuma.

To već postoji kao obaveza. Smatramo da sve postojeće obaveze treba sprovesti što pre.

Da li delite istu zabrinutost sa liderima Kosova da bi ZSO mogla biti kopija Republike Srpske?

Ne, apsolutno ne. To nije mehanizam koji će biti nametnut Kosovu. To je pitanje za koje Kosovo može da radi sa međunarodnom zajednicom, kao i sa pogođenom zajednicom, da pronađe rešenje koje predstavlja pobedu za obe strane, koje omogućava zaštitu kolektivnih prava, omogućavajući očuvanje funkcionalnosti i ustavnosti. ove nezavisne i suverene države.

U francusko-nemačkom predlogu se ne pominje međusobno priznavanje, ne pominje se članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, niti se izričito pominje ZSO. Da li bi ovo mogao biti nivo ustupka za obe strane da na kraju postignu dogovor?

Razgovori o tom predlogu, koji u potpunosti podržavamo, su u veoma osetljivoj fazi. Nalazimo se u vrlo preliminarnoj fazi razgovora.  Miroslav Lajčak će danas biti ovde da započne razgovore o tome kako dalje sa ovim predlogom. Ali, opet, mi to podržavamo. Mislimo da je to pobeda za obe zemlje i da im otvara prilike da razgovaraju o rešavanju sukoba, zaštiti manjinskih zajednica, zaštiti verskih i kulturnih oblasti i mnogim stvarima koje će im pomoći da prodube svoje evropske integracije.

Vlada Kosova nije u potpunosti prihvatila ovaj plan, ali je rekla da on predstavlja dobru osnovu za buduće pregovore. Fokus Vlade Kosova je, kako kažu, da je uzajamno priznanje u središtu sporazuma, dok je za Srbiju to, čini se, ZSO. Na šta treba da se fokusira konačni sporazum?

U centru treba da budu evropske integracije za sve zemlje Zapadnog Balkana. U tom kontekstu, dobar odnos, stabilan odnos između svih država regiona. I konačno, potpuno priznavanje prava svih država na postojanje, njihove nezavisnosti i suvereniteta. Naš stav se u tom pogledu nikada nije promenio, to priznanje mora da se desi. Međutim, o redosledu koraka i načinu na koji dolazimo do toga treba razgovarati u okviru dijaloga. Naš stav je da države ovog regiona, da bi ceo region krenuo napred, moraju međusobno da imaju ravnopravne, uvažavajuće i mirne odnose.

Čak i međusobno priznanje?

 Da, apsolutno.

Kosovo je odložilo izbore za april. Šta očekujete da se promeni do tada?

Ono što očekujem da se promeni je da hitno počnu razgovori za normalizaciju. Uveravam vas da ćemo do aprila započeti razgovore o ZSO. Moram da budem jasan, imaćemo ZSO, bićemo deo procesa i taj proces mora da uključi Vladu Kosova. Ako ne, možemo da razgovaramo sa alternativnim partnerima, sa civilnim društvom, sa omladinskim grupama, sa poslovnom zajednicom, sa svima koji bi želeli da Srbija i Kosovo izađu iz ovog ciklusa nestabilnosti. Oštećuje se biznis, kvari se budućnost mladih, svi žele da ove dve države napreduju.

Kada očekujete postizanje konačnog dogovora?

Neću da govorim o vremenskim linijama i ne možemo to da predvidimo, ali hitno.

Sjedinjene Američke Države su poslednjih meseci u više navrata tražile od premijera Kosova Aljbina Kurtija da se povuče od svojih odluka kako bi sprečile eskalaciju situacije na terenu. Premijer Kurti je to učinio, iako se jedno vreme opirao. Da li ih SAD smatraju kredibilnim partnerom voljnim da pregovara u dobroj veri?

Moram da budem vrlo jasan u vezi sa ovim. Odnosi između Sjedinjenih Država i Kosova su stabilni. Oni su jaki. Ovi odnosi su sa narodom Kosova, a ne sa određenom osobom ili strankom. Ovde smo otvoreni za partnerstvo sa Vladom. To ne znači da nećemo imati taktičke razlike. Ljudi ovo treba da očekuju. Međutim, to ne znači da SAD napuštaju snažnu podršku Kosovu.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pojačava nacionalističku retoriku po pitanju Kosova. Međutim, nije se suočio sa kritikama javnosti iz EU ili SAD. Kakav je vaš pogled na ovo?

Nije se suočio sa...?

Da li se suočava sa tim?

Apsolutno da. I te kritike su dale rezultate. Videli ste kako Srbija dva puta glasa protiv Rusije u Ujedinjenim nacijama, jednom na Evropskom savetu za ljudska prava i kako glasa za suspendovanje Rusije iz EBRD. Dakle, oni su suočeni sa kritikama i, uzgred, na isti način na koji smo tražili od vaše Vlade da prilagodi vašu politiku i delovanje za stvaranje regionalne stabilnosti, tražili smo i od Srbije da učini isto. I postigli smo rezultate. Rešenje za lične karte je jednostrani ustupak Srbije. I na mnogo drugih načina priznali smo put napred ka stvaranju regionalne stabilnosti. Stoga, želim da istaknem da po ovom pitanju nismo jednostrani i tražimo rešenje od kojeg obe zemlje dobijaju.

Međutim, Srbija i dalje odbija da uvede sankcije Rusiji.

Mislim da bi morali da uvedu sankcije. Mislim da imaju neke obaveze koje proizilaze iz procesa članstva da se prilagode Evropskoj uniji i ovo je diskusija koju vode sa Evropom. Ohrabrujem ih da to učine.

Da li ćete otvoriti ovu diskusiju sa predsednikom Vučićem ako posetite Beograd?

Da, u toku je razgovor sa predsednikom Vučićem o regionalnim inicijativama, svetskoj stabilnosti i evropskom teritorijalnom integritetu. I, moram da kažem, nemamo mnogo različite stavove u pogledu onoga što se dešava u Ukrajini.

U kojoj meri je ruski uticaj na Balkanu, posebno u Srbiji, što je razlog za nestabilnost u najmanje tri balkanske države?

Moram da kažem da je to važan faktor. Postoje jasni saradnici Rusije koji rade u političkim sistemima najmanje tri zemlje. U informativnoj sferi širom regiona postoje masovne ruske dezinformacije. Moram da kažem da Rusija ne treba da donosi rešenja, već samo treba da stvara probleme da unapredi svoju agendu. Zbog toga moramo biti na oprezu i boriti se protiv ovog zlog uticaja gde god i kad god ga vidimo.

Kako ocenjujete odgovor regiona na ovakvo ponašanje Rusije?

Region je u velikoj meri pozitivno odgovorio. Svaka zemlja Zapadnog Balkana glasala je za osudu ruske agresije u Ukrajini. Svaki od njih. Svaki od njih je ponudio neku vrstu pomoći Ukrajincima koji beže od nasilja. I svaka zemlja Zapadnog Balkana priznaje, i barem poštuje  mere koje je uvela Evropa.

Da li podržavate premijera Crne Gore Dritana Abazovića da narednih dana potpiše članstvo Crne Gore u Otvorenom Balkanu?

Naš stav u vezi sa Otvorenim Balkanom je vrlo jasan, podržavamo sve inicijative za regionalnu ekonomsku integraciju, uz dva uslova. Prvo, da vas približe Evropi i da ne budu u suprotnosti sa vašim evropskim obavezama, bilo da se radi o Berlinskom procesu ili bilo kojoj inicijativi koju vodi EU. I drugo, da se svim državama Zapadnog Balkana omogući da se pridruže inicijativama kao punopravne članice. Do sada se Otvoreni Balkan kvalifikuje u ove dve kategorije. Ako ne ispoštuje bilo koji od ova dva uslova, mi ćemo apsolutno povući podršku Otvorenom Balkanu.

Čini se da nema podrške za ovo pitanje u Skupštini Crne Gore. Mislite li da bi to moglo uticati na dalju destabilizaciju ove zemlje?

Ne mislim, jer da budemo jasni, inicijativa Otvoreni Balkan ima koristi od postojećih trendova regionalne integracije. A Kovid je ubrzao ovu integraciju u regionu, jer ljudi nisu mogli da putuju avionom, putovali su kolima, više su putovali automobilom u regionu. Videli ste Srbe kako idu na albansko primorje, videli ste albanske biznismene koji više posluju u Beogradu, idu tamo da se vakcinišu. Videli ste veoma važne energetske i transportne veze između Severne Makedonije i ostatka regiona. Dakle, ovo se već dešava. Pitanje je kako najbolje izgraditi zamah za uklanjanje barijera slobodnoj trgovini. Zbog toga, bilo da se radi o Berlinskom procesu, Otvorenom Balkanu, CEFTA, Savetu za regionalnu saradnju ili regionalnom zajedničkom tržištu, sve ih podržavamo.